UŽASAVA ME POJAM "NOVA NORMALNOST": Saša Torlaković o našoj "nestvarnoj stvarnosti"

SMRT pisca pretekla je samo za korak smrt njegovog glavnog junaka: Branimir Šćepanović preminuo je nekoliko dana uoči najavljene praizvedbe "Smrti gospodina Goluže" u novosadskom Pozorištu mladih.

Foto Privatna arhiva

Naslov poznat i po čuvenom filmu Živka Nikolića iz 1982. godine trebalo je da dobije svoju prvu pozorišnu verziju 12. decembra. Predstava je završena, premijera najavljena, a onda je izvođenje odložila druga neprijatna okolnost - direktor Mihajlo Nestorović dobio je koronu...

Ansambl, na čelu s mladim rediteljem Patrikom Lazićem, nada se da će publika, ipak, uskoro videti na sceni naslov koji je (kao jedini prilog iz jugoslovenske književnosti) uvršten u izbor svetske priče Čarlsa Engofa u Americi i u Antologiju moderne evropske pripovetke (1977) u Danskoj...

"Gospodina Golužu" gledaćemo u tumačenju prvaka Drame somborskog Narodnog pozorišta i umetničkog direktora kuće Saše Torlakovića. Jedan je od retkih srpskih glumaca koji je veliko ime stekao u "malom" pozorištu, osvojio gotovo sva značajna priznanja, igrao i van matične kuće, a beogradska publika poslednji put ga je premijerno gledala kao maestralnog Agatona u "Ožalošćenoj porodici" nacionalnog teatra.

- Živimo vreme smrti. Kad je sve ovo počelo, pričali smo o brojkama, a kako dani odmiču, počinjemo da govorimo o imenima. Odlaze ljudi koje smo poznavali, sa kojima smo radili, čije tekstove postavljamo na scenu - kaže na početku razgovora o našoj "nestvarnoj stvarnosti" Saša Torlaković.

- Uvek se pitam, gledajući ovo što se događa danas, kako su ljudi kroz to prolazili kada je harala kuga i druge pošasti. Onda shvatam, da nema druge nego da se trudimo koliko god možemo da radimo ono što znamo, uz sve mere predostrožnosti. Stalno slušam o nekoj "novoj normalnosti". Užasavam se ove sintagme, jer sve ovo zaista nije normalno.

o Postoje pisci kao Andrić, Kiš ili Pavić, čije smo međunarodne slave bili svesni još za njihovog života. Kad je o Šćepanoviću reč, kao da smo to spoznali tek posle smrti?

- Kao narod, imamo osobinu da neke velike ljude slavimo i otkrivamo tek posle smrti. Postoji i vrlo izražen politički diskurs koji se u sve meša, pa i u književnost i umetnost. U stanju je da široko zahvati, pa i "zagadi". Ali ono što je nesporno jeste da je Brana Šćepanović izuzetan pisac. Dok smo radili "Gospodina Golužu", otkrivali su se mnogi zanimljivi slojevi. Njegovo delo izraslo je na baštini naših velikana, da pomenem samo Nušića.

o Ipak, bio je po mnogo čemu specifičan u odnosu na svoje savremenike?

- U "Smrti gospodina Goluže", s jedne strane, prikazuje sivu masu ljudi iz male varoši, koja je neki materijalni svet. S druge strane je čovek koji dolazi niotkud i ne ide nikuda. Odraz je neke metafizičke vrednosti, veruje da na svetu još postoje ljubav, lepota, da nije sve u novcu. Mislim da je kvalitet ovog dramskog štiva u tom sukobu materijalnog i metafizičkog. Svakodnevno smo svedoci činjenice da je materijalno u prvom planu, da je valuta "nova religija" i da je u njeno ime sve dopušteno i dozvoljeno.

o U vašoj priči Goluža ne stiže na more?

- Ana Đorđević, koja je dramatizovala ovu novelu, oslanja se na to da je glavni junak krenuo negde... More je metafora, želja za mirnim plavetnilom, širinom i lepotom. I u predstavi je krenuo na more, ali izlazi iz voza i ostaje na nekoj pustoj železničkoj stanici. Ne razmišljajući da li je pametno ili ne, odlazi u jedan motel. Tu počinje čitava priča.

o Oko junaka je "siva masa" koja gotovo sladostrasno iščekuje da izvrši najavljeno samoubistvo. Nije čudo da je ove okolnosti reditelj Lazić doveo u vezu sa današnjim rijalitijima?

- Čitava dramaturška intervencija je da se sve događa u prisustvu medija, pre svega televizije. Kao najmoćniji medij, može da pravi direktan prenos, kako bi danas rekli live... Kad razmišljam o budućnosti, sa užasom pomišljam da neće proći mnogo, pa ćemo na nekim televizijama zaista i gledati - prenos nečije smrti. Na korak smo do toga. Drugo, rijaliti sadržaji ne afirmišu neke ljudske vrednosti, već bes, zlobu, zavist, primitivizam. Najgori porivi isplivavaju na videlo, mada u svakome od nas ima nečeg i dobrog i lošeg. Samo je pitanje šta će više izbiti na površinu. To je važno i za "Smrt gospodina Goluže" - oko njega su ljudi koji imaju svoje muke, a u tuđoj nesreći nalaze odušak za sopstvene jade.

o U kojoj vrsti ljudi biste danas prepoznali Golužu?

- U svim onim koji se ne uklapaju u koordinantni sistem o kome smo pričali. Kad s njima razgovarate, obično kažu "pregazilo me je vreme". Lakše im je da to, nego da kažu se ne uklapaju, da ne mogu više da komuniciraju sa prostim komšilukom, ili kolegama na poslu, da ne žele da zaviruju u tuđe živote. Danas imate i društvene mreže koje su, takođe, javni prostor u kome može svako svašta da kaže i izvređa. Hvala bogu, ima i pisaca koji nas podsećaju da čovek treba da ostane - čovek.

o Jedan od tih "nesnađenih" ljudi u novim vremenima bio je i naš veliki reditelj Živko Nikolić, koji je režirao istoimeni film?

- Svaki njegov film mogao bih da gledam nekoliko puta. I gledam ga. Dobro je poznavao Crnu Goru i njen mentalitet. Neki bi rekli da se s tim sprda i šali. Naprotiv. U njegovim filmovima vidi se toliko ljubavi prema sopstvenom narodu. To, naravno, ne isključuje ni kritičnost. Nažalost, život jednog tako velikog umetnika završio se u nekoj tišini, bez dostojne pažnje.

Foto Prmo

o U Nikolićevoj ličnosti bilo je sličnosti sa gospodinom Golužom?

- Nije Živko Nikolić tek tako uzeo da obrađuje ovu temu. Duboko je u sebi osećao tog Golužu, koji niti je bio nametljiv, nite se gurao. I baš zato što je bio takav, jednostavan i čist, svi su ga kritikovali i ismevali. A Goluža je bio sasvim normalan čovek, sa svim svojim manama i vrlinama. Eto, sad govorimo o novoj (ne)normalnosti. Jer, normalno je postalo nenormalno, a nenormalno normalno.

o Ono što je u vreme nastajanja novele i filma bilo tek u zametku, danas je dobilo neviđene razmere...

- Zato Šćepanović i Nikolić i jesu veliki. Podsetiću vas samo na Nušića i njegov komad "Dr" o kupovini diploma. U njegovo doba ova pojava bila je samo u naznakama, na nivou incidenta. Danas je "nova normalnost". Pogubna za jedno društvo i državu. Posledice ćemo tek osetiti.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije