BODLEROVO CVEĆE ZLA I DANAS "BODE" SVET: Dvesta godina od rođenja čuvenog francuskog pesnika

SASUŠENE latice, biljčice, odrubljeni cvetovi na dugom, golom vratu. Boje krunice i pokoji kamičak u nadgrobnoj konstelaciji. Mirisi, za buđenje osećaja intime.

Foto Arhiva

To poštovaoci rima utemeljivača modernizma Šarla Bodlera ostavljaju šarolike podsetnice na betonskoj ploči njegovog groba na pariskom groblju na Monparnasu. Redovno se nađe poneki cvetak, ne samo sada, na dvestotu godišnjicu pesnikovog rođenja, koja prolazi okovana tišinom pandemije.

Čovek tužnog detinjstva sa samoćom u srcu u internatu u Lionu, pod plaštom očuhove strogosti, uz komplikovanu ali neupitnu ljubav prema majci, mističan, nemoralan i ciničan, briljantan i nemaran u isti mah, koji je delio život s prostitutkama, rasipnik bogatstva do siromaštva, kupac umetničkih dela i dužnik, lakše ranjen u pokušaju samoubistva, učesnik u revoluciji 1848, dendi i emotivac, uzdrmao je svet 1857. godine svojom najpoznatijom zbirkom "Cveće zla", remek-delom strasti, umetnosti i poezije.

Foto G. Č.

Istkao je vezu između lošeg i lepog, čari bega i nedostižnog ideala, nasilja i sladostrašća, užasa i ekstaze. Ono što je izazvao, stalo je u tri reči - divljenje, skandal i uznemirenost. Doticao se proskribovanih tema, seksa i smrti. Bilo je tu i mnogo ljubavi, ali i korupcije, vina, tuge i teškog života. Moderan i za današnje vreme. Izvukao se sa novčanom kaznom, zabranjeno mu je šest pesama, a Viktor Igo je svom silinom pozdravio Bodlerov snažan duh rečima da njegovo cveće zla sija i blešti poput zvezda.

Flober je Bodlerovo pesništvo poredio sa zlatarskom tehnikom uranjanja mekanog u tvrdi metal, smatrao ga čvrstim kao mermer i prodornim poput engleske magle. Uticao je na druge umetnike, smatrao da umetnost i književnost treba stvarati nezavisno od morala, s lepotom i stilom.

Posle povlačenja u život s majkom u Anfleru na Atlantskoj obali, i posledica dugogodišnjeg korišćenja opijuma, poluparalizovan, odranije nagrižen polnom bolešću, skončano je u 46. godini u svom rodnom Parizu.

Počast spomenik Šarlu Bodleru, Foto G. Č.

Na nekoliko pariskih fasada danas stoje spomen-ploče koje podsećaju na kretanje ovog vanvremenskog pesnika, ali i prevodioca, kritičara, esejiste i slikara, nastambama Grada svetlosti, u kome je, u jednom trenutku, kao buržujski izdanak, bivao, čak, i beskućnik.

Njegove rodne kuće na broju 13 u ulici Otfej na Levoj obali više nema. Srušena je prilikom trasiranja Bulevara Sen Žermen. Nekoliko brojeva dalje, postavljena je ploča koja podseća na to gde se rodio veliki umetnik. Svi oni koji prođu čuvenim bulevarom na raskrsnici s ulicom Otfej, dodirnu, tako, nesvesno Bodlerov duh.

Foto G. Č.

Foto Arhiva

Oni sentimentalniji vreme umeju da provedu uz njegov grob, jer pariska groblja su i poznata šetališta.

Ovih epidemijskih dana zlog cveća, maskirane damice i lunatični momci skoknu u oazu mira među grobnicama, pa krenu u hodočasništvo od Bodlerovog groba u drugom redu parcele broj 6, gde je sahranjen zajedno sa generalom i ambasadorom Opikom, očuhom koga je toliko prezirao, a gde im se, četiri godine kasnije, pridružila Šarlova majka.

Nastave, zatim, Zapadnom grobljanskom avenijom pod senkom Kule na Monparnasu, preko Trga večnog sna do spomenika između 26. i 27. parcele koji je u njegovu čast isklesao Žoze de Šarmoa.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije