LJUDIMA TREBA TAČKA SABIRANJA: Intervju - Slaven Došlo, glumac

DAROVIT i radoznao, često je išao u susret najrazličitijim izazovima, ispitujući granice svog talenta, umeća, pa i izdržljivosti: za jednu od prvih uloga, "Život stoji, život ide napred" (koja mu je donela Sterijinu nagradu za mladog glumca), naučio je celu Rezoluciju 1244 naizust. Večeras, pak, u duodrami "Zatvaranje ljubavi" na sceni Bitef teatra Slaven Došlo imaće 40-minutni monolog. Ovih dana je u mjuziklu "Žene na ivici nervnog sloma" pokazao sve svoje glumačke, pevačke i igračke veštine, donoseći "almodovarovski" na pozornicu lik pomalo smotanog Karlosa (koji tek otkriva sopstvenu muževnost), prepunog komičkih, ali i dramskih elemenata...

Foto V. Danilov

Na filmu i televiziji Slaven je uveliko stekao popularnost ("Vojna akademija", "Biser Bojane", Urgentni centar", "Senke nad Balkanom"), a kao stalni član ansambla Pozorišta na Terazijama postao nezamenjiv u novim izazovima jedinog muzičkog teatra. "Glavo luda", "Fantom iz opere", "Brodvejske vragolije", "Grk Zorba", "Veče mjuzikla", "S druge strane jastuka" - naslovi su kuće u kojima mladi glumac ima sve veći angažman. I, inače, puno je kurioziteta u njegovoj karijeri: već je osvojio nagradu za izuzetnu mušku ulogu na Filmskim susretima u Nišu ("Panama"), dok mu je pre pet godina film "Pored mene" doneo glumačko priznanje na Međunarodnom festivalu Subtitle u Irskoj.

Nedavno je premijereno izveden mjuzikl "Žene na ivici nervnog sloma", a već večeras je "Zatvaranje ljubavi" u Bitef teatru?

- Zaista, dve različite uloge, dva različita procesa, pristupa i žanra U mjuziklu na Terazijama imao sam jedan jako čvrst, koherentan tekst, sa dobro biranim replikama.

Veoma me je radovalo što sam konačno mogao malo da izađem iz onih uobičajenih likova u mjuziklima u kojima je zaljubljeni čovek uvek sličan tip i nije tako "intenzivan" na sceni.

Igrate Karlosa sa puno komičkih elemenata, razigranog u svim segmentima ovog žanra?

- "Žene na ivici nervnog sloma" suštinski su farsa. I dugo nam je trebalo da napipamo šta je sve tu. Kod Almodovara ima svačega, psihološke motivacije na različitim nivoima. Moj Karlos je odrastao sa babom i dedom. Otac zavodnik rano ga je napustio, pa je slušajući o njemu izabrao kontru, kao što se obično dešava sa decom... Igra se u brzom tempu, sve radnje i odnosi moraju da budu jasno određeni, pa kada to profunkcioniše nama postaje komično više iz nekog prepoznavanja nego iz slepstik komičnog momenta.

Foto Pozorište na Terazijama

Postali ste stalni član našeg jedinog muzičkog teatra?

- Divno je što su mi malo promešali karte, kao glumcu mi to veoma znači jer je mnogo interesantnije kad radim nešto na šta nisam navikao. Tek sada otkrivam koliko je zapravo mjuzikl jedna specifična forma koja zahteva i takav pristup pozorištu. Na sceni nešto govorite i radite, a onda odjednom počinjete da pevate. Ovde sve mora da bude precizno, dobro podržano i u pravom tajmingu da bi stvari funkcionisale. Tačno se zna kada se šta radi, kada se savladava muzički deo predstave, kada koreografije, dramski deo, a kada se uklapa sve to zajedno...

Među prvim priznanjima osvojili ste Sterijinu nagradu za mladog glumca "Dara Čalenić".

- Bilo je to, takođe, za jedan dug monolog i predstavu "Život stoji, život ide dalje" u režiji Jelene Bogavac, na sceni Bitef teatra. Tu sam govorio celu rezoluciju 1244 i tada su se šalili da sam, valjda, jedina osoba u Srbiji koja je zna napamet.

Završili ste u klasi jedne od naših najvećih glumica Mire Karanović. Koja je najvažnija lekcija koju ste usvojili?

- Stalno nas je vraćala na osnove, da igramo "bez glume". Jasno se vidi kada neko to radi iz svog ličnog centra i istražuje autentičnost u okviru lika. Davala je i podsticaj našoj ličnoj hrabrosti da istražujemo, pa i umetničkom bezobrazluku, kako bi stvari uradili na svoj način. Jer, na kraju, sve što radite morate da prilagodite sebi. Reditelj ima indikaciju na liniji radnje i onog što treba da sprovedem. Ipak, on to gleda spolja, a ja moram da prilagodim iznutra.

Postoje dva Karlosa u dve podele, kako to "iznutra" izgleda kada ga igraju dva različita glumca? Šta je ono što u istom liku urade potpuno drugačije?

- Pre svega, uvek imate različitu pojavnost. To je prva stvar koju će svako da vidi, Arsenije Tubić i ja drugačije izgledamo. Imamo i drugačiji afinitet prema pokretu, drugačije razumevamo psihologiju s kojom čovek pristupa svojim problemima,onda se to vrlo jasno vidi i u igri. Zanimljivo je i kada gledate Ivanu Knežević i Natašu Marković u istim ulogama: obe su sjajne, a imaju potpuno drugačiji glumački senzibilitet.

U "Zatvaranju ljubavi" ponovo je reč o muško-ženskom odnosu, u sasvim drugačijoj priči. Predstava se sastoji od dva monologa od po četrdesetak minuta?

- Vrlo često ljudi pričaju nešto što je njima u tom trenutku važno umesto da vode dijalog.

Ovde je malo drugačiji slučaj: jedan čovek je, konačno, došao da saopšti da se njihov dugogodišnji odnos neće više nastavati i tu potisnutu bujicu odlučio je da pretvori u - čin hrabrosti. Jer, obično se dešava tako što prvo počneš sa zakašnjenjem da odgovaraš na poruke, kasnije dolaziš kući, a onda pronalaziš neka druga interesovanja i čekaš da odnos sam iščili, umesto da se suočiš sa svojim odgovornostima. I tako nastaje njegov dugi monolog, dok ona replicira na sve što je rekao i iznosi svoje stavove. Predstava je i tehnički i emotivno zahtevna, već sad mi je jasno da će kroz vreme i igranja da se menja. Možda je to nešto najzahtevnije čemu sam ikada pristupio.

Kažete da u savremenom dobu, rastrzanom raznim tehnološkim senzacijama, pozorište "vežba" pažnju?

- U vreme društvenih mreža sve se pravi tako da nas zadrži na nekom sadržaju, uglavnom iz marketinških razloga. U pozorištu postoji drugi pristup. Naravno, svaki medij mora da se prilagodi publici, a odlika dobre umetnosti je da je uvek komunikativna. Ma koliko komplikovana ili njen pristup bio alternativan, nešto u tome mora da komunicira sa publikom. Zato meni ponekad smeta što znamo da budemo hermetični i pravimo sadržaje koji su samo za gledaoce već upoznate sa nekim simboličkim značenjima. Taj koncept "intelektualizacije" ljudskosti, poprilično mi je dosadan. Postoji hiljadu dobrih načina da se to postigne sa senzibilnošću prema temama koje su svima zajedničke i koje se baziraju na katarzičnim momentima umesto konceptima ideja. Ne volim "pozorište dijagnoze", u stilu ovo vam je ovo, ovo to...

U smislu gotovih, nametnutih rešenja ili nametnutih vrednosti u kvalitativnom smislu?

- Ima i jednog i drugog, kao i konstantnog stavljanja fokusa na problem bez ikakve mogućnosti transcedencije. Zato katarza u pozorištu i jeste emotivno oslobađanje, prevazilaženje već poznatog u našoj realnosti, pa može da nam ponudi neku novu unutrašnju logiku s kojom ćemo da gledamo svet. Na Terazijama se veoma često dešava takav emotivni transfer između glumaca i publike i u tome je zadovoljstvo: možda se ne zadire u neke velike, egzistencijalne teme, ali te publika ponese i meni kao izvođaču nudi istinsko zadovoljstvo. U ovom vremenu jedna od vrhunskih vrednosti je da na neki način podsećamo ljude na radost, zajedništvo, da postoji nešto veće od nas što nas okuplja. Možda je to neka tačka sabiranja u kojoj možemo da pronađemo snagu, umesto da se konstantno bavimo razlikama, problemima koje jedni drugima namećemo.

Šta vama drži pažnju?

- Ja sam, za početak, isključio televizor još pre pet godina. Onda sam počeo da istražujem, pronalazim neke knjige i filmove. Dugo sam "izbegavao" Dostojevskog, a onda sam shvatio da je svetionik iz prošlosti koji govori o tako važnim stvarima koje nadilaze banalnu realnost, otvarujući mi potpuno novi svet.

Vojvođanska opuštenost

Rođeni ste Somborac, počeli ste u tamošnjem teatru?

- Mi smo tamo veoma vezani za pozorište, godinama postoji i čuveni "Pozorišni maraton".

Odmalena je za mene teatar bio prozor u potpuno drugi svet, pun mašte. Samim tim, bio sam privilegovan, a s druge strane ova sredina nosi i neki vojvođanski opušteniji pristup životu. Živeo sam u manjem gradu gde sam se osećao sigurno i u kom je sve bilo dostupno, pa mi je nudilo motivaciju za ono što će doći kasnije.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije