OD IDVORA DO "PULICERA" : Vjera Mujović igra majku naučnika u komadu "Pupin - poslednji san"

DUODRAMA "Pupin - poslednji san", izašla iz pera glumice Vjere Mujović, i ovog leta počela je svoj premijerni život u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu. Nesvakidašnja scena nije slučajno odabrana - pored činjenice da je naučnik glavni junak, "udela" je imao još jedan detalj:

foto: P.Đorđević

- Manje je poznato da je Pupin, osim što je svirao gusle, svirao i orgulje. A osim u crkvama, jedine funkcionalne orgulje su u ovom muzeju. Ispred njih i na tom fonu igramo predstavu - otkriva Vjera Mujović. - Izvodićemo je i ubuduće u Muzeju, ali i na brojnim gostovanjima. Imamo već pozive širom regiona, Amerike i Kanade. Mihajla Pupina i njegovu majku Pijadu, igramo Dušan Matejić i ja, u režiji Miloša Pavlovića. U predstavi se našem velikom naučniku majka javlja kao vizija, san, eho i savest u predsmrtnom času.

U dubokoj starosti on se seća svog života i postignuća, evocirajući uspomene: kao dečak, naučnik, patriota, imigrant, učesnik i svedok važnih istorijskih događaja.

- Predstava mi se dugo nije "dala", u produkcionom smislu. Nisam htela da odustanem, a sad mi je drago zbog toga jer sam našla glumca kome verujete da u jednom trenutku ima dvadeset, a u drugom osamdeset godina - objašnjava Vjera Mujović. - Predstava je i dug mojoj majci, kao i svim drugim sa ovih prostora. Pupinova i Teslina majka, iako nepismene, shvatale su da njihovi sinovi imaju važnije zadatke od posla pastira, ratara i ratnika. Pijada nije držala sina blizu svojih skuta, "terala" ga je od sebe. Čuvena je njena rečenica da su znanje zlatne lestve preko kojih se ide u nebesa. Govorila je i da čovek treba da ima još jedan par očiju koji ih vodi u nebo...

Potekao iz Idvora, preko Pančeva i Praga, Mihajlo je stigao do Amerike i studija na Kolumbija univerzitetu, usavršavanja u Engleskoj i Škotskoj, doktorata u Berlinu, da bi se vratio na Kolumbiju - kao profesor. Nikada nije propustio priliku da pomene odakle je potekao i da nađe načina da pomogne svojoj otadžbini, pronoseći njenu slavu. Prijateljevao je sa najvažnijim svetskim naučnicima i američkim državnicima, ali je uvek mislio na reči svoje majke, duboko verujuće, religiozne žene koja je shvatala važnost učenja i nauke.

- Nažalost, mi smo zemlja rasejanja, osmi u svetu po veličini dijaspore u odnosu na broj stanovnika. Tesla i Pupin su najistaknutiji predstavnici. Oni su naš ponos, a zahvaljujući Pupinu i njegovom prijateljstvu sa američkim predsednikom Vudroom Vilsonom, 1918. prvi put se na kapitolu Bele kuće zavijorila srpska zastava. Dao je dvadeset hiljada stipendija, poklanjao miraze za devojke, skupio 25.000 dobrovoljaca za Solunski front, stavio hipoteku na sav svoj imetak... U to doba, Pupin koji je došao sa pet centi u džepu, bio je jedan od deset najbogatijih ljudi u SAD. U dubokoj starosti, kada se već služio štapom, uvek je ustajao na pomen majke. Govorio je kako ona sve razume, jer je verujući u Boga shvatala šta se dešava u svetu. Zato je i on, uprkos činjenici da je bio naučnik svetskog glasa, bio i duboko religiozan čovek.

Kako kaže naša sagovornica, za ovu scensku igru o odnosu majke i sina, znanju i učenju, jeziku, nauci, rasejanju, tuđini, imigraciji, patrotizmu, naciji i identitetu - korišćeni su tekstovi iz Pupinove autobiografije (za koju je naučnik nagrađen i Pulicerovom nagradom), njegova knjiga "Nove reformacije", srpska narodna književnost, Novi zavet, poslovice...

Na pitanje da li ju je nešto posebno iznedilo tokom pisanja teksta, odnosno prikupljanja podataka o životu i delu velikog naučnika, Vjera kaže:

- Kao predavač uvek je govorio da mnogo uči podučavajući druge, stalno ističući da će njegovi učenici biti bolji od njega. I, zaista, iz Pupinove laboratorije na Kolumbija univerzitetu izašlo je 29 nobelovaca! Ipak, nikada nije zaboravao Idvor i do kraja života je naglašavao da je mnogo naučio od Maksvela, Herca i Faradeja, ali ništa manje od njegovih idvorskih govedara. Da je u nauci najvažnije posmatranje i slušanje, a da je tjuner i sonar otkrio kada se setio kako su govedari štimovali svoje instrumente.

I dok čeka nastavak života svoje nove pozorišne predstave, Vjera ne zapostavlja ni ostale naslove na svom repertoaru: "Iranska konferencija", "Velika drama" i "Zli dusi" igraju se u Narodnom pozorištu, "Vlast" u "Slaviji", njena Olga Čehov živi u predstavi "Tvoja ruka u mojoj" na sceni "Madlenijanuma", a "Dve žene i jedan rat" u Domu Jevrema Grujića.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije