IZBORI U AMERICI Finiš trke za Senat: Glavne bitke vode se u četiri države - Pogledajte trenutne rezultate; Oglasio se Bajden

U AMERICI su u utorak, 8. novembra, održani međuizbori za američki Kongres, na kojima su Amerikanci birali predstavnike za Predstavnički dom i trećinu Senata. Birališta su sada zatvorena širom zemlje.

Foto AP

SENAT (ukupno 100 mesta)

Demokrate 48
Republikanci 49

KONGRES (bira se 435 mesta)

Demokrate 187
Republikanci 203

Bajden: O svojoj kandidaturi odlučiću početkom 2023.

Američki predsednik Džozef Bajden izjavio je danas da će početkom sledeće godine odlučiti da li će se kandidovati za još jedan četvorogodišnji mandat.

Bajden je ponovio da namerava da se ponovo kandiduje za funkciju, ali da je to porodična odluka o kojoj će se odlučivati tokom praznika, prenosi Rojters.

Tokom obraćanja javnosti nakon izbora za Senat, Bajden je poručio da je američka demokratija bila na probi proteklih godina, ali da je narod rekao svoje.

-Dan izbora je bio dobar dan za demokratiju. Birači su jasno poručili da žele da očuvaju našu demokratiju. Nemamo još uvek kompletne rezultate, ali veliki crveni talas se nije dogodio, rekao je Bajden aludirajući na republikance.

Bajden se oglasio prvi put posle izbora: „Imali smo jaku noć“

Demokrate su imale „jaku noć“ tokom izbora za Kongres, rekao je američki predsednik Džo Bajden tokom prvog obraćanja posle glasanja.

Bajden je rekao da su mediji i analitičari predviđali „veliki crveni talas“ (veliku pobedu republikanaca), ali da se to nije dogodilo.

Foto: Tanjug/AP Photo/Evan Vuči

-Glasači su bili jasni da su i dalje frustrirani. Shvatio sam to, rekao je Bajden.

On je kazao i da su demokrate „izgubile manje mesta u Predstavničkom domu Kongresa nego u vreme prvog mandata bilo kog demokratskog predsednika u poslednjih 40 godina“.

Na izborima koji su održani na sredini Bajdenovog mandata, republikanci vode u trci za Predstavnički dom Kongresa, gde su blizu osvajanja većine, dok je broj mesta u Senatu trenutno izjednačen, posle glasanja za 35 od 100 članova tog tela.

ANKETA: Američki birači ne žele da se Bajden ponovo kandiduje

Više od dve trećine glasača za kandidate za Predstavnički dom SAD ne želi da se predsednik Džo Bajden kandiduje za reizbor 2024. godine, prema prvim rezultatima izlazne ankete koju je sproveo Edison Research, a preneo CNN.

Manje od šest od deset demokratskih birača reklo je da bi Bajden trebalo da se kandiduje za drugi mandat. Otprilike devet od deset republikanskih birača i više od sedam od deset nezavisnih birača reklo je da ne želi da se on ponovo kandiduje.

Bajdenov rejting je u julu pao na 36 odsto, što je njegov najniži nivo otkako je postao predsednik. Anketa Rojtersa/Ipsosa pokazala ga je na 39 odsto u ponedeljak, dan pre međuizbora.

Bajden je izabran za predsednika 2020. godine, pobedivši sadašnjeg predsednika Donalda Trampa. Bajdenove ocene učinka narušile su, između ostalog, visoka stopa inflacije i rastuće cene gasa.

Neki republikanci su takođe kritikovali Bajdena zbog pisanja „blanko čekova“ za Ukrajinu usred njenog sukoba sa Rusijom, istovremeno ga pozivajući da se fokusira na ekonomiju i druge unutrašnje poslove.

Bajden se obraća naciji

Predsednik SAD Džo Bajden obraća se naciji i svetu dok se čekaju svi rezultati međuizbora.

Bajden je rekao da je danas bio dobar dan za demokratiju i za Ameriku.

- Naša demokratija je testirana poslednjih godinama, ali na ovim izborima su građani rekli svoje - rekao je Bajden.

On je rekao da su ljudi zaduženi za izbore odradili svoj posao, bez mešanja.

- Iako još ne znam sve rezultate, ovo znam, nije se dogodilo ono što su mediji predviđali. Znam da ne volite moj opsesivni optimizam, ali dobro smo prošli. Izgubili smo nekoliko mesta, ali smo imali najbolji period za guvernere još od 1986. godine - rekao je Bajden.

Predsednik SAD se posebno zahvalio mladim glasačima.

- Glasali su za svoje slobode - rekao je Bajden.

Predsednik SAD se osvrnuo na probleme koje muče zemlju, ali i svet.

- Ipak dobro se nosimo sa svim tim. Eto, posle 20 meseci pandemija više ne kontroliše naše živote. Pao je procenat nezaposlenosti i učinili smo sve dok smo smanjivali javni dug - rekao je Bajden i dodao da nijedna administracija nije toliko smanjila deficit.

- Znam da je ljudima teško da vide te rezultate u svakodnevnom životu ali verujem da smo preduzeli prave korake za zemlju, za demokratiju, za ljude - poručio je prvi čovek Bele kuće.

Oglasio se Tramp

Bivši američki predsednik Donald Tramp izjavio je danas da su ovogodišnji izbori za Kongres donekle bili razočaravajući, ali da su republikanci ostvarili veliku pobedu.

- Iako su na neki način ovi izbori donekle bili razočaravajući, moj lični stav je da je ovo veoma velika pobeda - 219 pobeda i 16 poraza. Ko je ikada bio bolji od toga? - napisao je Tramp na društvenoj mreži "Truth social".

Bivši američki predsednik Donald Tramp rekao je da su pobede republikanskih kandidata na izborima za Kongres njegova zasluga, a porazi nisu njegova krivica.

Republikanci poveli u trci za Senat

Republikanski senator Ron Džonson pobediće na reizboru u Viskonsinu u jednoj od najvažnijih trka za Senat, objavili su mediji u SAD.

Bajden će održati govor

Američki predsednik Džo Bajden održaće govor u Beloj kući posle međuizbora.

Foto: EPA

Bele žene glasale za republikance

Ove godine, republikanci su osvojili većinu belih žena, piše Si-En-En.

Republikanci su takođe dobro procenili da će imati bolji učinak među latino glasačima nego pre četiri godine.

Američko društvo podeljeno na pola

Šef Predstavništva Republike Srpske u Vašingtonu Obrad Kesić izjavio je, u Jutarnjem programu RTRS-a, da ovi izbori potvrđuju da je američko društvo podeljeno, gotovo na pola.

Kesić ocenjuje da će se američka kriza nastaviti, a podele u američkom društvu produbiti.

Kesić je objasnio da onaj ko kontroliše Donji dom kontroliše budžet, dok Senat kontroliše imenovanja.

12.27. Izborne komisije još verifikuju glasove

Lako može da se dogodi da danas ne bude poznat konačan sastav Senata.

Izborne komisije širom SAD još verifikuju glasove i, baš kao što se to dogodilo na prošlim izborima 2020. godine, na konačne rezultate može se čekati danima ili nedeljama, naveo je BBC.

Poznato je da je, prema sadašnjim projekcijama brojnih medijskih kuća, situacija poravnata - demokrate i republikanci imaju po 48 mesta, a republikancima treba 51 da bi imali većinu, dok demokrate mogu sa 50 da formiraju većinu, jer imaju i glas potpredsednice SAD Kamale Haris.

Koliko će da se čeka na konačne rezultate zavisi od brojnih faktora, uključujući i veoma malu razliku u glasovima između kandidata, moguće osporavanje izbora na pojedinim biralištima, ponovno prebrojavanje i skoro izvesno ponavljanje izbora u Džordžiji, ključnom bojnom mestu za Senat.

Državni zakon Džordžije kaže da, ukoliko niko od kandidata ne osvoji više od 50 odsto, održaće se drugi krug izbora.

Pitanje odlaganja je postalo politički osetljivo pitanje od predsedničkih izbora 2020. godine, kada je bivši predsednik Donald Tramp tvrdio da su izbori pokradeni.

Trenutno je brojanje glasova privremeno zaustavljeno u većini američkih država, gde je sada rano jutro.

Neki okruzi su, takođe, objavili da prekidaju glasanje, a primera radi, okrug Marikopa iz važne države Arizone saopštio je da sigurno neće objaviti rezultate do večeras, po lokalnom vremenu.

11.09 Senatorski izbori u Džordžiji verovatno će u drugi krug

Senatorski izbori u Džordžiji gotovo će sigurno biti odlučeni u drugom krugu, objavili su tamošnji zvaničnici.

To je zato što prema državnom zakonu, ako nijedan kandidat ne dobije više od 50 posto glasova, kreće se u drugi krug između dva najbolja kandidata. Džordžija je ključna i demokratama i republikancima za zadobijanje kontrole u Senatu.

Na dan izbora u SAD, bivši predsednik Donald Tramp poslao je, kako prenosi Si-En-En, vrlo jasnu poruku Ronu DeSantisu, stranačkom kolegi i potencijalnom rivalu unutar Republikanske stranke za predsedničke izbore 2024. godine: "Nemoj da ulaziš u trku, inače...".

- Mogao bih da vam kažem neke stvari o njemu koje ne bi bile prijatne. Znam o njemu više nego iko, više nego njegova supruga - rekao je Tramp za "Foks njuz didžital".

Foto: AP

Dok je trka za Predstavnički dom američkog Kongresa gotovo rešena glatko u korist republikanaca, u toku je velika borba za prevlast u Senatu.

Stvari su takve da trenutno, prema projekcijama CNN, dve vodeće stranke u SAD imaju po 48 mesta, a demokratama nedostaju još dve države da bi došli do brojke 50, koja im garantuje većinu, jer u slučaju da bude 50:50, imaju dodatni glas demokratske potpredsednice SAD Kamale Haris (50+1).

Države za koje se veruje da se vodi ključna borba su Nevada, Arizona, Džordžija i Viskonsin.

Oko 09.30 po srednjeevropskom vremenu, odnosno, 3.30 po istočnom američkom, situacija u tim državama je podeljena.

Demokrate su blizu pobede u Arizoni i Džordžiji, dok su republikanci u prednosti u Viskonsinu i Nevadi, ali još ništa nije rešeno.

Podaci CNN pokazuju da je veoma tesno u Džordžiji, gde na osnovu 96 odsto prebrojanih glasova, republikanski senator Rafael Vornok ima tesnu prednost nad demokratom Heršelom Vokerom - oko 11.500 glasova više.

U Arizoni, uzorak je samo 56 odsto, a demokrata Mark Keli ima 56,3 odsto, dok republikanac Blejk Masters ima 41,4 odsto.

Razlika je za sada 217.000 glasova.

U Viskonsinu republikanac Ron Džonson ima tesnu prednost nad demokratom Mandelom Barnsom - u glasovima to je 39.000, dok je u procentima to 50,6 naspram 49,2.

U Nevadi je trka najneizvesnija.

Prebrojano je 74 odsto glasova, a vodi republikanac Adam Lakolt sa samo 615 glasova ispred Ketrin Kortez Masto, što je u procentima 48,6 prema 48,5.

09.07 Jedan od najstarijih u istoriji Kongresa: Senator Grasli imaće 95 godina kad mu istekne mandat

Republikanac Čak Grasli (89) iz Ajove, koji je pobedio u izborima za Senat, napuniće 95 godina kada mu istekne mandat i samim tim postaće jedan od najstarijih senatora u istoriji Kongresa, preneo je AP.

Grasli je na izborima u Ajovi pobedio demokratu Majka Frenkena.

Rekorder je republikanac Storm Turmond iz Južne Karoline, koji se povukao 2003. godine iz Senata, kada je imao 100 godina.

Grasli će biti najstariji član Senata iz redova republikanaca, ali drugi u Senatu, iza demokrate Dajen Fejnštajn, koja je tri meseca starija od Graslija.

Fejnštajn je senatorka od 1992. godine i biće u Kongresu do 2024. godine, dok Grasliju mandat ističe za šest godina.

08.48 AP: Amerikanci glasali da bi prkosili Bajdenu i Trampu

Aktuelni i bivši predsednici SAD, Džozef Bajden i Donald Tramp, nisu bili na glasačkim listićima u utorak, kada su održani međuizbori u Americi, ali su i te kako uticali na izbore za Kongres, guvernere i na lokalu.

Sedam od 10 republikanaca su u anketi Asošiejted presa rekli da su glasali u inat Bajdenu, dok je dve trećine demokrata reklo da su njihovi glasovi usmereni da pokažu protivljenje Trampu.

Bajden se susreće sa kritikama zbog načina na koji vodi zemlju, čak i među demokratama, dodaje AP.

Skoro dve trećine glasača koji su podržali demokratske kandidate za Kongres, rekli su da Bajden nije jak lider.

Jedan od pet demokratskih glasača tvrdi da on nema mentalnu sposobnost da efikasno obavlja predsedničke dužnosti, navodi američka novinska agencija.

08.30 Pelosi: „Naši rezultati nadmašili su očekivanja“

Predsednica Predstavničkog doma Nensi Pelosi izrazila je delimični optimizam nakon izbora.

- Jasno je da demokratski kandidati za Predstavnički dom snažno nadmašuju očekivanja u celoj zemlji - rekla je Pelosi.

Ako republikanci preuzmu kontrolu nad Predstavničkim domom na ovim izborima, kako se predviđa, Pelosi će izgubiti mesto predsednice.

Foto: EPA

07.34 - Pensilvanija: Demokrata u dukserici pobedio Doktora Oza

Demokrata Džon Feterman (53) doneće demokratama jedno mesto u Senatu tako što će odneti pobedu u Pensilvaniji nad republikancem Mehmetom Ozom, poznatim i kao Doktor Oz, zbog svojih emisija o medicini popularnih u SAD, a i šire.

Feterman, koji je bio zamenik guvernera od 2019. godine, i Oz, koga je podržao Donald Tramp, imali su vrlo važnu trku za Senat, u kojoj je trijumfovao Feterman, koji se tokom kampanje oporavljao od moždanog udara, pa je čak imao i problem sa govorom, preneo je CNN.

Feterman, koji sebe predstavlja kao tipičnog Amerikanca, vodio je kampanju u odeći u kojoj se najbolje oseća - u šortsu i dukserici sa kapuljacom.

Visok više od dva metra, Feterman je upadljiv u svakoj grupi ljudi.

Kako prenosi "Glas Amerike", Feterman je morao da prekine kampanju pošto je imao moždani udar, ali je rekao da se brzo oporavio i da nije pretrpeo nikakva kognitivna oštećenja.

Tramp je verovao da samo Oz može da pobedi Fetermana.

07.21 - Prema najnovijim izveštajima demokrata Džoš Šapiro pobedio na izborima za guvernera Pensilvanije.

Foto: AP

07.10 - Zatvorena sva biračka mesta

Sva biračka mesta na međuizborima u Sjedinjenim Američkim Državama, zatvorena su u sedam časova jutros po srednjoevropskom vremenu.

Poslednja biračka mesta zatvorena su na Aljasci, na ostrvima Aleutijan, gde živi oko 10.000 stanovnika, ali i na Havajima, koji su u istoj vremenskoj zoni.

Više od 240 miliona Amerikanaca biralo je nov saziv Predstavničkog doma i Senata, guvernere u 36 država, a održani su i lokalni izbori.

07.05 - Guverneri uglavnom zadržali pozicije

Osim izbora za Kongres, u SAD su u utorak održani izbori za guvernere u 36 američkih država, a situacija je uglavnom nepromenjena u odnosu na prethodne izbore.

Iako trka za guvernera privlači manje pažnje nego za Kongres, sa druge strane izbor guvernera važan je zbog pitanja prava na abortus, prava transrodnih osoba, posedovanja i nošenja oružja, ali i budućih izbora, preneo je Rojters.

Neka od najzvučnijih imena među guvernerima zadržala su svoja mesta od ranije.

U Njujorku, demokrata Kejti Houkl je obezbedila mesto pobedivši tesno izazivača iz redova republikanaca Lija Zeldina, kongresmena sa Long Ajlenda.

Republikanac Greg Abot iz Teksasa ubedljiv je bio protiv demokrate Beta O''Rurka, osvojivši treći mandat.

Abot, uz koga stoji bovši predsednik Donald Tramp, podržao je konzervativnu politiku tokom svog drugog mandata, pa se tako protivio antikovid vakcinama i obaveznom nošenju maski.

Potpisao je najrestriktivniji zakon o zabrani abortusa u celoj Americi i autobusima je slao migrante u države koje kontrolišu demokrate.

Republikanac Ron DeSantis drugi put je izabran za guvernera na Floridi tako što je pobedio demokratu Čarlika Krista, što se u SAD vidi kao uvod u trku DeSantisa za predsednika 2024. godine.

Merilend je dobio prvog crnog guvernera, pošto je demokrata Ves Mur pobedio republikanca Dena Koksa, u državi gde su demokrate nađačale republikance u razmeri 2:1.

Predsedavajuća Predstavničkog doma, demokrata Nensi Pelosi reizabrana je u Kaliforniji u donji dom Kongresa.

07:00 Zatvorena birališta na Aljasci

06.00 Najnovije projekcije po državama

Prema procenama CNN-a, republikanski guverner Teksasa osvaja treći mandat.

U Ajovi republikanska guvernerka osvaja reizbor, republikanac Džim Pilen osvaja Nebrasku, a republikanac Mark Gordon Vajoming.

Republikanac Džon Kenedi iz Luizijane osvaja Senat, a u Senat će ponovo i republikanac Čak Gresli kojem će ovo biti osmi mandat. Republikanac Erik Šmit osvaja senatorsko mesto u Misuriju.

Demokrata Aleks Padilja osvaja mesto u Senatu koje pripada Kaliforniji. Republikanski senator Ajdaha Majk Karpo osvaja reizbor.

Reizbor osvaja i demokratska senatorka Ilinoisa Tami Dakvort, kao i demokratska senatorka Nju Hempšira Medi Hasan.

Republikanac J.D. Vanc pobeđuje u trci za senatora iz Ohaja, a republikanac Ted Bad iz Severne Karoline.

Demokrata Ričard Blumental osvaja reizbor u Senat iz Konektikata.

Demokratski senator Ron Viden osvaja reizbor u Oregonu, a demokratski senator Pati Marej reizbor u državi Vašington.

06:00 Zatvorena birališta na Havajima

Zatvorena su birališta širom zemlje, glasanje traje još samo na Aljasci.

05:55 Potpuno izjedačena trka za Senat, ostalo još osam mesta

Kako se i predviđalo, trka za Senat je mnogo neizvesnija od one za Predstavnički dom.

Trenutni rezultat je 46:46, a preostalo je još osam mesta u Senatu.

05:50 Trenutni rezultati

Prema projekcijama, trenutni rezultati su sledeći:

Predstavnički dom - 435 mesta, za većinu potrebno 218

• Demokrate - 132
• Republikanci - 176

Senat - 35 od 100 mesta, za većinu potrebno 50 

• Demokrate - 46
• Republikaci - 46

Kako su protekli izbori?

Dok su Amerikanci juče još glasali na izborima za Predstavnički dom Kongresa, deo Senata i guvernere saveznih država, kao i brojne lokalne vlasti, republikanci su se spremali za slavlje.

Jer, procene analitičara, kao i ankete, slagale su se u procenama da će sledbenici prvog među konzervativcima, Donalda Trampa, verovatno osvojiti još oko 25 mesta u Predstavničkom domu, što je više nego dovoljno da imaju većinu, a takođe bi mogli da dobiju i jedno dodatno mesto u Senatu, što im je samo potrebno za kontrolu nad ovim domom američkog Kongresa.

Više od 42 miliona Amerikanaca je glasalo, lično ili slanjem listića, već pre izbornog dana. No, neke države dozvoljavaju slanje glasačkih listića i na dan izbora, pa će možda proći dani ili nedelje pre nego što ishod bude do tančina jasan.

Kako bi osvojili većinu u Predstavničkom domu, republikancima je potrebno pet mesta, a samo još jedno da bi preuzeli kontrolu nad Senatom. Ovi međuizbori, na polovini predsedničkog mandata, istovremeno, kao svojevrsni referendum o dvogodišnjem učinku aktuelne administracije predsednika Džozefa Bajdena, mogli bi da budu uvod u velike muke, kako za predsednika, tako i njegovu Demokratsku stranku. Jer, ako se suoče sa porazom, kako se procenjivalo, čak i u delovima zemlje u kojima su obično dobro dosad prolazili, rad Kongresa, ali i Bele kuće postao bi hod po mukama.

- Danas se suočavamo sa prelomnim trenutkom - poručio je Bajden i upozorio da će, ako republikanci pobede na izborima, demokratija u Americi biti oslabljena.

S druge strane, bivši predsednik Donald Tramp je poručio glasačima da, ako podržavaju nazadovanje i pad Amerike, onda "apsolutno treba da glasaju za radikalnu levicu, lude ljude", a ako žele da "zaustave uništavanje zemlje", njihov glas treba da ide republikancima.

Rečju, izbor 435 članova Predstavničkog doma i 35 senatora najvišeg američkog zakonodavnog tela, uz guvernere u 36 saveznih država i tri teritorije i lokalne vlasti, održavao se u atmosferi netrpeljivosti. Glavni adut republikanaca bila je ekonomija, jer upravo njeno loše stanje najveća je briga birača. Toj temi teško je parirala bilo koja druga, uključujući i pitanje abortusa, oko koga su kampanju bazirale demokrate, pošto je Vrhovni sud ukinuo univerzalnu zaštitu prava na prekid trudnoće.

Ako republikanci preuzmu Donji dom, imenovaće novog predsedavajućeg, koji će na dužnost stupiti 3. januara 2023, umesto demokratske liderke Nensi Pelosi. Lider republikanaca u Predstavničkom domu Kevin Makarti već je predstavio program "Posvećenost Americi", sa zakonskim predlozima iz oblasti ekonomije i bezbednosti granica koje će Republikanska stranka predložiti ako preuzme većinu.

Senat bi mogao da ode na obe strane. Republikanci žele da preuzmu i Senat, ali su trke sa demokratama, u pojedinim državama u kojima senatori idu na reizbor, veoma tesne.

Odluka o tome ko će kontrolisati Senat u naredne četiri godine ležala je, stoga, na biračima u Pensilvaniji, Džordžiji i Nevadi.

Ako prognoze padnu u vodu i demokrate ipak uspeju da zadrže i Senat i Predstavnički dom, mogli bi da ponovo pokrenu pregovore o važnim tačkama Bajdenove agende koje nikada nisu usvojene, kao što je paket socijalnih i ekonomskih mera oko kojeg, međutim, ni demokrate međusobno nisu mogle da se dogovore.

U suprotnom, agenda predsednika Bajdena bila bi praktično mrtva u preostale dve godine mandata. Predlozi zakona o javnom dugu, finansiranju vlade, vojnim pitanjima i ostalim mogli bi postati predmet teških pregovora u Vašingtonu.

NEPRAVILNOSTI NA BIRALIŠTIMA

Već tokom prvih nekoliko sati glasanja juče su se pojavile prve nepravilnosti na biralištima, koje su skeptike podsetile na "sagu" od pre dve godine, tokom predsedničkih izbora u više država SAD. Najpre je u Pensilvaniji, jednoj od država gde se vode tesne borbe, uočen problem na kovertama sa glasačkim listićima pristiglim poštom. Još veći problem je, kako nam prenosi politički analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić, nastao u Arizoni, takođe važnoj za ishod izbora, gde se ispostavilo da glasačke mašine ne rade na čak 20 odsto biračkih mesta!

TRAMP: U UTORAK IMAM VAŽNU OBJAVU

Bivši američki predsednik Donald Tramp nagovestio je da će objaviti kandidaturu za predsedničke izbore 2024. godine: "Imaću veoma važnu najavu u utorak, 15. novembra, u Mar-a-Lagu u Palm Biču na Floridi", rekao je Tramp pristalicama, ali je odbio da iznese više detalja jer ne želi da "odvraća pažnju od veoma važnih, čak i ključnih izbora".

(D. SAVIĆ)

BONUS - NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI

Preporučujemo

Svet

0 5

APSOLUTNA DOMINACIJA REPUBLIKANACA NA FLORIDI: Desantis vodi sa skoro milion glasova više od demokratskog kandidata

09. 11. 2022. u 02:11

Svet

0 1

PRETIO NOŽEM I TRAŽIO DA SE ZAUSTAVE IZBORI: Glasanje prekinuto na oko pola sata kako bi se rešio incident

09. 11. 2022. u 01:18

Društvo

0 0

KOJI POKLON PONETI NA SLAVU DOMAĆINU? Crkva ima savet

08. 11. 2022. u 13:50

Poznati

0 0

MIRKA O MAJČINSTVU: "Dok su oni studirali, ja sam rađala"

08. 11. 2022. u 11:25

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije