SUVO ZLATO JEZIKA: Bista Dobrice Erića otkrivana dvorištu škole u Kniću

D. Bogutović

25. 10. 2021. u 22:46

VOLEO je svakog od nas više nego svi mi zajedno njega. Zato se i zvao Dobrica - imenom mu je određena sudbina i uloga - u životu Srbije i u panteonu srpskih pesnika.

СУВО ЗЛАТО ЈЕЗИКА: Биста Добрице Ерића откривана  дворишту школе у Книћу

Dragan Lakićević i Blagoje Baković, Foto Arhiva

Ovo je istakao Dragan Lakićević, glavni urednik SKZ na otvaranju biste Dobrici Eriću (1936-2019). Bista, rad prof. Zorana Ivanovića, postavljena je u dvorištu srednje škole u Kniću, koja nosi ime velikog pesnika.

Dobrodošlicu gostima poželela je LJiljana Marinković, direktorka škole, a učesnike pozdravio i Nićifor Aničić, predsednik Društva srpskih domaćina koje je i iniciralo ovaj događaj, u saradnji sa Udruženjem književnika Srbije.

Podsećajući na Erićeve reči "svi smo mi ovde pomalo rod!", Lakićević je rekao kako je ovaj samouki akademik poezije, kako su ga često nazivali, tom rodu i sam podizao spomenik više od 60 godina:

- Taj spomenik, sazidan od knjiga, jezika i osećanja - materijala kojim su sagrađeni veličanstveni spomenici naše jezičke kulture - od Svetoga Save, Despota Stefana i Jefimije, pa do Filipa Višnjića, Slepe Živane, Tešana i Milije, i zatim do Branka, NJegoša, Zmaja, do Duška Radovića, Raičkovića i Desanke. Do Srbe Mitića i Milene Jovović, Manojla Gavrilovića, Vladimira Jagličića, i mnogih naših, još. Spomenik Srbiji i nama kao njenoj deci stvarao je Dobrica Erić od suvoga zlata srpskog jezika. Od čarolije lirske muzike - slika i rima... I kad se, na rođenju, zaplakao, bio je to glas ove svete zemlje. Bog mu je dao da je tumači i obasjava i ukrašava svojom književnom rečju i istinom, da iz njene dubine dobije antejsku snagu da peva - glasovima čoveka i slavuja, ratara i ratnika.

Od knjige "Svet u suncokretu" (1959), pa do "Brojanica iz Gračanice" (2013), Erićeva književna zadužbina oslikana je, kao manastir, bojama zemlje i neba, cveta i svitanja, rose i sunca, svitaca i zvezda, starim sjajem ikona i živim živopisom srpskog jezika, rekao je Lakićević, i dodao:

- Kad se rodio, zadivio se svetu: majčinom oku, kući, polju, hrastu, suncu - Srbiji i svim njenim licima: lepoti žene i zemlje, pamćenju i predanju, rađanju i umiranju. To divljenje stvorilo je jedinstvenu poeziju Dobrice Erića - pesme i poeme za decu i za odrasle. Te pesme i poeme bile su i njegov lični i naš srpski, narodni izraz postojanja na svetu, doživljaj i misao života, trajanja, smisla koji nas čini ljudima i Srbima. Poezija Dobrice Erića živela je u ciklusima prirode - u godišnjim dobima i istorijskim epohama. Bila je sva od prirodnih pojava, od kojih je najveća: čovek, sa svojim čulima i trepetima, složen da bude u isto vreme "vinogradar snova" i "berač zvezda", koji traži ključ od Tamnog vilajeta...

Najbolji pesnik Kalipolja iz detinjstva, stao je u red savremenika u kom su bili: Desanka, Brana Petrović, Vasko, Stevan, Matija, Rakitić... NJegove pesme bile su mali ogledi iz savršenstva: kao da je u svakoj strofi i rimi otkrivao mogućnosti jezika i čuda poezije. I čuda sveta, od leptira do sunca.

Dobrica nije studirao teoriju književnosti, ali se ogledao u versifikaciji i u najzahtevnijim oblicima pesme i sopstvenog sonetnog venca, naglasio je Lakićević i istakao:

Dobrica Erić, Foto V. Danilov

Gotovo da nije bilo školske učionice, biblioteke, doma kulture, porte i sabora gde Dobrica nije ustao i na svoj način odrecitovao zdravicu rodu i Bogu, pretku i jeziku, lepoti žene i reke. Evo ga i danas, recituje u svima nama: "Reč prijatelj, to je dukat na jeziku / Što daje sjaj i odsjaj ljudskom liku"... Taj oreol poezije obasjava danas njegov prvi spomenik, obasjava i nas, čini nas ponosnima što smo ga poznavali i upamtili.

Dvostrana knjiga

NA svečanosti je predstavljena "Dvostrana knjiga" sa dva naslova. U prvom "Nad Srbijom srce" su 86 pesama koje su Eriću diravili srpski pisci, a u drugom "Samouki akademik poezije" su tekstovi Erićevih savremenika. Knjigu je priredio Milivoje Trnavac, a izdavači su UKS i Društvo srpskih domaćina. U jučerašnjem kulturno-umetničkom programu učestvovali su učenici iz Knića i Vraćevšnice, KUD i pesnici.

Foto Privatna arhiva

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)