SRPSKI JEZIK "GOVORI" I NA IJEKAVICI: Prof. dr Dragan Stanić predsednik Matice srpske

U GODINI u kojoj je obeležila 195 godina trajanja, Matica srpska iznedrila je ijekavsku verziju jednotomnog Rečnika srpskog jezika zaokruživši na taj način čitav sistem standardoloških priručnika - Pravopis (2014), Normativna gramatika (2018) i Rječnik srpskoga jezika (2021) neophodnih svakom kompetentom govorniku srpskoga jezika ijekavskog izgovora.

Foto D. Dozet

Za ekavski izgovor ovi priručnici su izašli ranije: Pravopis srpskoga jezika (1993), Rečnik (2007) i Normativna gramatika (2013), ali su se i u tim knjigama mogle naći ijekavske izgovorne alternative srpskog ekavskog standarda.

Ovaj izdavački poduhvat može se okarakterisati istorijskim, a predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić ističe da su ovim postignuta tri osnovna cilja:

- Jedan je sasvim praktičan: da olakšamo svim govornicima ijekavskog narečja da mogu lako i brzo da koriste ove važne priručnike. Drugi je deklarativno standardološki: da pokaže kako Matica srpska, a time i cela srpska jezička zajednica, podjednako brine kako o ekavici tako i o ijekavici, da poštuje činjenicu da ijekavicom govori veliki broj Srba, te da taj izgovor svakako treba standardizovati po istovetnim, zajedničkim, srpskim načelima. Treći je cilj identitetsko-istorijski po karakteru: treba pokazati jasnu svest o tome da je ijekavica po poreklu prevashodno narečje srpskih, štokavskih narodnih govora.

Koliko breme bismo ostavili potomcima ako bismo se odrekli štokavske ijekavice?

- Štokavska ijekavica je nastala na širokom prostoru srpskog narodnog jezika, i to hercegovačko-krajiškog i zetsko-sjeničkog dijalekta. Taj ijekavski štokavski prostor je samo jedno plućno krilo srpskoga jezika, a drugo krilo je štokavska ekavica sa svim dijalektima našeg istočnog jezičkog prostora. Srbi su i do sada disali sa oba ova plućna krila, a tako treba da bude i od sada. Svako sužavanje u pogledu osnovnih shvatanja celine srpskoga jezika vodi nas katastrofalnim ishodima u budućnosti. Niko nas današnje Srbe nije ovlastio da spremamo kapitulantsku opciju za naše potomke, pa na takvu vrstu poraza ne smemo pristati.

Zašto su Srbi već vek i po izloženi specifičnom kulturalnom ratu koji ima veoma ozbiljne implikacije upravo u domenu jezika?

- U tom ratu štokavska ijekavica, srpska po poreklu, treba da postane plen koji će razgrabiti oni južnoslovenski narodi, verske i etničke zajednice spremne da razviju svoju identitetsku strategiju zasnovanu na antisrpskom stavu, na potrebi da sebe definišu po svojoj razlici i oštrom suprotstavljanju Srbima. Kako to u praksi može da izgleda, najgrotesknije i najkarikaturalnije je pokazano na primeru Crne Gore i Crnogoraca.

Nije li imperativ za odbranu ijekavice i to što je ijekavski srpski živalj najizrazitije bio izložen genocidu, etničkom čišćenju i negiranju svog jezika i ćirilice?

- Bitka za štokavsku ijekavicu predstavlja važan deo pomenutog kulturalnog rata protiv Srba. Pošto sve to predstavlja istorijski proces dugoga trajanja, onda bi bilo preko potrebno da sebi razjasnimo kako za kreatore toga kulturalnog rata prostor štokavske ijekavice predstavlja suštinski važan cilj. Za njih bi bilo idealno kada bi sami Srbi, odustajanjem od brige za ijekavicu, pomogli interese sopstvenih neprijatelja. To znači da je na srpskim zapadnim prostorima planirano ne samo otimanje štokavske ijekavice nego i novi procesi etničkog čišćenja.

Foto D. Dozet

Kakva je uloga Republike Srpske u tom jezičkom ratu?

- Za svakog iole razumnog i objektivnog čoveka imperativ državotvorne stabilnosti Republike Srpske jeste uslov svih uslova za dalji opstanak Srba na prostoru Bosne i Hercegovine, te na Zapadnom Balkanu uopšte. U domenu jezika to znači da punu srpsku jezičku i standardizacijsku politiku moramo sprovoditi bar u državnim okvirima Republike Srbije i Republike Srpske. Za tako nešto, po svemu sudeći, imamo punu političku saglasnost obeju strana i sveopšti narodni konsenzus.

Zašto su Hrvati insistirali na standardu štokavske ijekavice umesto svoje kajkavske ikavice?

- Štokavska ijekavica je poreklom prevashodno srpska, ali je svojim trajanjem ona obeležila i jezički standard Hrvata, Bošnjaka, pa i Crnogoraca. Sva ova tri standardološka oblika su zasnovana na temeljima srpskog narodnog jezika, tj. Vukovog jezika. Nama Srbima samo može da bude milo što je srpski jezik prihvaćen kod nama bliskih naroda ili kod naroda koji su proizašli iz srpskoga. Da su Hrvati hteli da razvijaju nekakav oblik istinske, autentične hrvatske jezičke osnove, oni bi za svoj standard uzeli čakavsku ikavicu (po tome su sasvim izvorni), možda čak i kajkavsku ekavicu (nju bi, doduše, delili sa Slovencima). Kako su se Hrvati opredelili za štokavsku ijekavicu, oni su odlučno krenuli na srpski jezički prostor, a taj upad je s vremenom sve više strateški osmišljavan kao globalni projekat etničkog čišćenja i genocidnih projekata usmerenih protiv Srba. Bez takvih procesa modernu hrvatsku naciju teško možemo zamisliti, pa ta činjenica predstavlja ozbiljno etičko opterećenje za svakog duhovno ozbiljnijeg Hrvata.

Na koji način bi srpske jezičke norme trebalo preslikati u praksu?

- Mi ne možemo i ne treba da upravljamo jezičkom politikom nama bliskih naroda, ali moramo znati šta je nama činiti. Pre svega, moramo razvijati srpsku, zajedničku standardološku proceduru: definisati šta je srpska norma, te u kojim se sve oblicima ona pojavljuje na srpskom jezičkom prostoru. U tom pogledu moramo biti veoma fleksibilni da ne bismo nesrpskim proglašavali nešto što ne bi smelo biti odbačeno.

Potom se moramo pobrinuti da srpska jezička norma i srpska jezička kultura, koja uključuje i svest o vrednosti koliko ekavice toliko i ijekavice, bude u praksi valjano sprovedena. U tom pogledu je posebno važna uloga školskog sistema, pa bi zato povećanje broja časova srpskoga jezika i književnosti, sistemsko unapređenje nastave, širenje raznih sekcija i radioničkog rada, dodatno obučavanje nastavnika, bilo preko potrebno. U tome posebnu ulogu imaju i mediji.

Nije li i to što su naši najveći književnici pisali na ekavici i ijekavici najbolji dokaz o bogatstvu srpskog jezika?

- Srpsko jezičko iskustvo mora imati razvijeno čulo kako za ekavštinu milih nam pisaca kakvi su Dositej, Branko, Zmaj, Laza, Đura, Dis, Isidora, Crnjanski i drugi, tako i za ijekavštinu isto tako milih nam pisaca kakvi su Vuk, Njegoš, Ljubiša, Šantić, Ivo Vojnović, Meša i mnogi drugi. Kad to shvatimo, onda ćemo razumeti i to kako su na ekavicu prelazili jedan Dučić ili Andrić, te kako su umeli i ekavicom i ijekavicom da pevaju Bećković, Nogo, Milosav Tešić... Kada sve to duboko osetimo i doživimo, onda ćemo spontano u sebi učvrstiti jednostavan, a neizbrisiv utisak da sa srpskom književnošću živimo u izražajno moćnom jeziku, te u jednoj dubokoj i bogatoj kulturi koja za prave talente predstavlja izvor velike snage i lepote.

VEĆI BROJ ČASOVA U ŠKOLAMA

KAKO ćemo očuvati jezik ako ga đaci izučavaju na sve manjem broju časova?

- Moramo spremno raditi i na čitavom nizu dodatnih aktivnosti koje bi omogućile da svaki učenik ili student jasno sagleda, oseti i zavoli celinu srpskog jezičkog prostora.

Trebalo bi uvesti praksu đačkih i studentskih ekskurzija, letovanja i zimovanja, uspostavljanje bliskih odnosa i bratimljenje škola iz Srbije i Republike Srpske, pa i Crne Gore. Deca treba odmalena da rastu sa jezičkim osećanjem kako za ekavicu tako i ijekavicu, te za izražajne valere kako jednog tako i drugog izgovora.

ČUVA NAS, OSNAŽUJE, UZDIŽE

U OVOM vremenu korone, sasvim lako možemo zamisliti biće koje neprestano slabi, njemu se gube vitalne funkcije pluća, ta pluća nestaju naočigled svih lekara, lekova i aparata, a čovek ne može da dođe do vazduha, pa zbog toga biva osuđen na smrt. Kao jezička i kulturna zajednica trebalo bi da naučimo da dišemo sa oba plućna krila i da osetimo kako nas takvo disanje iznutra obnavlja, energetski osnažuje i duhovno uzdiže. Ukoliko čuvamo i osnažujemo sopstveni jezik, jezik će sasvim sigurno jačati i uzdizati nas!

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije