Kultura

DA LI ĆE NAM ROBOTI BITI I PRIJATELJI: Jelena Kajgo, dramski pisac, za "Novosti", o komadima "Rolerkoster" i "Ilda Geršner"

V. STRUGAR

21. 03. 2022. u 10:41

GOTOVO istovremeno dva komada Jelene Kajgo oživeće na pozorišnoj sceni: njen "Rolerkoster" (u režiji Milice Kralj) 24. marta premijerno je na repertoaru Ateljea 212, a u Kragujevcu uveliko teku probe antiratne drame "Ilda Geršner", u postavci Stevana Bodrože.

ДА ЛИ ЋЕ НАМ РОБОТИ БИТИ И ПРИЈАТЕЉИ: Јелена Кајго, драмски писац, за Новости, о комадима Ролеркостер и Илда Гершнер

Foto Z. Jovanović

I dok prvi naslov već "na prvu" asocira na ubrzanje s kojim živimo, drugo ostvarenje nastalo je po motivima istinite priče iz Drugog svetskog rata. Inače, u Ateljeu 212 izveden je sa velikim uspehom i dramski prvenac naše spisateljice, ali je trebalo da prođu gotovo dve decenije (od "Fantoma") da se ponovo nađe u istoj pozorišnoj kući.

- Mislim da je ovo komad koji "ide" uz Atelje, kombinacija je komedije i drame. U celom svetu su slične okolnosti i zapitanost nad budućnošću, pa je i zajednička simbolika te ogromne mašine koja nas nosi punom brzinom i tumba gore - dole. Naslov obuhvata sve sa čim se susreću likovi komada. Drama zalazi u neku, verujem, blisku budućnost: u središtu je porodica naših emigranata koja živi u Londonu, sa pravim robotom. Postavlja se pitanje da li nas takvo vreme zaista očekuje, sa mašinama koje će nam biti ne samo na usluzi, već praviti društvo i pomagati da prevaziđemo usamljenost...

Naša sagovornica dodaje da otuđenost sama po sebi, ne treba mnogo da nas plaši. Korona je pokazala da je svima smetala izolacija, nedostajao ljudski kontakt i druženje.

- Ali, s druge strane, usamljenost jeste prisutna. I kad žive u porodici, ljudi se ponekad osećaju izolovano. Da li čovek kao socijalno biće može da se adaptira tako da mu druženje sa mašinom, kao članom porodice, postane nešto sasvim normalno i prihvatljivo? Možda čak i poželjno, kao što su druge mašine kojima već barata - za pranje sudova, veša, ili automobil za koji se ponekad veže kao za čoveka? Moguće. Mislim da će mašine, u perspektivi, zameniti neki segment naših života. Uostalom, programirane su tako da nas ne mogu izneveriti i razočarati.

Na pitanje u kojoj su "fazi" junaci njenog "Rolerkostera" i šta njih muči, Jelena Kajgo odgovara:

- Glavna junakinja bliži se sedamdesetoj i oseća ubrzanje sveta i života, nekako jasnije i konkretnije od mlađih generacija. Suočava se sa svakodnevnim promenama, novim načinom mišljenja njene ćerke, posebno unuke. Uostalom, cela porodica je suočena sa promenama kojima se treba prilagoditi. Postavlja se i pitanje koliko tolerancija, poželjna u svakom demokratskom društvu, može da ode u krajnost i apsurd. Primera radi, u nekim vrtićima u zemljama zapadne Evrope deca se oslovljavaju sa "ono". Koristi se srednji, neutralni rod, zbog toga da se (ako su potencijalne transrodne ili homoseksualne prirode) ne bi osećali neprijatno. U takvoj atmosferi i okolnostima odrastaće neke buduće generacije dece naših emigranata. A kako smo sve prihvatili, prihvatićemo i to. Mada se kosi sa načelima, možemo reći, zdravog razuma.

Komad "Ilda Geršner" zasnovan je na istinitoj priči:

- Sasvim slučajno otkrila sam je jednog dana na Histori kanalu. Učinila mi se veoma interesantnom, iznenađena sam da neko do sada već po njoj nije snimio film ili napisao roman. Priča te jevrejske starice nije mi davala mira. Posle izvesnog vremena odlučila sam da napišem dramu. Inače, ona je kao devojka živela u Beču, kada su celu njenu porodicu odveli u logor. Uspela je da preživi tako što joj nova dokumenta i sopstveni identitet daje prijateljica Nemica. Kao Ilda Geršner odlazi u Minhen, udaje se za Nemca, dobija sa njim dete. Ali, u trenutku nervnog rastrojstva, otkriva mužu da je Jevrejka. Uprkos svemu, ostaju u braku, a on njenu tajnu čuva do kraja rata. U ovoj priči nije mi bilo važno samo da pokažem strahote žene koja je prošla stradanje i ludilo rata, već i hrabrost onih, poput prave Ilde, koji su u tim opasnim vremenima pomagali drugima - po cenu sopstvenog života.

ZABAVNI PARK ŽIVOTA

U TOM raznobojnom, modernom, tehnološki naprednom svetu, jedina nepromenjiva konstanta su problemi koji opsedaju ljude: iste sumnje, predrasude, nedoumice, koji su svakim novim krugom u tom zabavnom parku života sve jasnije i sve bolnije nerešivi - ističe se u najavi Ateljea 212 nove predstave.

Igraju Dara Džokić, Katarina Marković, Jelena Petrović, Milica Mihajlović, Vladislav Mhailović, Petar Mihailović,Teodor Vinčić. Scenograf je Milica Bajić, a kostimograf Selena Orb.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
RAJ NA ZEMLJI! U ovom mestu letuju turisti iz inostranstva, a sada je dostupno i Srbima

RAJ NA ZEMLjI! U ovom mestu letuju turisti iz inostranstva, a sada je dostupno i Srbima