VEK SPAJANJA SLOVENA I ZAPADA: Elen Mela, predsednica Instituta za slavistiku, o jubileju ove važne institucije koja neguje i srpski jezik

Institut za slavistiku u Parizu je kulturološki i civilizacijski most koji spaja slovenske kulture sa Francuskom i Zapadom. Trudimo se da približimo stvaralaštvo naroda iz našeg dela sveta, da bismo se bolje razumeli.

Foto: Goran Čvorović

To, u razgovoru za "Novosti", ističe Elen Mela, predsednica ove prestižne institucije koja je pre nekoliko dana proslavila vek od inauguracije. Francuskinja, po majčinoj liniji poreklom Ruskinja, stručnjak za rusku literaturu, nalazi se poslednje dve godine na čelu Instituta za slavistiku koji značajnu pažnju pridaje i izučavanju srpskog jezika i književnosti. Institut je ovih dana i gost na Beogradskom sajmu knjiga.

- Mi smo, na neki način, vitrina slovenskih naroda ka Francuskoj i Zapadu. To je upravo ono čemu je težio osnivač Ernest Deni. Institut je važan, pre svega jer objavljujemo dela, usmerena ka našim kolegama i studentima, ali i široj javnosti. Naša biblioteka sadrži čak dvesta hiljada naslova, otvorena je svakodnevno i tu mogu da se konsultuju i neka veoma retka izdanja – ističe naša sagovornica.

• Koliku je kulturnu i političku važnost u ono vreme imao institut koji su osnovale Čehoslovačka i Jugoslavija?

- To je, tada, pre sto godina, bilo jedino mesto posvećeno slovenskim državama. Bilo je veoma važno za Slovene, Srbe, Čehe i ostale, koji su dolazili u Pariz na studije. Jedna od misija u početku je bila da im pomogne da se bolje orijetišu u tuđem svetu. Da imaju, na neki način, matičnu kuću. Bilo je to i mesto susreta. S druge strane, za Francuze, mesto gde će bolje upoznati naše kulture.

• Ima li Institut danas isti gepolitički značaj, da nas Zapad bolje upozna u ovom uzburkanom svetu?

- Kada političari slušaju univerzitetske delatnike, mogu da reaguju malo drugačije. Bolje poznaju i analiziraju ono što se događa. Članovi našeg Instituta su uvek na raspolaganju, ministarstvima i drugim institucijama, da daju savet. Interes postojanja specijalista, kao što su naši članovi, jeste da se dobiju zanimljive stručne analize istoričara, sociologa i drugih eksperata. To svakako može da pomogne da se bolje razumemo. Mediji nas takođe često zovu, a Institut pronalazi nekog ko može da odgovori na njihova pitanja.

• Šta je sve urađeno u veku postojanja?

- Institut je čuvar sećanja na slovenske studije. Imamo, na primer, arhivu, ruskih migranata i naučnika posle oktobarske revolucije. U toku je i veliki poduhvat, digitalizacija arhive, što će omogućiti pristup iz celog sveta ovoj velikoj baštini. Naša institucija predstavlja kontinuitet koji omogućuje da se sačuva trag slovenskih istraživača u Francuskoj. Ovde zainteresovani mogu bolje da se upoznaju sa delima Lava Tolstoja ili Ive Andrića, na primer. Ovo je mesto i gde se uči o Slovenima.

• Razume li danas Zapad Slovene?

- Neke dobro, neke manje. Ideja panslavizma više nije aktuelna. Francuzi će, na primer, mnogo bolje razumeti Poljake nego Ruse. Mnogo različih faktora na to utiče. Generalno, slovenski narodi su pomalo daleki za Francuze, u odnosu na latinski svet. Ali, zato mi služimo, da nas zbližimo. Borimo se protiv klišea, zalažemo se da stvari budu onakve kakve su, a ne onakve kako su prestavljene.

• Rusko nasleđe je najzastupljenije?

- Dosta je doprinelo radu Instituta. Veliki broj mojih prethodnika su bili stručnjaci za rusku književnost. Dosta studenata i istraživača je vezano za Rusiju, donekle i za Češku. Ruska kultura je velika. Ali, ima i puno onih koji se odnose na Srbiju.

• U kojoj meri aktuelna situacija sa ratom u Ukrajini utiče na vaš rad?

- Osuđujemo, naravno, taj rat. To me, s humane strane, veoma pogađa, kao i ceo Institut. Što se tiče našeg istraživačkog i literarnog rada, te stvari treba razdvojiti. Naš institut je akademska institucija i u svom radu ne meša politiku i nauku.

• Kako gledate na neke pokušaje da se ruska imena u književnosti minimalizuju, pa i zabranjuju u kontekstu aktuelnog rata?

- To nije slučaj s našim Institutom. Bilo je na drugim stranama pokušaja, što je, po meni, pogrešno. Ne vidim nikakav razlog da se velika imena iz ruske književnosti marginalizuju bilo gde zbog onoga što se trenutno dešava.

• Da li vam političari u Francuskoj traže da im objasnite i približite bolje aktuelnu situaciju?

 - Obraćaju se, a mi pokušavamo da tome doprinesemo, jer imamo distanciranu viziju, kao univerzitetski radnici. Kultura i literatura nemaju granice.

• Putujete u Beograd?

- Bićemo na Sajmu knjiga, kao deo štanda Francuske koja je ove godine počasni gost. Biće nas troje, uz mene putuju rizničar Livija Ekmečić i lingvista Silvi Aršambo. Imajući u vidu da je naš Institut i izdavač, što nam je jedna od najvećih aktivnosti, predstavićemo i naše knjige. Reč je uglavnom o akamdemskim radovima. Naši članovi su istraživači i profesori. Uz naučne radove, izdajemo i udžbenike, na ruskom, poljskom, češkom, srpskom i drugim slovenskim jezicima. Za studente je to od velikog značaja. Među ponuđenim izdanjima biće i Slavistička revija, najpoznatija u tom domenu u celom svetu.

• Šta će od ponude biti vezano za srpsku književnost?

- Za srpsku čitalačku publiku bi mogao da bude veoma zanimljiv "Kir Janja" Jovana Sterije Popovića koji su na francuski preveli šef katedre sa srpski, hrvatski, bosanski i crnogorski jezik na Sorboni Aleksandar Stefanović i njegov prethodnik Pol Luj Toma, upravo izašla u okviru pokretanja edicije poznatih autora čija dela nisu nikada do sada prevođena na francuski jezik. Predstavićemo i delo s imenima mladunčadi životinja čiji je autor takođe Aleksandar Stefanović. Za sajam bi trebalo da bude spremna i monografija o Jeleni Anžujskoj, na francuskom, autora Nikole Petrovića, a koju će Matica srpska objaviti kasnije i u srpskom izdanju. Na taj način nastavljamo da jačamo naše veze sa Srbijom i predstavljanje srpske kulture.

LEPO U BEOGRADU

- Boravila sam pre desetak godina u Beogradu, gde sam učestvovala na jednom kolokvijumu. Veoma mi se dopao grad, bilo je izuzetno prijatno. Ljudi su bili srdačni. Biće ovo prilika da se podsetim na te trenutke. Jedva čekam – kaže Mela.

DOTACIJE

Institut za slavistiku se, ističe naša sagovornica, nekada izdržavao uz podršku Čehoslovačke, Jugoslavije i Francuske, a danas egzistira od članarina, prodaje knjiga, univerzitetskih i istraživačkih subvencija i dotacija sa Sorbone.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije