INTERVJU Miloš Miša Krstić: Mladi danas i ne znaju šta je džez

DžEZ se izučava na univerzitetima, ali nema nivo klasične muzike, nema iza sebe akademike, ili ljude koji pišu o njemu, a da nisu muzičari.

Foto D. Alihodžić

Ne postoji u svetu džez muzičar koji može da živi samo od sviranja po klubovima, mora da bude obrazovan i da predaje, ili ima turneje po Evropi i Japanu. Mnogi su poznati džezeri vozili taksi, prodavali cveće, bili krojači.

Ovako, za "Novosti", džez pijanista, kompozitor i pedagog Miloš Krstić, ovogodišnji dobitnik nagrade za životno delo "Nišvil" džez festivala, u razgovoru, komentariše situaciju u muzici kojom se bavi ceo život.

- Ovo priznanje znači da je neko uspeo da prepozna kvalitet onoga što nije svakodnevno pred očima javnosti, nego je skriveno ili zagušeno estradom - kaže naš sagovornik.

Foto D. Alihodžić

o Kako ste vi zavoleli džez?

- Meni džez niko nije nametnuo. Bio sam jedinac i imao sam na raspolaganju radio-aparat kao zanimaciju. U to vreme na srednjim talasima bilo je samo pet stanica i to Beograd, Bukurešt, Zagreb, Novi Sad i Glas Amerike, preko Soluna ili Minhena. I svaka od tih stanica je imala emisije posvećene džezu, Glas Amerike čak svake večeri. Jedino mi se sviđalo da slušam džez. A kako smo imali klavir u kući, onda sam počeo da sviram bugi-vugi.

Roditelji su primetili moje interesovanje i sa devet godina su me poslali na privatne časove klavira. Tako da nisam imao formalno niže i srednje muzičko obrazovanje, nego kada sam upisao studije kompozicije na Muzičkoj akademiji polagao sam dopunske ispite iz srednje škole.

o Kako ste odlučili da 1993. godine nastavite usavršavanje u SAD?

- Kada je izbio rat početkom devedesetih svirao sam u Beogradu na pet mesta, sedam dana u nedelji. I sve je to bilo pristojno dok nije počeo rat. Odjednom, pred kraj 1992, sa sedam dana u nedelji na pet mesta spadnemo na nulu. Nema više džeza, ali je Džej napravio neki klub u Uzun Mirkovoj, a na scenu je stupio šund. I ja, šta da radim, setim se jednog klarinetiste sa Univerziteta u Sent Luisu i javim mu da bi hteo da nastavim usavršavanje. Ako hoćete da naučite džez, onda, izvolite u Ameriku!

o Ali, ipak niste ostali tamo predugo, vratili ste se posle dve godine?

- Vratio sam se kada sam dobio ponudu da predajem u Muzičkoj školi "Stanković", gde sam ostao do penzije, kao i na Muzičkoj akademiji. Mlade generacije su bombardovane informacijama, njima je pažnja rastrojena i ne mogu da se fokusiraju na nešto, nemaju koncentraciju na duže vreme. Generalni problem mladih generacija je i nedostatak entuzijazma za bilo šta. Na prijemni ispit dolaze ljudi koji nemaju pojma šta upisuju, oni počinju od nule jer nisu u kući dobili nikakvu informaciju. Ne znaju šta je džez muzika uopšte, dođu na prijemni i kažu da su spremili "nešto od 'Bijelog dugmeta'". Kažem im - "To se ovde ne uči, spremi nešto drugo pa dođi!"

o Koja je uloga džeza danas u muzici i umetnosti?

- U Evropi u tim akademskim krugovima džez posmatraju kroz klasičarske naočare, a to je nešto što gubi suštinu. Sve je to teorijski i korektno ali nije to duh džeza. Džez je klasika 20. veka, američka ili crnačka. Izučava se na akademskom nivou od 1951. godine i to tek kad su Amerikanaci videli da se u Evropi ceni džez onda su i oni počeli da prave univerzitetske programe sa idejom "ova naša muzika nešto vredi a mi nismo to prepoznali". Do tada su džez tretirali kao neku običnu muziku za igranke. U vreme kada sam ja bio tamo, 250 univerziteta imalo je džez programe, a u Evropi se izučavao na oko 60.

o Kako gledate na džez scenu danas?

- Ljudi sviraju džez ali niko više nema šta novo da izmisli kao što je slučaj i sa evropskom klasikom. U džez se ne ulazi u ranoj mladosti, obično se džezeri bave nekom drugom muzikom, pa tek onda sa evolucijom svojih sposobnosti, mentalnih i sluhovnih, neki od njih "odu u džez". E, sad, mnogo je važno koja od tih muzika im je bila prethodnica. Velikanima džeza to je bio sving, bluz ili gospel, a sada ljudi dolaze iz roka i popa. Problem je što svaki od tih stilova ima svoju estetiku koja se ne uklapa uvek sa džezom jer nema korene sa njim i tako ga kvare. Rokeri koji su došli u džez ne mogu se nazvati džezerima jer teorija muzike nas uči da "ako dve muzike nemaju zajedničke stilske odrednice onda nisu iste muzike i ne mogu nositi isti naziv". Ne može se svaka improvizacija nazvati džezom!

o Da li danas postoji iskrena džez publika ili je važnije da se u društvu kaže da "slušate džez"?

- Jedino još u Americi postoji publika koja nije samo diskofilska, da skuplja ploče, nego aktivno učestvuje u živim događanjima. Svaki muzički stil, bilo da je barok ili klasika, romantika, nastaje od prethodnih roditelja, odnosno, prethodnih stilova, pa se razvija do svog vrhunca, odnosno, do savršenstva. Nakon toga, nema više inovacija nego reprodukcija.

Tako je i u džezu, koji je svoju evoluciju doživeo sa Čarlijem Parkerom i Badom Pauelom, posle čega dolazi do ekspanzije roka. Džez tada gubi svoj primat, a rok preuzima i novac. Zbog toga su džez festivali morali da promene koncept i tu nastaje mešavina svega, ili kako se to kaže, svetska (svakojaka) muzika.

Preporučujemo

Srbija

0 0

DžEZ I PREKO „JUTJUBA“: U petak počinje jubilarni "Džezibar"

30. 09. 2020. u 17:08

Kultura

0 0

NEDELjA PROĐE - JOVAN MALjOKOVIĆ: Neka buja reka života

13. 09. 2020. u 16:30

Poznati

2 0

MIRIS NjUJORKA U BEOGRADU: Džez pevačica Sofija Knežević na sceni Narodnog pozorišta

09. 09. 2020. u 11:20

Kultura

0 0

NASTUP DžEZ PEVAČICE SOFIJE KNEŽEVIĆ U NARODNOM POZORIŠTU: Koncert i „Sofijazz“

06. 09. 2020. u 16:26

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije