DA LI SMO UMRLI MI ILI ROKENROL? Srđan Đile Marković, učesnik izložbe "Artikulacije" u Galeriji Dob

IZLOŽBA "ARTikulacije" u Galeriji beogradskog Doma omladine od ove nedelje predstavlja radove stvaralaca istovremeno prisutnih na muzičkoj (rokenrol), ali i sceni vizuelnih umetnosti.

Foto N. Skenderija

Među onima koji kroz različite medije prezentuju svoje poetike i viđenje stvarnosti, odnosno, kako tvrdi autorka postavke Jelena Pavićević, "kreiraju prostor za promišljanje o umetnosti, politici, muzici, teatru i tekstu", nalazi se i slikar Srđan Đile Marković.

Jedan od najistaknutijih likovnih stvaralaca današnjice, Marković je, još pre nego što je upisao i završio FLU, u klasi profesorke Milice Stefanović, stupio na muzičku scenu, kojom je kasnih sedamdesetih godina 20. veka dominirao novi talas. Svirao je u bendovima "Nule", UKT, "Bombarderi", "Disciplina kičme", "Plaćenici", "Kazimirov kazneni korpus", DDT, a šira javnost najviše ga zna po angažmanu u "Supernautu" (inače, sa Sonjom Savić osnovao je svojevremeno i multimedijalnu trupu "S. S. Supernaut" koja je snimila filmove "Ubistvo na ivici grada", "Superstvarnost" i Rlay).

- Ne znam gde je i šta je danas rokenrol - kaže Đile, u razgovoru za naš list.

- Nekada je predstavljao inovaciju, a sada se pretvorio u neko biće koje pripada prošlosti. Mladi bendovi zvuče isto kao "EKV", ili neka druga grupa od pre trideset godina. Strašno je što mladi ljudi imitiraju stare. Znači li to da smo svi već umrli?

A na pitanje kako se "ono naše vreme" ogleda u vizuelnim umetnostima, Marković kaže:

- Sa dolaskom računara, počela je da dominira fotografija, i to ona neinventivna. Novi mediji veličaju najprimitivnije načine komunikacije. Sve je veliki simulakrum, umesto kreacije, imamo blago podgrejani leš. U 21. veku kao da je vreme krenulo da teče naopako.

Vraćamo se na početak 19. veka. Ne samo u umetnosti, nego i šire postavljaju se neki drugačiji imperativi. Svuda smo okruženi fotografijama mladih, zdravih, lepih ljudi.

"Talent menadžer", Foto Arhiva

Kao da ništa drugo ne postoji. Ali, likovna scena, kao i uvek, samo je eho onoga što se dešava u svetu. Tako da su to planetarne tendencije.

Šta su, u tom kontekstu, prioriteti koji su nam nametnuti, odgovora:

- Najvažnije je zaraditi pare, što znači udvarati se publici. Populizam je ovde uvek imao prednost, a oni kojima je umetnost namenjena, decenijama su prepušteni sami sebi.

Sve zavisi od toga koliko lično imate potrebu da u toj oblasti nešto naučite i saznate.

Za publiku niko ništa nije uradio, pa se ne treba čuditi što mnogo ljudi ne razume umetnost. To takođe nije priča ovog vremena. Još dok sam ja išao u srednju školu, imali smo jedan čas likovnog nedeljno - zaključuje Srđan Đile Marković.

ZAMRZNUTI TONOVI

UČESNICI postavke "ARTikulacije", uz Markovića su Gildo Bavčević, Nemanja Nikolić, Vladimir Lalić, grupa Ah Ahilej, Nikola Krstić, grupa Auf Wiedersehen, Demir Ahmetović. U holu DOB izloženi su i fotografski zapisi Marka Ristića "Zamrznuti tonovi", na kojima su kadrovi sa koncerata bendova: "Ritam nereda", "Mortal kombat", "Goblini", Hype, "Nadimač", "Pekinška patka", "Buč Kesidi" i koncerti Nikole Vranjkovića.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije