OSAM DECENIJA OD SMRTI NIKOLE TESLE: U NJujorku najavljena konferencija o velikom srpskom naučniku

OSAM decenija od smrti jednog od najvećih svetskih umova i pronalazača Nikole Tesle navršava se danas, a tim povodom naredne nedelje na Menhetnu, gde je umro na Božić 1943. biće održana konferencija kojoj će, kako je najavljeno, prisustvovati i gradonačelnik Njujorka Erik Adams.

Tesla ispred kalema, Foto Vikipedija

Teslina jedina preostala laboratorija na Long Ajlendu danas završava prikupljanje od donatora poslednjih, neophodnih 25.000 dolara, kako bi se to istorijski važno mesto pretvorilo u Globalni naučni centar i Muzej.

Čovek koji je zadužio svet rođen je 10. jula 1856. godine u Smiljanu, u Lici. Preminuo je u hotelu „Njujorker“, gde je proveo poslednjih 10 godina života, a gde će 14. januara Teslina naučna fondacija iz Filadelfije, u saradnji sa Generalnim konzulatom Srbije u Njujorku organizovati tradicionalnu 10. međunarodnu konferenciju, posvećenu liku i delu velikog srpskog naučnika.

Nikola Tesla je u SAD živeo šest decenija, a njemu u čast u Filadelfiji, od 2012. godine 10. jul se obeležava kao gradski praznik.

Taj važan datum obeležava se od pre dve godine i u Ontariju, kanadskoj provinciji koja ima 15 miliona stanovnika, a ne samo na Nijagarinim vodopadima i u Hamiltonu. Zahvaljujući Teslinim klubovima, lik i delo Tesle čuva se i na afričkom kontinentu, posebno u Ugandi.

Karijeru je počeo 1878. godine u Mariboru, ali je te godine, zbog očeve smrti, da bi mu ispunio želju, upisao fakultet. Nakon studija u Pragu počeo je da radi u Budimpešti u Centralnom telefonskom uredu, a potom u Parizu u Edisonovom kontinentalnom društvu.

Prvi patent podneo je 1884. godine, a posle odlaska iz Edisonove kompanije i osnivanja „Tesla Electric Light & Manufacturing“.

„Genije i pesnik nauke“

Zaslužan je za 700 patenata od kojih je više od 300 zaštićeno u 27 zemalja na pet kontinenata, a među onima koje nikada nije pokušao da zaštiti je i primena visokofrekventnih struja u medicinske svrhe.
Trebalo mu je više od četiri decenije da postane redovni član SANU, nakon što je prvi put odbijen 1892.

Nakon Tesline smrti, tadašnji gradonačelnik Njujorka Fjorelo la Gvardija, pročitao je govor koji je napisao Luj Adamič, slovenački pisac i prevodilac.

 - Ovde, u Njujorku, prošle srede u svojoj hotelskoj sobi preminuo je jedan čovek. Zvao se Nikola Tesla. Umro je siromašan, ali je bio jedan od najuspešnijih ljudi koji su ikad živeli. Njegova dostignuća su ogromna, a kako vreme prolazi postaće sve veća - čulo se od La Gvardije pred opelo na radiju.

Dodao je da je Tesla mogao da postane najbogatiji čovek u Americi, ali da to jednostavno nije želeo.

 - Želeo je uspeh, koji je namenio drugima. Voleo je ljude, bio je naučnik — genije, pesnik nauke. Novac ga nije zanimao i sve što je učinio, učinio je u skladu sa svojim prirodnim darom, koji mu je u rodnoj zemlji podarila majka - rekao je jedan od najboljih gradonačelnika u istoriji SAD.

Prijatelji Nikole Tesle bili su pisac Mark Tven i francuska glumica Sara Bernar. O njemu je snimljeno više filmova, a u „Prestižu“ Teslin lik tumači Dejvid Bouvi.
Poslednji u nizu sa Itanom Houkom u glavnoj ulozi premijerno je prikazan na 165. godišnjicu njegovog rođenja u teslinoj jedinoj preostaloj laboratoriji na Long Ajlendu u prisustvu glavnih protagonista tog holivudskog ostvarenja.

Soba broj 3327

Tesla je i osam decenija nakon smrti ostavio neizbrisiv trag u hotelu „Njujorker“. Brojni turisti iz celog sveta i dalje traže da budu smešteni u sobi 3327 u kojoj je živeo.
U kopiji hotelske dokumentacije u koju je Tanjug imao uvid, izraženo je uverenje da je Tesla na vrhuncu najverovatnije bio poznatiji i od Henrija Forda i Tomasa Alve Edisona i Guljelma Markonija.

Na ulazu u sobe 3328 i 3327, a koje su nekada bile celina, nalaze se pločice na kojima je naznačeno da je u njima od 1933. do 1943. živeo veliki pronalazač Nikola Tesla.

U „Njujorkeru“ ocenjuju da je bio jedna od najneobičnijih osoba koja je ikada boravila u hotelu. U hodniku na 33 spratu koji vodi ka Teslinom delu „Njujorkera“ sa posebnim pogledom na Menhetn, nalaze se fotografije Tesle, njegovih izuma, Teslinog tornja...
Hotel je imao klizalište i radio-stanicu, a u njemu su odsedali i Fidel Kastro i Frenklin Ruzvelt i Muhamed Ali, Robert Kenedi...

U dokumentaciji je navedeno da je imao i belu golubicu koju je veoma mnogo voleo kao i da je svaki dan šetao do Bryant parka, na putu do Biblioteke na Petoj aveniji, kako bi mogao da hrani golubove.

Takođe, piše i da su odmah nakon njegove smrti nadležne službe odnele sve Tesline papire i stvari, da su ih klasifikovali kao „strogo poverljive“ i da je sadržaj ostao misterija i danas.

(Sputnjik)

Preporučujemo

Panorama

0 0

RAT NA BLISKOM ISTOKU MENjA MAPU TURISTIČKIH DESTINACIJA: Ovoj zemlji se smeše novi turisti

11. 03. 2026. u 00:33

Panorama

0 0

UPOZORENjE VLASNICIMA MOBILNIH TELEFONA: Evo gde se sve krije zlonamerni softver - ne možete ni da zamislite

10. 03. 2026. u 23:45

Panorama

0 0

PRIVATNOST VAŽNIJA OD LAJKOVA: Zašto neki ljudi ne žele profile na društvenim mrežama?

10. 03. 2026. u 22:30

Panorama

0 0

NIJE SVE U BOJI: Evo kako na pijaci odmah da prepoznate sveže rotkvice

10. 03. 2026. u 21:35

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije