NE UTAPAJTE VINČU U DUNAV: Autorski tekst našeg poznatog arhitekte, vajara i istraživača o knjizi Harolda Harmana

U IZDANjU "Akademske knjige" štampana je izvanredna knjiga "Zagonetka Podunavske civilizacije" Harolda Harmana, u jednako dobrom prevodu i sa lepim objašnjenjima Branke Rajlić.

Foto B. Subašić

Autor argumentovano temelji korene i kulturni začetak čitavog našeg kontinenta - Evrope, smešta ih u njen "centralni jugoistočni deo", to jest na Balkan, odnosno na teritoriju Srbije, na čemu smo mu veoma zahvalni i vrlo ponosni.

Ističe da je Dunav kičma i roditelj(ka) Evrope i da su ključnu ulogu odigrala hidrološka i klimatska dešavanja. Veliki potop 6.700 godina pre Hrista i mini- ledeno doba 6.200 godina pre Hrista. U isto vreme, kada je u ostalim delovima Evrope život zamirao i borio se sa surovim nedaćama, u jednom delu srednjeg toka Dunava, u srednjem kamenom dobu (mezolitu) žitot cveta i buja, kao u nekom rajskom vrtu.

Zagonetna kugla iz Lepenskog vira

Zahvaljujući termostatskim blagodetima krečnjačkih masiva, Đerdapska klisura je u to vreme delovala kao ogromna prirodna TA (termoakumulaciona) peć. Zato je tu i tako nastala i najznačajnija (mezolitska) kultura Evrope - kultura Lepenskog vira. Na naslovnoj korici Harmanove knjige je, upravo, skulptura iz Lepenskog vira.

KULTURA Lepenskog vira (10.000 - 6.000 pre Hrista) je, praktično, kulturološki i vremenski sve "pogurala" korak dalje i korak ispred ostalih - zaostalih. Najplići, najmlađi, oni gornji slojevi (6.000 - 5.500 godina pre Hrista) Lepenskog vira, iako su na samom Lepenskom viru, pripadaju novoj, neolitskoj kulturi, koja se zove Starčevačka kultura (6.200 - 5.300 pre Hrista). Mezolitska kultura Lepenskog vira se pretopila u rano-neolitsku, Starčevačku kulturu, na koju se naslonila grandiozna, značajem neprevaziđena za Evropu, Vinčanska kultura (5.300 - 4.500 p.H.). Usled uzajamnog prožimanja, vremenske granice nisu tako stroge i jasne, ali je indikativno jasno teritorijalno preklapanje rasprostranjenosti tri kulture.

Zagonetna kugla iz Lepenskog vira

U svakom slučaju, tri ključne kulture kulturno-civilizacijskog začetka našeg kontinenta, nalaze se u jugoistočnoj Evropi, na Balkanu, u Srbiji i to u samo 140 kilometara kratkog srednjeg toka Dunava, upravo koliko iznosi uzvodno rastojanje od Lepenskog vira, preko Starčeva do Vinče. Šteta je međutim, što Lepenskom viru nije u Hermanovoj knjizi posvećeno više prostora s obzirom na to da je i na naslovnoj stranici upravo Praroditeljka, pronađena na ovom lokalitetu.

NESPORNO je, kako autor tvrdi, da Dunav čini kulturološku i svaku drugu "kičmu" Evrope (pa, ne lomite joj kičmu). U stvari, Dunav je za Evropu isto kao što su i druge moćne reke, Tigar, Eufrat i Nil za Sumersku, Akadsku i Egipatsku kulturu/civilizaciju. Ali, nije primereno da im se imena promene u tigarsku, eufratsku ili, još neumesnije, potigarsku, ponilsku ili poeufratsku, pa, daleko bilo, ni podunavsku, pa šta god da je, kultura ili civilizacija. Samo neka ostane vinčansko pismo i Vinčanska kultura.

MISTERIJA Zagonetna kugla iz Lepenskog vira, Zagonetna kugla iz Lepenskog vira

U knjizi Haralda Harmana, u obimnom spisku literature (23 strane, 403 odrednice) uopšte nema poziva na akademika Dragoslava Srejovića, što je moguća posledica novog Pravilnika o starosti korišćene literature, ali ona ne važi za arheologiju i društvene nauke. Ne navodi se ni Predrag Ristić - Isus, koji je doktorirao na temi Lepenskog vira.

Na karti (str. 214, sl. 74) koja se zove "mesta sa arheološkim nalazima pisma Podunavske civilizacije" (urađena prema Merlin, sl. 2) sa dodacima, uokvireni su centri iz kojih je zračila upotreba pisma. Lepenski vir nije uokviren, pri tom je pogrešno ucrtan na Velikoj Moravi, ali blizu ušća u Dunav. Na sumaranoj dvostraničnoj karti na kraju knjige, uopšte nije ucrtan.

AUTOR se u tekstu obilato poziva na Mariju Gimbutas, koja je posetila Srejovića u vreme iskopavanja. Jednako se poziva na njenog doktoranta Šan Milton Vina, kao i na Marka Merlinija. Oni sasvim sigurno znaju za zagonetnu kuglu iz Lepenskog vira. Vin ju je prvi objavio, Merlini prvi fotografisao ili su zajedno obojica dobili fotografiju. Za kuglu zna i Harman, ali o njoj - ni reči. Ćute oni, ćute i naši arheolozi a da smo na vreme počeli da se bavimo glasovno nestrukturisanim sredstvima vizuelne komunikacije, da smo blagovremeno, kada je trebalo, odbranili "vinčansko pismo" od "podunavskog pisma", uopšte ne bismo doveli sebe u obavezu da Vinčansku kulturu branimo od razvodnjavanja i potapanja ili utapanja u Podunavsku civilizaciju.

Isto tako, Harman ne pominje u literaturi ni Radivoja Pešića a daje njegove tablice (str. 206-207), pa da ga citiramo za kraj: ko je ovde nepismen, oni koji su pisali ili mi, koji ne umemo (ili ne želimo) da pročitamo?!.

NASELjE PRAISTORIJSKIH RIBARA

ZBOG neverovatno visoke koncentracije važnih nalazišta u samo malom delu Dunava (140 km od Lepenskog vira, preko Starčeva do Vinče), profesor dr Zoran Marković, arheolog Dragan Janković i arhitekta Hristivoje Pavlović, su na, takozvanom Malom Dunavu napravili jedan projekat.

Naime, na oglednom dobru beogradskog Poljoprivrednog fakulteta u Vinči, u "Radmilovcu", napravili su naselje praistorijskih podunavskih ribara.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije