Kultura

HRVATSKI ŠOVINIZAM UGUŠIO SRPSKI MUZEJ: Istoričar umetnosti Andrej Vujnović napisao svojevrsnu spomenicu nestaloj instituciji našeg naroda

Miljana Kralj

06. 11. 2022. u 11:33

MUZEJ Srba u Hrvatskoj pojavio se naglo na mapi muzeja 1946. godine. Naglo je i sagoreo. Sa zvezdanih visina njegov je sunovrat počeo nepunih pet godina od osnivanja.

Ostavi komentar
Milan Lekić

06.11.2022. 12:23

( 1 ) ( 0 )Odgovori

Андреј Вујновић је зналачки ставио тачку на једно веома важно питање из историје српске културе! У горњем, одличном тексту, у последњем пасусу направљен је мали пропуст, па га треба исправити и мало допунити до потпуне истине. Према српским летописима и дубровачким аналима, Богородичину цркву на Мљету саградиили су отац и стриц Стефана Немање, Тихомир/Деса и Чедомир. Тихомир је обновио и манастир са црквама Светих Петра и Павла у Поповом пољу близу Требиња, где је и сахрањен поред свог деде, а Немањиног прадеде, Радослава. Хумски кнез Растко (Радослав) управљао је том српском провинцијом из Стона, (старе захумљанске престонице) и Черна (данас, Горње Бротњо), недалеко од Међугорја.

( 1 ) ( 0 )Odgovori
Milan Lekić

06.11.2022. 14:18

( 1 ) ( 0 )Odgovori

@Milan Lekić - Што се тиче најстарије познате српске жупе - Срб (Сервос), смештене између врела Уне и Зрмање, на крајњем северу задарске жупаније, она носи то име од почетка 7. века, када су ту као организована војска на позив византијског цара Ираклија стигли Лужички Срби. Век касније, пише хроничар Франачких анала Ајнхард, у време побуне панонског кнеза Љутовида, овај преко Сиска бежи "Србима који, сматра се, држе велики део Далмације". У царској франачкој хроници ни на једном месту не спомињу се Хрвати: ни у Далмацији, а ни у Славонији. Трагикомично је да је посттридентским инжењерингом тзв. средњовековна хрватска држава "народних владара" смештена управо ту, у задарској стратегији. Задар, је тадашње седиште војног и административног управника византијске теме Далмације. Већ у првој половини 9. века Лав VI, отац К. Порфирогенита, ту тему назива Србијом и наводи листу учесника црквеног сабора где се налазе и имена "епископа Сервије..." (грчких попова Сплитске архиепископије цариградске патријаршије), који су највероватније били носиоци чина званичног покрштавања Срба-Далмата кнеза Мутимира, према плану цариградског патријарха Фотија, 867. године.

( 1 ) ( 0 )Odgovori
Šator

07.11.2022. 11:22

( 0 ) ( 0 )Odgovori

@Milan Lekić - Све треба пописати прецизно како бисмо када дође вријеме све своје могли и да вратимо.

( 0 ) ( 0 )Odgovori
Ostavi komentar
Tagovi

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal