ANDRIĆ POKAZUJE PUT KOJIM TREBA IĆI: Kajoko Jamasaki, o velikom poduhvatu, prevodu dela našeg nobelovca na japanski

PESNIKINjA, prevodilac i penzionisani profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, Kajoko Jamasaki, do sada je objavila osam zbirki poezije na japanskom i šest na srpskom, "otkrila" čitaocima u zemlji izlazećeg sunca Danila Kiša, Desanku Maksimović, Stevana Raičkovića, Lazu Kostića, Vaska Popu i Disa.

Foto Nikola Skenderija

U Srbiji i sa Srbima provela je najteže godine, nije odstupala ni kad su NATO bombe sejale smrt. Naprotiv, neumorno je obilazila izbegličke kampove, kazivala svoje stihove, šantićevski pokazujući koliko je sve rane (sad već njenog) roda bole. Naša Kaja, kako je ovde odavno zovu, nedavno je sa suprugom Hirošijem objavila i novi prevod izabranih priča Ive Andrića.

- Pionir među japanskim prevodiocima bio je Tanaka Kazuo koji je devedesetih godina sa Hirošijem odabrao neke Andrićeve pripovetke, a sada je izašlo reizdanje u kući "Genkišovo" - ističe Kajoko Jamasaki.

- Za ovu, novu priliku "osvežili" smo prevod i dodali nove priče. Posebno mi je drago što su među njima "Ex ponto" i "Nemiri", kao i Andrićev esej "Njegoš kao tragični junak kosovske misli". Stilski smo osvežili stari prevod i dali jedan ekspresionistički ritam piščevom opusu.

Foto Nikola Skenderija

Kada se prvi put na japanskom pojavilo njegovo kapitalno delo "Na drini ćuprija"?

- Kao što je svojevremeno rekla pokojna Vera Stojić, piščeva desna ruka, Andrić je smatrao da je nemački prevod najbolje "sravljen" sa originalom, dobar i funkcionalan.

Tako je, sredinom sedamdesetih, japanski nastao na osnovu nemačkog prevoda i ušao u tadašnji kapitalni projekat "Književnost Istočne Evrope". Zanimljivo je i (što sam saznala mnogo godina kasnije), da je prevodilac Mactani Kendži bio veliki prijatelj mog oca. Eto, ništa nije slučajno.

Šta je za vas najintrigantnije u Andrićevoj ličnosti i delu?

- U piščevom fokusu su nepravda i zlo ljudskog roda, ali nam ipak ostavlja svetlost i mesto za nadu. Njegova filozofija se prepoznaje u kratkoj priči "Most na Žepi", ukazujući da uvek treba da gradimo mostove, bez obzira na razne teškoće i međusobne razlike.

Pokazuje nam put kojim treba ići. Inače, za Japance je reka simbol prolaznosti, pogotovo u srednjovekovnoj zen-budističkoj poetici. Andrić, takođe, govori o prolaznosti sveta, ali i traženju jedne "nepokretne tačke" u njemu, mosta.

Vaša poslednja zbirka pesama nosi nazov "Tihovanje". Na neki simboličan način i ona asocira na našeg nobelovca?

- Kada videte puno nepravdi u ovozemaljskom životu, šta se sve dešavalo na prostoru bivše Jugoslavije i dešava u nekim aktuelnim sukobima - uviđate da je reč o tragediji koja se ciklično ponavlja. Pogotovo na Balkanu, i to od druge polovine 19. veka do naših dana. Čovek teško pronalazi pravdu i utehu, zato mora da se seća da naš život nije samo spoljašnji, fizički, već i onaj duhovni, unutrašnji. Poezija nastaje na osećanju nemoći reči. One možda imaju smisla pre no što rat počne: posle toga pretvaraju se u propagandu, ponavljanje opštih mesta,stereotipne slike. Ne donose nam nikakvu nadu.

Zato poezija mora da liči na molitvu i tišinu.

Foto Nikola Skenderija

Pronalazite neke sličnosti između japanskog i pravoslavnog poimanja sveta?

- Često ponavljam reči jednog divnog naučnika Morija Nikisabra koji poredi istočne filozofije sa hrišćanstvom, odnosno njihova osnovna načela u etičkom smislu.

Raspravljamo šta je laž a šta istina, pogotovo kada počnu ratovi. U budizmu je prava istina ona koja nam donosi mir, bez obzira na to šta kažu sudovi. Slično je i u mom doživljaju pravoslavlja - kada nemaš smirenost, ne možeš nikome pomoći. Mnogo strasti je mnogo stradanja. Savremeni ljudi reč "strast" koriste u pozitivom kontekstu, predstavlja za nas nešto lepo. Ali, kada hoćete nekome da pomognete i svet učinite boljim, morate posedovati smirenje. Treba da stišate strast jer ona zamagljuje, stvara osećaj da si ti jedino važno biće na svetu važno, podstiče samoživost. Strast može da bude povezana sa strahom. Nije čudo što ove dve reči imaju isti koren...Savremeni čovek u strahu je i strasti, najmanje ima smirenja. U tome je njegovo stradanje.

Da li je težnja ka smirenju najveća sličnost između budizma i pravoslavlja? Ništa se veliko ne rađa iz "buke i besa".

- Da, prava istina mora svima da donosi mir. Japansko društvo za razliku od evropskih, takozvanih naprednih zemalja, uvek je imalo osećaj zajedništva. Individualizam nije u japanskom duhu, tek je ušao sa modernizacijom društva u drugoj polovini 19. veka. Ipak, Japanci i dalje imaju taj osećaj obzira prema drugom. Otuda strogoća i disciplina, hiljadu pravila. U pravoslavlju je, takođe, jasno: ljudska zajednica, pre svega. Ako se tako saborno ponašamo, čuvamo osećaj za drugog. To se vidi i na fin način ostvaruje u svakom srpskom manastiru. Nažalost, naš ubrzani život najčešće kontroliše veštačka inteligencija, određujući koliko treba da se radi i ne pitajući da li ste zdravi, raspoloženi, da li možete... Malo je ostalo mesta za opuštenost, emociju, slobodnu misao i osećaj za drugog. A kada pretera u toj revnosnosti, radnoj disciplini u kompjuterizovanom svetu, čovek vrlo lako i sam može da se pretvori u veštačku inteligenciju.

Foto Nikola Skenderija

Susret sa Desankom

U ZBIRCI eseja "Odande šapuće plava tama" na japanskom jeziku, nastaloj od 1991. do 2000, naša sagovornica se bavila sudbinama ljudi u izveglištvu, iskustvom NATO bombardovanja, filmom "Podzemlje", raspadanjem Jugoslavije. Iz tog vremena posebno izdvaja susret sa Desankom Maksimović koja joj je govorila kako je poezija nemoćna pred onima koji je ne razumeju i da živimo u svetu punom mržnje.

- Mnogi misle da sam optimista, a ja sam pesimista. Ali, poezija mora da uliva nadu - prenosi Kajoko Desankine mudre reči.

Preporučujemo

Kultura

0 1

TRAGOVI LjUBAVI ANDRIĆA I MILICE: Saradnja beogradske zadužbine sa imenom nobelovca i njegove kuće u Herceg Novom (FOTO)

28. 07. 2022. u 16:00

Kultura

0 0

SUDBINU JE VEZAO ZA BEOGRAD I SRBIJU: Žaneta Đukić Perišić o novoj knjizi koju je posvetila našem velikom piscu i nobelovcu Ivi Andriću

12. 07. 2022. u 14:30

Kultura

0 0

JELENA, ISIDORA I DESANKA NA EVROPSKOM PUTU: Tri naše književnice i njihovo nasleđe predstavljene su na "Ženskoj književnoj ruti"

29. 07. 2022. u 11:50

Kultura

0 3

LITERATURA PLAĆENA NAJSKUPLjOM CENOM: Monografija Milivoja Pavlovića o Danilu Kišu objavljena u Rimu

21. 06. 2022. u 14:30

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije