PORTRET U VREMENU "SELFIJA"

Miljana Kralj

14. 07. 2020. u 05:00 >> 01:52

PARADOKSALNO, kada je nedavno otvorena postavka posvećena fenomenu portretu u Galeriji – Legat Milica Zorić i Rodoljub Čolaković (deo izložbe "Refkleksije našeg vremena, akvizicije Muzeja savremene umetnosti 1993-2019"), svi prisutni su bili pod maskama, tako da se njihov portret nije video.

ПОРТРЕТ У ВРЕМЕНУ СЕЛФИЈА

Foto Z.Jovanović

Autor ovog dela predstavljanja radova kojima je u poslednjih četvrt veka obogaćena zbirka MSU, u prostoru u kojem je opstajao život ove institucije dok je trajala neprimereno duga rekonstrukcija matične zgrade je Miroslav Karić.

- Trudio sam se da na izložbi ne bude hronologije, da ne priča o razvoju portreta kroz vreme, već nasuprot, pokušao sam da povežem radove iz različitih vremena - objašnjava, za "Novosti", istoričar umetnosti koji se nedavno priključio kustoskom timu MSU. - Zanimale su me nove veze i odnosi između umetničkih praksi, uspostavljene na samoj izložbi, koje su stvorile i novu mrežu značenja. To je neka vrsta dijaloga između istorijskog i savremenog, umetnosti iz sedamdesetih i osamdesetih...

Portet je, ističe sagovornik, jedan od najdugovečnijih žanrova u istoriji umetnosti, uzbudljiv zbog svih svojih podžanrovskih i stilskih raznolikosti:

- Razvijao se od opservacija nečijeg fizičkog izgleda, preko predstavljanja psiholoških registara osobe koja se vizuelno opisuje, do momenta kada dobija refleksiju društvenih okolnosti u kojima živi onaj koji se portretiše, a iz dela može da se čita i kom miljeu pripada, kom kontekstu, vremenu... Tako se portret u savremenoj umetnosti našao u jednom proširenom polju upotreba, namena, značenja, ali i identitetskih, socijalnih, ideoloških interpretacija.

Izložbu, koju je nazvao "Kroz portret", autor je koncipirao u vreme karantina, kada smo na društvenim mrežama i drugim i vidovima onlajn komunikacije, bili neprestano okruženi portretima na ekranima, što ga je navelo na razmišljanje o aktuelnosti teme kojom se bavio:

- Uostalom, svakako živimo u vremenu "selfija" - tvrdi Karić, koji je pokušao i da odgovori na glavni tematski okvir "Refleksije našeg vremena". - Promišljajući, došao sam do toga da portret jeste refleksija društvene dimenzije ljudskog života.

Foto Z.Jovanović

Na tri nivoa galerije posebu pažnju privlače autoportreti: serija slika Saše Markovića Mikroba sa drugim ljudima u foto - automatu, Uroš Đurić sebe "predstavlja" kao rok zvezdu, sa "fenderom", Neša Paripović fotografiše se u četiri poze, Helnvajn koji je sebi deformisao lik....)

- Razumevanje i tumačenje sopstvenog lika može da se prati, od specifičnog introspekcijskog čina, pa do dekonstrukcije, ili antiportreta, gde nestaje fizička prepoznatljivost. U novim medijskim praksama portret postaje radikalno redefinisan - priča Karić.

Foto Z.Jovanović

Tako ovaj istoričar umetnosti ističe da autoportret Anice Vučetić, nastao kao video rad, naglašava razmatranje unutrašnjih sadržaja:

To je metafora - tvrdi sagovornik, upućujući i na rad Jelene Jureše "Mira, skica za jedan portret", koji kroz život jedne osobe portretiše i njenu porodicu, ali i čitavo društvo i istorijski trenutak, turbulentna događanja na ovdašnjim prostorima. - On predstavlja pronicanje jednog u drugi portret.

Foto Z.Jovanović

MARKS, ENGELS I PALAVIČINI

NA SAMOM ulazu u galeriju postavljeni su portreti Marksa i Engelsa, rad Petra Palavičinija (1887-1958).

- Bio sam iznenađen kada sam naišao na taj reljefni medaljon - otkriva Karić. - U varijetetu različitih pristupa portretu, ovaj označava ideološke sadržaje koji govore o vremenu u kom je nastao. Poenta cele izložbe je da se predstavi čitav spektar mogućih artikulacija i tumačenja portreta.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)