USKRS ILI VASKRS, ŠTA JE PRAVILNO? Šta kaže sveštenstvo, a kako to tumače lingvisti

KAKO nam se praznik bliži uvek se nametne nedoumica – da li se slavi Vasrks ili Uskrs, posle koje mnogi, pomirljivo u duhu praznika, konstatuju: „Može i jedno i drugo“.

Foto: Vikipedija

Da li je baš tako? Ako ćemo po crkvenim knjigama – nije, jer u nedelju će pravoslavni vernici proslaviti Isusov povratak u život, odnosno vaskrsenje. Stoga, Srpska pravoslavna crkva upućuje da je pravilno reći Vaskrs.

- Sve bogosložbene reči u srpskom jeziku vuku korene iz crkvenosloveskog, a one iz grčkog jezika. Na crkvenoslovenskom se kaže „Hristos voskrese“ i „Voskrsenije Hristovo“. U troparu koji pevamo na crkvenoslovenskom kaže se „Hristos voskrese iz mertvih“, a na srpskom „Hristos vaskrse iz mrtvih“. Zaključak je – kaže se Vaskrs kao što i piše u crkvenim kalendarima – objasnio je sveštenik iz užičkog kraja.

Sveštenstvo kaže Vaskrs

Iz ovoga, kaže on, proističe da je pravilan praznični pozdrav „Hristos vaskrse“ ili „Hristos voskrese“. Uz uobičajeni otpozdrav „Vaistinu vaskrse“ može se koristiti i „Voistinu voskrese“.

Termin Uskrs je pomodarski i primljen iz katoličanstva, a pogrešno ga koristi i mnogi naši sveštenici.

- Vaskrs ili vaskrese odražava pravo zbivanje stvari prilikom Hristovog boravka u Hadu, razrušenju Hada i ustajanju iz mrtvih, to je suština događaja i zato je pravilno reći Vaskrs – rekao je on.

On ukazuje na još nešto: Često se spominje „Uskrs po gregorijanskom kalendaru“, odnosno „Vaskrs po julinanskom kalendaru“, a to je pogrešno jer se svi pravoslavni narodi, bez obzira da li koriste julijanski ili gregorijanski kalendar slave Vaskrs istog dana, onog koji odredi Jerusalimska patrijaršija.

- Vaskrs se kod pravoslavaca uvek slavi prve nedelje punog meseca posle prolećne ravnodnevnice i nikako pre jevrejske Pashe, što je odluka Prvog vaseljenskog sabora 325. godine u Nikeji. Dakle, postoji Božić po gregorijanskom i julijanskom kalendaru, ali ne i Vaskrs – ukazao je sveštenik.

Bosa Rosić, etnolog sa Zlatibora, rekla je da se u Srbiji termin Vaskrs koristi u selima, dok se u urbanijim sredinama više govori Uskrs. Ovo „Uskrs“, smatra ona, zaostavština je iz srpskohrvatskog jezika, kao što je i reč suhomesnato, a pravilno je suvomesnato jer je od suvoga mesa.

Više obrazovaniji ljudi pokušavaju da se ograde od seljaka koji kažu Vaskrs i zato govore Uskrs, a svi su seljačkog porekla. Vuk Stefanović Karadžić je 1827. u listu „Danica“ napisao: „U našoj zemlji nema drugih ljudi sem seljaka. Ono malo ćurčija i majstora po gradovima se druže sa Turcima pa ih narod i ne smatra Srbima“ – kaže Bosa Rosić.

Šta kažu lingvisti?

Lingvistički gledano ispravno je i jedno i drugo, tako da nećete pogrešiti kako god kažete.

"Vaskrs" je srpskoslovenski oblik koji pripada srpskom crkvenom i književnom jeziku, koji se do sredine 18. veka upotrebljavao u svim krajevima pod upravom Srpske pravoslavne crkve.

"Voskresenije" je ruskoslovenski oblik i reč je o staroslovenskom jeziku ruske redakcije koji je danas jezik srpske crkve. Naime, srpskoslovenski jezik kao zvanični crkveni jezik Srbi su sredinom 18. veka zamenili ruskim crkvenim jezikom. U tom crkvenom jeziku reči o kojima govorimo izgovaraju se na ruski način – sa “o” u prvom slogu, pa se tako kaže - Voskresenije, voskresnuti, voskrese.

- Iako se često mogu čuti polemike među ljudima o tom pitanju, osim u stručnim krugovima, najčešće se daje pogrešan odgovor. U narodu postoji mišljenje da je reč Vaskrs srpska, odsnosno da se vezuje za pravoslavlje, dok Uskrs upotrebljavaju Hrvati, odnosno katolici. Međutim, to je potpuno netačno. I jedna i druga reč jednako pripadaju srpskom jeziku i potekle su od iste reči, koja se kroz vekove izmenila kako se menjao i jezik. Tako da se zapravo radi o dve forme iste reči, jednoj - Vaskrs, koja je sačuvana kroz bogosluženje, a koja ranije nije tako zvučala u vekovima koji su prethodili, već je i ona rezultat promena jezika kroz vreme, i drugoj - Uskrs, koja je narodna forma iste reči, odnosno koja se sačuvala kroz narodni govor.

- Do stvaranja dve reči je došlo jer se u razgovornom, narodnom jeziku ona izgovarala u skladu sa tada aktuelnim promenama u jeziku, dok je u crkvenim knjigama ostalo zapisano slovo, odnosno glas koji se kroz vekove redukovao ili vokalizovao, u zavisnosti od pozicije u kojoj se nalazio. Konkretno, taj glas se gubio ili je davao vokal a, a kako knjige nisu često prepisivane tada, sveštenstvo je vremenom reč počelo da izgovara u odnosu na ono kakav je rezultat glas dao i kako ga je i samo izgovaralo u razgovornom jeziku, odnosno počelo je da ga čita kao a i tako smo dobili reč Vaskrs - objasnila je filolog Tanja Ćulafić.

BONUS VIDEO: „HRISTOS VOSKRESE“ - Sa Kule Beograd upućena prelepa čestitka povodom Uskrsa

(Blic)

Preporučujemo

Svet

0 0

PATRIJARH KIRIL POVODOM VASKRSA: Neka nas ovo slavlje nadahne da živimo u veri i ljubavi, znajući da nas ne može pobediti ni smrt, ni patnja...

04. 05. 2024. u 17:39

Politika

0 186

DA UJEDINjENI I U VERI PREVAZIĐEMO IZAZOVE I ISKUŠENjA: Predsednik Srbije Aleksandar Vučić čestitao Vaskrs

04. 05. 2024. u 17:33

Crna Gora

0 10

KNEŽEVIĆ JAKOM PORUKOM POSLAO VASKRŠNjU ČESTITKU: Ko ima pravo da ćuti dok nas krčkaju u karakazanu genocida

04. 05. 2024. u 16:35

Društvo

0 2

SUTRA SLAVIMO VASKRS - OVO SU OBIČAJI U SRPSKOJ TRADICIJI: Crvenim jajetom dotaknite dete, naši stari verovali su da je to važno

04. 05. 2024. u 16:28

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije