INTERVJU Britanski pijanista DŽulijus Drejk: Kostićevo delo ne poznajem još onoliko koliko bih želeo

ČUDESNA i u punom smislu reči medonosna scena u sredu u novosadskom Dvorcu Eđšeg: pijanista svetskog renomea Džulijus Drejk iz Londona zaneseno prebira po dirkama a tik ispred njega i Kawai klavira, mališani u pčelinjim kostimima med proizveden u Muzeju pčelarstva porodice Živanović presipaju iz tegli u veliku posudu. "Medna" koreografija ima uporište u delima Laze Kostića i Vilijema Šekspira. Prvi je srpskoj književnosti zaveštao svoje večno medonosne rime, a u dramama "Labuda sa Ejvona" pčela je česta metafora.

Foto N.Karlić i Fondacija "Laza Kostić"

Sve se odvija pod budnim okom novosadske pijanistkinje Marine Milić Radović koja je na muzičkim studijama u Londonu pre tri decenije osnovala ovu Fondaciju na preporuku akademika Dejana Medakovića. Iz tog perioda datira i njeno poznanstvo sa Drejkom.Poduhvat mlade Srpkinje podsetio je Engleze ali i mnoge Srbe da je Šekspira u srpsku kulturu 1864. uveo upravo Laza Kostić, tadašnji student prava. Te godine, povodom tri veka od Šekspirovog rođenja, u Srpskoj Atini na sceni Srpskog narodnog pozorišta izveden je odlomak iz "Ričarda Trećeg", u Lazinom prevodu i režiji. Posle te premijere koju su Novosađani propratili ovacijama, srpski pesnik poslao je Biblioteci u Stratfordu "Odu Šekspiru" povodom tristote godišnjice rođenja engleskog pisca.

Spone Džulijusa Drejka sa srpskom kulturom, sežu do 1988.godine kada je ovaj pijanista u usponu sa slavnim oboistom Nikolasom Danijelom nastupao u "Studiju M" Radio Novog Sada, a potom i na jubilarnom 400. koncertu u SANU, u Beogradu, kada je izveo "Sonatinu za obou i klavir" Radomira Petrovića.

- Upravo Petrovićevu "Sonatinu" izvodili smo i kasnije u nekoliko navrata - kaže u ekskluzivnom razgovoru za naš list maestro Drejk koji se školovao na Kraljevskom muzičkom koledžu u Londonu, tokom bogate karijere razvio je poseban afinitet prema muzici Roberta Šumana, a u znak sećanja na svoju majku Džin Meikl aktivno je uključen u fondaciju za podsticaj studenata muzike.

Kakvu poruku ćete uputiti večeras u razgovoru sa studentima studentima Akademije umetnosti u Novom Sadu?

- Poruka je: volite muziku! Život sa muzikom je veoma izazovan način života. Ali zaista volite muziku, sve se onda isplati, sve je onda vredelo. Nemojte misliti da je to lak put, jer on to nije. Ako ste zaista posvećeni i ako zaista mislite da je to jedini put za vas, onda je to divan život. Najiskrenije govoreći, osećam se privilegovano što živim na ovakav način, priređujem koncerte... Zaista volim koncerte i srećan sam što u životu radim baš ono što volim.

Da li vas je pomalo već umorilo putovanje na nastupe širom sveta?

- O, da, može da bude iscrpljujuće, ali to je deo života i navikao sam da veći deo vremena nisam kod kuće. Ali ovo je sve moj način života već 30-40 godina. Moji koferi su uvek spremni i spakovani, ali uvek nešto zaboravim, ne znam kako. Tokom kovid pandemije nedostajali su mi koncerti, kao i putovanja.

Za nas u Srbiji od velikog značaja je da je Laza Kostić pre 158 godina preveo i postavio jedno Šekspirovo delo. Nije li to predivna priča o ukrštanju dveju kultura?

Foto N.Karlić i Fondacija "Laza Kostić"

- Upravo tako. Kostićevo delo ne poznajem još uvek onoliko koliko bih želeo. Često izvodim kompozicije po Šekspirovim tekstovima. Dobra stvar u vezi sa Šekspirom je ta da se on prevodi veoma dobro na druge jezike. Na primer, Šekspir je jedan od najvećih pesnika dramatičara u nemačkom jeziku, njegov uticaj je bio najznačajniji krajem 19. veka. On je univerzalni genije, mislim u poslednjih 500 godina. Veoma je važno da njegove tekstove znaju i nove generacije, da budu dostupni na što više jezika, ne samo na engleskom.

Oko Laze Kostića i Šekspira ispletene su mnoge sudbinske niti uključujući i onu da je vaša kćerka rođena 12. februara na dan Sveta tri jerarha baš kao i Laza Kostić?

- To je zaista veoma meden detalj iz mog porodičnog života.

UŽIVO I U STRATFORDU

U SVEČANOJ sali Matice srpske danas u 16 sati biće upriličena svečanost, takozvani medonosni ukrštaj: "Laza Kostić - Vilijem Šekspir - Novi Sad - Stratford." Program će moći da se uživo i uporedo prati na sajtu Matice srpske i onlajn vezom u Stratfordu, Šekspirovom rodnom mestu. Sve pesme koje budu izvedene na matičinoj sceni potiču iz knjige "Pčelojavljenje" Miodraga Radovića.

HENRI PETI I SRPSKE RIME

U DREJKOVOM izvođenju u sredu je premijerno izvedeno osam kompozicija - dve iz Šekspirovog Henrija Petog i šest nastalih na tekstove Desanke Maksimović, Jovana Jovanovića Zmaja, Miloša Crnjanskog, Vesne Egerić, Miodraga Pavlovića i Dobrice Erića. U programu, osmišljenom u čast tri decenije Fondacije "Laza Kostić", učestvuju profesori i studenti s Akademije umetnosti u Novom Sadu, a reditelj programa je Boris Liješević. Ovaj vredan muzički materijal nazvan "Pčelojavljenje u muzici" biće dostupan na jutjub-kanalu Fondacije "Laza Kostić".

Preporučujemo

Kultura

0 0

ČOVEK KOJI JE ODREDIO ZVUK HOLIVUDSKIH FILMOVA: Legendarni američki kompozitor i pijanista Džon Vilijams danas slavi 90. rođendan

08. 02. 2022. u 13:24

Kultura

0 0

INTERVJU Pijanista Andrej Korobejnikov: Čudesnu muziku lako prepozna i običan čovek

16. 01. 2022. u 13:00

Kultura

0 0

MADžAR SVIRA BETOVENA: Serija koncerata u Kolarčevoj zadužbini

17. 11. 2021. u 12:14

Kultura

0 1

FMU I GVARNERIJUS NAGRAĐUJU: Koncert mladog pijaniste Davuda Vesnića

09. 11. 2021. u 19:17

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije