STEFAN Nemanja je napravio sudbinski preokret u istoriji Srbije i od poluplemenskih državica stvorio državu sa snažno ustanovljenim identitetom, ideologijom i politikom.

Simo

27.01.2021. 09:05

Neosporno je da su ostavili veliki trag u srpskoj istoriji. Ali valjda su Srbi postojali i pre Nemanjica??? Taj deo nase istorije se uporno zanemaruje. Srbi nisu samo pravoslavci bili.

Milan Lekić

28.01.2021. 12:24

@Nikola Uzelac - Пре Немањића, према писаном и архелошком материјалу постојала је најстарија Србија, у границама византијске административне јединице "теме" Далмација. Западна граница Далмације ишла је линијом источне обале Истре-реке Купе, а њена источна средином данашње западне Србије. Одатле даље на исток налазио се поморавски византијски коридор (Via militaris), а затим "тема" Мезија. После покрштавања Бугара и Срба (9.в) те две теме добијају назив Србија-Далмација или само Србија, и Бугарска. Немањићи су генеалошки по женској линији потомци "оног кнеза који је са војском дошао у Далмацију из Лужичке, Беле Србије". Да ли су становници тадашње Далмације, Далмати или Илири били генетски Словени отворено је питање. За нас је битно је да су Немањићи по мушкој линији потомци Војислављевића, а ови по женској Властимировића. Српским провинцијама у Србији-Далмацији владали су жупани, кнежеви и банови, а свима њима Велики жупан српски (Архонт Срба - грчка титула). Све до Стефана Немање, архонти Срба имали су полувазални статус у односу на Источно Ромејско царство и директно су били потчињени "стратегу", политичком и војном администратору Цариграда са седиштем у Задру. Најпознатији српски владари преднемањићког периода Вишеслав, Властимир, Часлав који су били полувазали виз. цара, као и чукундјед Стефана Немање Стефан Војислав (Доброслав, Доброња, "Србин, Травуњанин"), који је први успео да се на кратко избори за пуну независност Србије (1118-1136.1145) носили су титулу - великог жупана српског Далмације, Босне, Захумља, Травуније, Диоклије, Раса, као и Стефан Немања. Не постоји ни један виз. извор са подацима о постојању "посебних, независних, државних ентитета", Карантинија, Хрватска, Дукља, Босна, Рашка, како их у својим халуцинацијама предстаављају бечко-берлинско-римска школа и њихови ђаци Гај, Штросмајер, Рачки, Кукуљевић, Шуфлај, Шишић, Фра Милобар.... Све до нестанка Источно Ромејског царства на територији теме Србија Далмација зна се за постојање само државе Српска земља или Западна земља (Сава је за Јерусалим Архиепископ Западне земље) са својим провинцијама у којима живе Срби, Срби-Далмати или само Далмати.

Milan Lekić

27.01.2021. 22:11

Пресудан корак Стефана Немање био је његово ступање у савез са Манојлом Комнином против Мађара у тренутку када је византијски цар био у походу стављања теме Србија-Далмација и Мађарске под контролу. Немања није био католик, нити је крштен "по латинском обреду". То знамо на основу најстаријег сачуваног текста Житија Светотог Симеона аутора Стефана Првовенчаног (Париска нац. библ. Slav.codex 10). Текст Првовенчаног објављен је и у Никоновом Горичком зборнику (ориг. 1441., Архив САНУ). Међутим, ПЈ Шафарик је то Житије објавио у својој редакцији, али са интерполираним додатком о тобожњем латинском крштењу Стефана Немање (Pamatky... Праг, 1851). Пре Шафарика И.Т. Мрнавић је својим Житијем С. Саве на лат. јез. 1630. Св. Саву уврстио у ред католичких светаца, док је Ф.К. Пејачевић, барон вировитички, Језуит и теолог, све Немањиће прогласио католицима, 1794. године. Да су тврдње о латинском крштењу Стефана Немање и католичанству Немањића неосноване потврђују чињенице из свих 30 сачуваних српских манастирских љетописа, дубровачки анали и Кекавмен. Преци Стефана Немање били су свештеници Грчке цркве (Сплитска архиепископија Цариградске патријаршије). Чукундјед му Стефан Војислав/Доброслав/Доброња је "српски архонт Далмације и Градова... архипоп сплитске цркве", а највероватније и стратег Србије-Далмације (Кекаумен 11в). Према Дукљанину и дубров. аналима Стефан је "поп из Луке тухељске (стара Нарона, Вид). И на крају, према српским љетописима Немањин отац и стриц, Тихомир/Деса и Чедомир су "грчки поп и архипоп" који су ктитори ц. С. Стефана у Дријеви и С. Марије Мљетске: зашто би они, као православни грчки свештеници крстили Немању "по латински“, па још у Дукљи која је 1113. била део Драчке митрополије Цариградске патријаршије.