SLIKA ŽIVOTA: Književna kritika knjige "Lakonogi dan"

Piše Slađana Ilić

03. 06. 2022. u 15:50

KNJIŽEVNA kritika Slađane Ilić o knjizi "Lakonogi dan" autorke Jelene Lengold, izdavača "Arhipelag"

СЛИКА ЖИВОТА: Књижевна критика књиге Лаконоги дан

Slađana Ilić

Ono što glavne junake svih romana Jelene Lengold povezuje jeste: postepeno sazrevanje kroz uglavnom traumatična životna iskustva, konstantnu letargiju ili tugu i usamljenost; različite vrste odustajanja od onoga što pripada životu običnog čoveka koji živi po opšteprihvaćenim pravilima; preispitivanje činjenica sopstvenog života i za običnu većinu nelogičnih životnih izbora. To preispitivanje uvek se odvija na nekom putu ili pak na mestu koje je daleko od traume koja je sve navedeno kod junaka inicirala; pokušaj razrešenja složenih porodičnih odnosa; rasklapanje porodičnih priča sa duplim dnom; nastojanje da se dođe do sebe ozdravljenog kroz priznavanja sopstvenih slabosti i loših činidbi prema drugima; zapitanost nad stvaralaštvom - njegovom svrhom i mogućnostima; insistiranje na autonomnom svetu književnosti koje ne mora imati nikakve veze sa stvarnim ličnostima i događajima.

Sve navedeno izuzetno je privlačno za tumačenje. Čitajući njene romane, pa i najnoviji, "Lakonogi dan", objavljen u "Arhipelagu" 2022. godine u ediciji "Zlatno runo", razumemo da pred sobom imamo istovremeno roman lika, roman o umetniku, psihološki i pikarski, a uslovno rečeno i bildungs roman, koji ne počinje od junakovog detinjstva, ali počinje od njegove mladosti i prelomne činjenice koja je inicijalno odredila tok njegovog života - smrti majke.

Iz te, polazne tačke, priča se disperzivno širi u nekoliko rukavaca. Jedan jeste preispitivanje pripovedača, uvaženog pisca romana, kao zrelog čoveka, o sopstvenom odnosu sa ocem. Zainteresovanost za to preispitivanje pojačano je činjenicom da ni otac više nije među živima, a da su za njim ostale i neke porodične tajne koje su i te kako u vezi sa životom sina.

Drugi rukavac, koji je, naravno, u vezi s prvim, jeste preispitivanje junaka pripovedača u vezi sa svojom prvom i velikom ljubavlju koja se završila, po njega traumatično, odlaskom voljene osobe bez bilo kakvog objašnjenja i traga.

Treći rukavac jeste junakovo preispitivanje u vezi sa sopstvenim odnosom prema ženama koje su dolazile posle te prve ljubavi i koje su odlazile - uvek njegovom krivicom, tj. zbog njegovog konstantnog odustavajanja od onoga što bi ga uvelo u red običnih ljudi i života koji bi podrazumevao porodicu. To preispititivanje uokvireno je dvema ženama - veoma mladom Majom, kojom je pisac pripovedač trenutno zanesen, skoro kao Ašenbah Tađom, i njegovom ispisnicom Olgom, implicitnom, na razliičite načine podrazumevajućom u njegovom životu poslednjih dvadeset godina.

U četvrtom rukavcu junak pripovedač ispituje uzročno-posledične veze ličnog života i priče, odnos realističnosti i imaginacije u stvaralštvu, mogućnosti književnih likova u odnosu na ljude iz života koji su piscu možda tek predložak, o psihologiji stvaraoca - dok sedi pred praznim papirom, i stvaralaštva, o psihologiji čitalaca, njihovom potrebom za učitavanjem i očekivanjima - i od pisca i od dela.

U petom rukavcu junak pripovedač, kroz sopstveno, neočekivano iskustvo, dolazi do saznanja kako književnost, iako to sigurno nije njegova ambicija kao stvaraoca, čoveka može dovesti do značajnih istina o sebi samome i njegovom sopstvenom životu, kako mu može doneti ozdravljenje, dugo traženi sopstveni spokoj i istinu.

Sve navedeno, a što nam kao čitaocima pruža novi roman Jelene Lengold, u okviru savremene literature uopšte nije malo, iako se navedenim temama, složićemo se, bave gotovo svi pisci. No, lepo je uživati u načinu na koji to čini Jelena Lengold.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)