INTERVJU Jelena Đukić: Ništa nije teško kada volite

ŠARMANTNA glumica Jelena Đukić debitovala je 2008. u filmu "Maša" reditelja Siniše Kovačevića, dok je publika kraj malih ekrana imala priliku da je upozna tek dve godine kasnije u seriji "Selo gori, a baba se češlja".

Foto Prva

Posle različitih uloga u serijalima "Samo večeras" i "Nadrealna televizija", odigrala je Nevenu u "Petom leptiru" i Gordanu u "Patuljcima sa naslovnih strana", a njena glumačka karijera krenula je uzlaznom putanjom. Stala je rame uz rame sa pokojnim Nebojšem Glogovcem u seriji "Nemanjići - rađanje kraljevine" i oživela lik Vukanove žene. Usledile su uloge u brojnim TV ostvarenjima, kao što su "Urgentni centar", "Istine i laži", "Sinđelići", "Biser Bojane"... U filmu i seriji "Vikend sa ćaletom" tumačila je jedan od glavnih likova, Melani, drugu ženu Kašike (Nenad Jezdić), a ostaće upamćena i rola kućne pomoćnice Višnje u telenoveli "Igra sudbine". Ova lepa plavuša, rođena u Kuli, u intervjuu za "TV novosti" priča o seriji "Od jutra do sutra" i težini cipela samohrane majke i šminkerke u koje je ušla, otkriva kako odgaja kćerku koju ima iz braka sa čuvenim rediteljem Miloradom Milinkovićem, od koga je "krala" kulinarske veštine i šta je pokreće u životu.

U novoj seriji "Od jutra do sutra" gledamo vas kao Danijelu, šminkerku na televiziji i najbolju drugaricu glavne junakinje Srne Todorović. Kako biste vi opisali Dacu?

- Nova serija i u njoj nova uloga drugačija od ostalih do sada što sam igrala. Danijela je neposredna, direktna u komunikaciji, profesionalac u svom poslu, dobra majka sa puno izazova, lojalna prijateljica, ponekad tvrdoglava, nekad uradi i na svoju štetu. Nenametljiva, a uvek prisutna. Koloritan lik, čvrstog karaktera.

Posle nesrećne Višnjine sudbine, koliko vam ova uloga prija? Da li je Dacin život iole mirniji?

- Mnogo je dobro igrati nekog kao što je Danijela. Ona je ekstrovertna, spremna za životne izazove. Njena tajna će biti otkrivena. Pratićemo njen ljubavni život, njen život između posla i samohrane majke uvek spremne da bude tu za najbolju prijateljicu Srnu.

Oni koji rade na televiziji znaju da je, pored kafe-kuvarice, šminkerka najvažniji deo jutarnjeg programa. Kolika je zapravo njena moć, iako je gledaoci ne vide?

- Za dobar jutarnji program, a posebno onaj program koji ide uživo, zaduženo je dosta ljudi koji su iza kamere. Između ostalog tu su i šminkerke. One su zadužene za dobro raspoloženje. Od jutarnje izgužvane face prave magiju, sveže lice, a vrlo često su dobri slušaoci. Pa možeš uvek da im kažeš šta te tišti. A bez prve jutarnje kafe ne može da se misli, a za to su zadužene kafe-kuvarice, ruke im se pozlatile.

Već od prvih epizoda je jasno da Daca i Srna imaju poseban odnos, pun poverenja. Koliko je teško biti čuvar tuđih tajni?

- Srna je osoba koju Danijela jako voli, gotovo kao mlađu sestru. I Danijeli je teško kad Srna pati, naravno, ali uvek ima snage da bude njen oslonac. Ništa ne može da bude teško kad volite.

Iako smo se toliko puta uverili da majstori šminkanja čine čuda, šta boje na licu ne mogu da prikriju ili dodaju, ma koliko se trudili.

- Misli. Ono što nosimo u duši obično se očitava na našem licu. To šminka ne može da sakrije.

Pored velike posvećenosti poslu, vaša junakinja Daca sa mnogo pažnje samostalno odgaja sina Luku. Da li je, budući da ste i sami majka, bilo jednostavnije ili teže da uđete u kožu samohrane majke?

- Danijela je samohrana majka, što je mnogo teža situacija za jednu ženu. Ništa u društvu i sistemu nije prilagođeno samohranim majkama. Njihova uloga u društvu je velika, a malo se vodi računa o njihovim potrebama. Teško je imati dete i biti posvećen poslu radi egzistencije. Te cipele Danijeline ni malo nisu lake. Ona ima mamu koja joj pomaže. I ona joj je jedina pomoć. Vrlo često ni to nije dovoljno.

U emisiji "Na večeri kod" mogli smo da čujemo da i te kako umete da budete stroga mama. Od čega nikad ne odstupate u vaspitanju? Šta je to što svojoj ćerki želite da prenesete ili poručite?

- Da sam stroga mama, jedino sam ja potvrdila, moje dete je tvrdilo drugačije (smeh). Ne odstupam od lepog vaspitanja. Na svom ličnom primeru joj pokazujem kako se gaji prijateljstvo, kakve međuljudske odnose pravim. To deca jedino i usvoje, koliko ih god mi učili.

U pomenutoj emisiji pokazali ste se kao vrlo vešta domaćica koja odlično barata tradicionalnim specijalitetima vojvođanske kuhinje. Od koga ste "krali" znanje?

- Nisam ja toliko vešta koliko je vešta bila moja mama, moja baka. U mojoj porodici se stalno nešto kuvalo, mesilo, čistilo, radilo. Toliko da sam gledajući sa strane čak mislila da su moje pripadnice ženskog roda žrtve svega toga. I doma, i dece. Nikada nisam stekla utisak da su imale vremena da uživaju. Pomalo sam bežala od svega toga. Pa se nisam odmah zainteresovala za kuhinju, međutim samo po sebi je to došlo, prirodno sam počela da spremam za Divnu. A onda su došle obaveze. Sada sam ređe u kuhinji, mada volim kada imam vremena da zamirišem kuću kuvanjem.

Kako su vaši roditelji reagovali na ideju da se bavite glumom?

- Nisu bili oduševljeni, ali su me podržali. Mislim da nisu imali nekog izbora. Bila sam odlučna i uporna. Videli su da to želim. Žao im je bilo što sam napustila srpski jezik. Ali kad su krenule i prve uloge videli su da nisam pogrešila.

A šta biste vi rekli kada bi istu želju iznela vaša ćerka?

- Podržala bih je naravno. I gledala bih da sam joj tu za šta god da joj trebam. Prepisala bih od mojih roditelja, jer to što nisu nametali svoje mišljenje je najbolja stvar koju su moji roditelji činili.

Po čemu pamtite studije u Novom Sadu, u klasi profesora Mihaila Janketića? Koliko se vaš glumački put razlikuje od onog o kom ste, kao studentkinja, maštali?

- Pamtim po zaigravanju. Po slobodi da budemo ono što jesmo. Bili smo kao porodica. Bilo je bezbrižno. Svi smo mislili da baš nas čekaju svi kad završimo akademiju. Ali stvarnost je drugačija. Nije laka borba ostati dosledan svojim principima i pronaći svoje mesto i samim tim zadržati svoju autentičnost. Glumački izraz se uči kroz vreme. Svoj izraz pronalazim sa svakom novom ulogom. Zato je ovaj poziv lep, jer može da bude plemenit ako ga shvatiš kao večito učenje. Sve to smo usvojili od našeg profesora Mihaila Janketića i svako od nas sa klase to reprodukuje na svoj način.

Koju želju, poslovnu ili privatnu, još niste ostvarili? Ili bolje rečeno, koja je vaša sledeća avantura?

- Ima uvek neostvarenih ciljeva, oni su mi pokretači u životu. Volim da zadajem sebi zadatke, da pravim izazove. Sa mojim sazrevanjem dolaze i uloge. Nastojim da se osećam ugodno u svojoj koži.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije