BALKAN JE JOŠ SRCE EVROPE: Francuski pisac Emanuel Ruben o putovanju biciklom duž Dunava

Jovanka Simić

03. 05. 2022. u 12:33

TROJAKA strast odvažila je francuskog pisca Emanuela Rubena, autora knjige "Uz Dunav" da se odvaži na biciklističku odiseju duž Dunava, dugu 48 dana i 4.000 kilometara: strast prema geografiji kraljevske reke, strast prema starom sportu biciklizmu i strast prema istorijatu Starog kontinenta Evrope, bolesnice na našoj planeti, tog novog višenacionalnog carstva koje je kandidat za pucanje posle Osmanlijskog i Austrougarskog carstva, SSSR-a i Jugoslavije.

БАЛКАН ЈЕ ЈОШ СРЦЕ ЕВРОПЕ: Француски писац Емануел Рубен о путовању бициклом дуж Дунава

Foto "Akademska knjiga"

Znamo da ta Evropa koja se toliko puta ubila a danas polagano umire, neće dobiti treću priliku ako se opet samouništi.

Gornje rečenice deo su Rubenovog epiloga u pomenutoj knjizi ("Akademska knjiga", prevod Melita Logo Milutinović). U leto 2016. Ruben, geograf po obrazovanju, a zbog preloma noge nesuđeni profesionalni biciklista, na dva točka uz tok Dunava popeo se od ušća u Crnom moru do izvora u Crnoj šumi.

Na kretanje suprotno rečnoj struji podstakla ga je činjenica da je Dunav jedina reka na planeti čija se dužina meri od donjeg ka gornjem toku. Evropska komisija, naime, odredila je nulti kilometar kod sulinskog svetionika, na jednom od ušća u delti, a ne kod izvora.

- Mesto pravog izvorišta Dunava vazda je bilo predmet beskonačnih kontroverzi što pokazuje zapadnjačku opsednutost korenima i lokalpatriotizam kakav u Evropi vlada još od najranije antike - ocenjuje Ruben.

Foto "Akademska knjiga"

Sećate li se trenutka u kojem vam je sinula ideja da biciklom pratite tok Dunava sakupljajući usput građu za svoju novu knjigu?

- Da, dobro se sećam, to je bilo u Novom Sadu gde sam živeo 2015. i 2016. godine.

Pedalirao sam novosadskim kejom nizvodno i uzvodno i odjednom mi je sinulo: moram da pređem Evropu biciklom s kraja na kraj ove reke! Bio je to veoma moćan trenutak, jer je ideja bila da Ukrajinu, zemlju u kojoj sam rođen kao pisac (moj prvi roman Halte a Yalta nastao je tamo) povežem sa Zintarijom, imaginarnom zemljom koju sam izmislio u detinjstvu, a koja je u mojoj mašti na izvorima Dunava, matrice svih mojih knjiga.

U knjizi ste detaljno opisali susrete s ljudima u svih deset dunavskih zemalja. Po čemu sve pamtite Srbiju?

- Izdvojio bih Gvozdene kapije, koje na Dunavu pružaju najlepši spektakl. Tu je Čiča, kuvar ribljeg restorana u Kladovu. Tu je Zeka, ciganski trubač koji je došao da svira u Kladovu na vlaškoj svadbi, zatim Jovan, neumorni biciklista iz Beograda koji je trasirao put Evrovela u Srbiji. Pamtim i Svetlanu, koja je pedalirala na putu za Smederevo sa lopatom preko rama, noseći i čitav tovar hrane na prtljažniku. Tu je i cela grupa prijatelja iz smederevskog jedriličarskog kluba. Ponudili su mi mućkalicu i rakiju i pomogli da podignem šator na obali, zatim brojni susreti s Beograđanima...

Iz vaše vizure kakav je Dunav kroz Srbiju?

- U Srbiji Dunav ume da bude najmirniji kao što je u Beogradu a ume da bude nemiran kao na Đerdapu. U Golupcu je najširi. Lepota srpskog dela Dunava sastoji se u tome što su se ljudi, svesni da nemaju more, usredsredili na reku.

U intervjuu "Novostima" 2017. godine, poput švajcarskog putopisca Nikolasa Buvijea, rekli ste da je srce Evrope na Balkanu. Mislite li to i i danas, jer balkanskim narodima, čini se da smo mi Evropi, kako Srbi uobičavaju da kažu "na kraj srca"?

- I dalje mislim kao Nikola Buvije, da je srce Evrope na

Balkanu. Ali znate, srce u Evropi se pomera i ne treba ga ispuštati. U knjizi sam veoma oštar prema EU jer smo u to vreme proživljavali izbegličku krizu i pokazali koliko su nam srca bila suva. Danas EU čekaju mnoge druge opasnosti: svetski rat, klimatska kriza, nove zdravstvene krize. Moraćemo da naučimo da živimo na ivici ovog vulkana.

Na početku knjige opisujete atmosferu u Odesi, pre šest godina, pominjete i mogućnost izbijanja rata, citirate stihove iz Puškinovog "Onjegina"... Šta kao pisac mislite o uklanjanju spomenika Puškinu u Ukrajini i brisanju Dostojevskog, Čajkovskog u EU?

- U ratu uvek ima preterivanja. Putin se upustio u civilizacijski rat: napadajući

Ukrajinu, nazivajući Ukrajince nacistima, on po mom mišljenju vređa Evropu. U Ukrajini nema više nacista nego u Francuskoj ili Rusiji. Ako odete u Alžir i potražite spomenike velikim Francuzima, nećete ih naći, Alžirci su se svega toga oslobodili iako su tamo Francuzi ostali 132 godine i osnovali mnoge gradove, kao i Rusi u Ukrajini.

Ali znate, Ukrajinci koji govore ruski će nastaviti da govore ruski i da čitaju Puškina, kao što će Alžirci nastaviti da čitaju Viktora Igoa, pa čak i Albera Kamija koji se protivio nezavisnosti Alžira.

Planirate li da ponovo pređete istu deonicu duž Dunava, možda nekim drugim prevoznim sredstvom?

- Voleo bih da se vratim u Odesu, što pre, čim se vrati mir.

Jeste li se se upoznajući Evropu na ovaj način i vi promenili?

- Možda nisam postao drugi čovek ali siguran sam da imam veće srce.

Povratak na početak

U NOVI Sad u kojem je oko godinu dana živeo i utvrdio da mu "sasvim pristaje nadimak Srpska Atina," Ruben će se ovog meseca vratiti da predstavi svoju putopisnu knjigu: na Trgu slobode (Štand Francuskog instituta (9. maja, 17.00), u Književnom centru "Svilara" (10. maja, 18.00), a u "Bulevaru buks"(11. maja u 17.00).

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

SAZNAJEMO! Vest koju je Vučić zaboravio da saopšti: 100.000 ljudi koji su dobili vaučere od 5.000, dobiće još 10.000 dinara