Kultura

KOSMOS BALKANSKE MITOLOGIJE: In memoriam LJubodrag Janković Jale

Piše: Dejan Đorić

21. 06. 2022. u 15:30

Pre desetak dana zauvek je otišao vrhunski umetnik Ljubodrag Janković Jale. Rođen je u Pirotu 1932. godine, a preminuo u Beogradu, gde je decenijama živeo. Njegova porodica je iz Jagodine, gde je proveo detinjstvo i počeo da crta i slika.

КОСМОС БАЛКАНСКЕ МИТОЛОГИЈЕ: In memoriam Љубодраг Јанковић Јале

Ljubodrag Janković Jale "Dionizijev vrt"

Gimnaziju je završio u Jagodini i kao rođeni slikar još kao dečak naslikao "Autoportret", na kome je rešio većinu problema svog potonjeg slikarstva. Od 1947. do 1951. pohađao je Srednju školu za primenjenu umetnost (odsek grafike) u klasi utemeljivača novije srpske grafike M. S. Petrova. Potom je 1954. godine diplomirao na Akademiji primenjenih umetnosti (odsek slikarstvo), gde je predavao kao redovni profesor na predmetu Akt do odlaska u penziju 1997. Janković je imao više od 35 samostalnih izložbi, retrospektivnu u Umetničkom paviljonu "Cvijeta Zuzorić" i kao poslednju veću 2021. godine retrospektivu crteža u Modernoj galeriji Valjevo. Dobitnik je 14 nagrada i priznanja, od njih je najvažnija "Politikina" nagrada za slikarstvo 1997. godine. Pisac ovog teksta je bio u žiriju za dodelu te nagrade, koja je bila namenjena drugom. Ne poznajući lično Jankovića, zbog čisto likovnih kvaliteta, uspeo je da preokrene odluke žirija uz pomoć Siniše Vukovića i nagradu dodeli Jaletu. Likovna dela ovog značajnog umetnika nalaze se u 31 instituciji, od kojih su najvažnije Narodni muzej u Beogradu, Muzej savremene umetnosti u Beogradu i Muzej grada Beograda, mada nijedna od tih ustanova nije nikada ništa učinila za njega.

Janković je jedini srpski umetnik, ne samo u XX veku, koji je studiozno i nadmoćno, na najvišem nivou, stvarao u domenu slikarstva, crteža, grafike i vajarstva, a kao ilustrator je sarađivao sa više izdavačkih kuća. Različite vidove njegovog stvaralaštva prate i tri veće monografije koje, osim eseja najboljih kritičara, imaju i izvanrednu grafičku opremu prof. Zorana Blažine, pa spadaju u najlepše srpske monografije. Jankovićev opus je dobro dokumentovan, kako i odgovara njegovom značaju.

Blizak Leonidu Šejki, Ljubi Popoviću i Živojinu Pavloviću, od početka je među najvažnijim srpskim figurativnim slikarima fantastične veroispovesti, pa nikada nećemo sada moći da dobijemo odgovor zašto nije bio član Mediale. Njegova fantastika različita je od svega što se stvara(lo) u svetu. Najpre je predstavljao asketski mršave figure i likove usred raskošnog izmaštanog bilja, kao likovni izraz mračnog duha izgubljene poratne generacije. Sablasno i zavodljivo je sedamdesetih godina zamenio likovno suprotni svet kupačica, figura na plaži, suđaja i boginja, mitskih figura, krajnje voluminoznih i stilizovanih u veoma veštim skraćenjima i deformacijama. U toj drugoj fazi, koju će unapređivati do kraja, polazište za iracionalno bilo je u iskustvu Pabla Pikasa, Henrija Mura i Marina Marinija. Umesto podivljale mašte i slikarstva surovosti, doneo je kosmos balkanske mitologije i kulturu ovog tla.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
HITNA RAFINA KONFERENCIJA ZA ŠTAMPU: Rafael Nadal saopštio veliku vest

HITNA RAFINA KONFERENCIJA ZA ŠTAMPU: Rafael Nadal saopštio veliku vest