POSLE 20 GODINA U SRCE ZLOČINA: Nerešeni slučajevi nastradalih novinara i funkcionera utorkom na RTS 1

J. BANjANIN

16. 10. 2020. u 17:43

ПОСЛЕ 20 ГОДИНА У СРЦЕ ЗЛОЧИНА: Нерешени случајеви настрадалих новинара и функционера уторком на РТС 1

Veljko Medić i Goran Šušljik / Foto RTS

DRUGA sezona emisije "Srce zločina", autora Veljka Medića, već mesec dana (utorkom od 22.00 na RTS 1) privlači pažnju publike. U igrano-dokumentarnoj formi ekipa emisije bavi se zločinima koji su potresli čitavu zemlju, a koji do danas nisu dobili sudsko razrešenje. U deset nastavaka obuhvaćeni su slučajevi u periodu od 1994. do 2004, a među kojima su nerešena ubistva dvoje novinara, nekoliko visokih državnih funkcionera, dvojice gardista...

- Reč je o ljudima koji su stradali zbog svog posla, zbog nečega što su uradili, ili nisu hteli da urade. Polovina slučajeva datira pre promene vlasti 5. oktobra 2000, a polovina posle tog datuma. Baveći se mogućim motivima govorili smo i o vremenu u kojem su ti ljudi živeli i radili, o stanju u medijima, politici, kriminalu i ekonomiji - kaže za "TV novosti" Veljko Medić, autor emisije "Srce zločina".

Prema njegovim rečima, dok je razgrtao velove tajni sa slučajeva koje je "izvukao", najteže je bilo doći do pojedinih ljudi i ubediti ih da govore.

- Jedna osoba je svoje nepristajanje na razgovor objasnila rečima: "Ti koji su naručili to ubistvo možda su još živi i bave se nekim poslom. Ne moram posle toliko godina ja da ih podsećam šta su uradili". Kada vas neko odbije uz takvo obrazloženje, malo se obeshrabrite, ali vas ohrabre oni koji bez zadrške i sa mnogo argumenata govore o nekoj osobi, vremenu i zločinu - objašnjava Medić.

Emisija "Srce zločina" prostrelila je srca gledalaca, ali i probudila uspavane duhove prošlosti. Autor kaže da moramo rešiti bar neke zločine kako bismo mogli da se sa tim duhovima obračunamo, kao i da pravda stigne one koji su pomislili da mogu da presuđuju pre suda. Ohrabruje to što u policiji, tužilaštvu i sudovima, ističe, ima ljudi koji ne dozvoljavaju da se uhvati prašina na takvim predmetima.

MILAN PANTIĆ - ČUVAR ISTINE

Milan Pantić / Foto arhiva

JEDNA od epizoda "Srca zločina" posvećena je i ubistvu novinara "Novosti" Milana Pantića (1954-2001).

- Pošto se 5. oktobra promenila vlast, Pantić je pomislio da to što će raditi svoj posao i izveštavati o malverzacijama i kriminalu ne može da bude problem. Uvek je bio konkretan i direktan. Prećeno mu je. Kada se suočite sa svim stvarima i ljudima o kojima je pisao, shvatite da je mogao da ima mnogo neprijatelja. Jedini štit bili su mu tekstovi u kojima je svaku informaciju dobro dokumentovao. Šta može da bude toliko važno da neko odluči da ubije novinara? Istina, odnosno njeno objavljivanje! Milan Pantić je bio čuvar istine - ističe autor emisije "Srce zločina" Veljko Medić.

Na pitanje šta ga pobuđuje da javnost podseća na "repove" koje kao društvo vučemo, Veljko Medić kaže da je to želja da ne zaboravimo kroz šta smo prošli, kao i one koji su nas kroz to vodili:

- Kada su se neki od ovih slučajeva dogodili, bio sam u srednjoj školi, a neke sam pratio dok sam bio na fakultetu. Sećam ih se, čitao sam o njima, ali nisam očekivao da ću posle toliko godina izveštavati o njima. Uz dobre saradnike, kao što su scenaristi Aleksandar Radulović i Božidar Knežević, te reditelji Ivica Vidanović, Slobodanka Radun i Miloš Radunović, sve je lakše.

Autor emisije "Srce zločina" napominje da su istraživanja za epizode uvek zanimljiva.

- Nismo imali uvid u zvanične spise tih predmeta, tako da smo kroz razgovore sa svedocima, poznanicima, saradnicima i rodbinom dolazili do podataka. Mnogi od njih nisu želeli da govore pred kamerom, ali su njihove informacije bile dragocene - objašnjava Veljko Medić. - Istinom i pravdom će se baviti sud. Nije dobro da duže od dvadeset godina ne znamo ko je i zbog čega nekoga ubio, bio to građanin, političar, državni funkcioner ili novinar. U ovoj sezoni izabrali smo deset slučajeva, ali ima još nerazjašnjenih zločina kojih se setimo samo na godišnjicu.

Nedavno se navršilo dve decenije od prelomnog 5. oktobra, koji je, kako primećuje Veljko Medić, imao svoje heroje i antiheroje, pobednike i gubitnike.

- Da li smo se ikada pitali šta je sa svim onim nevidljivim herojima, koji su bili principijelni i sprečili moguće krvoproliće tih dana? Jedan od takvih ratnika bio je i istražni sudija Okružnog suda u Beogradu Nebojša Simeunović. Njegovom slučaju biće posvećena emisija 20. oktobra - najavljuje Medić. - Sudija Simeunović nestao je 7. novembra, a njegovo telo otkriveno je u Dunavu, nedaleko od hotela Jugoslavija, 3. decembra 2000. Pronađen je mrtav dva meseca nakon što je, uoči 5. oktobra, odbio da potpiše nalog za hapšenje, tj. odredi pritvor rudarima iz Kolubare i tadašnjim liderima DOS Nebojši Čoviću i Borisu Tadiću. U prošlosti je Simeunović radio i na slučajevima ubistava policijskog generala Radovana Stojičića Badže i saveznog ministra odbrane Pavla Bulatovića. Simeunovićeva sestra od početka je uverena da je njen brat ubijen, a istražni organi kažu da se ne može utvrditi uzrok smrti. Kako je čovek, koji se prema svedočenjima prijatelja plašio vode, završio u Dunavu?

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)