ODŠTETU JOŠ TRAŽI 200.000 ZAROBLJENIKA: Prilika da se Srbija pridruži Poljskoj, Grčkoj i Italiji i podnese Nemačkoj zahteve za ratnu naknadu

POLjSKA, Grčka i Italija tražiće od Nemačke da isplati ostatak ratne odštete iz Drugog svetskog rata koju nije isplatila, pa Srbija ima priliku da se priključi ovom zahtevu država članica EU.

Foto bundes arhiv

Tema skupa bili su upravo ovi odštetni zahtevi, koje su podržali britanski parlamentarci i ponudili pomoć.

- Na Pariskoj mirovnoj konferenciji, 1946. godine, zaključeno je da Jugoslavija potražuje 9,1 milijardu dolara ratne odštete, po kursu iz 1938, kada je jedna zlatna unca vredela 35 dolara. Od toga, od Nemačke 7,1 milijardu. Ako uzmemo da jedna unca danas vredi 1.950 dolara, znači da je Nemačka dužna više od 500 milijardi dolara pravnim sledbenicima Jugoslavije - računa Novović.

On veruje da bi naša država upravo sa tolikim odštetnim zahtevom trebalo da se pridruži Poljskoj, Grčkoj i Italiji.

Takođe se osvrće na nedavni zahtev Saveza ratnih vojnih zarobljenika i njihovih potomaka, da nekoliko stotina hiljada ljudi koji su bili u nemačkom zarobljeništvu naplati robovski rad u Trećem rajhu. Naime, prema Ženevskoj konvenciji iz 1949, ovo pravo imaju zarobljenici od 1941. do 1945. i njihova deca i unučad. Jugoslavija je pristupila konvenciji 1950. godine, ali do sada, tvrde u Savezu, prava ratnih zarobljenika nisu ostvarena. Zato je Savez odlučio da uputi zahtev Narodnoj skupštini Srbije da donese Zakon o isplati robovskog rada i regulisanju odnosa po tom pitanju sa Nemačkom.

Foto privatna arhiva

Ženevska konvencija je odredila i visinu dnevnice, počev od osam kruna za vojnike, što bi iznelo oko 11.000 evra plus kamate, a to bi ukupno bilo oko 170.000 evra. Dnevnice za podoficire i oficire su takođe određene, a za generale iznose 75 kruna.

Predsednik Saveza ratnih vojnih zarobljenika i njihovih potomaka potpukovnik u penziji Milosav Đorđević naglasio je da treba odvojiti robovski rad od ratne štete, a Savez je podneo i tužbu Sudu u Strazburu pre dve godine.

- U svakom trenutku, za četiri godine rata, u Nemačkoj je bilo oko 250.000 naših zarobljenika - tvrdi Novović. - U prvi mah ih je odvedeno 370.000, a kraj rata iza logorskih žica dočekalo je 180.000. Moj otac Ratko bio je među 80.000 vojnika zarobljenih u Aprilskom ratu i u Osnabriku je proveo punih 47 meseci. Radili su 10 do 12 sati dnevno i na nezamislivom minusu. Prvo u poljoprivredi, a zatim su sekli šume za nemačke vojne potrebe. Umirali su od gladi na nogama, nisu imali ni lekarsku pomoć. Otac nije dobio nikakvu odštetu - kaže Novović.

Foto bundes arhiv

Takođe objašnjava da je posle posete Bundestagu delegacije iz Beograda, u kojoj je i on bio 1999. godine, prema tamošnjem Zakonu o formiranju Fondacije "Sećanje, odgovornost i budućnost", obezbeđena 10,1 milijarda maraka za isplatu ropskog rada onima koji su bili živi na dan 16. februara 1999, odnosno njihovim porodicama ako su posle ovog datuma preminuli. Pet milijardi je obezbedila nemačka država, a pet firme koje su koristile prinudne radnike. Do 2007. kod nas je isplaćeno oko 54 miliona evra za 7.500 pojedinaca, odnosno porodica. Novac je, kaže, išao preko IOM i u jednom trenutku, pre nego što su svi isplaćeni, samo je konstatovano da više nema para.

- Oni koji su hteli ovaj novac, morali su da potpišu da se odriču obeštećenja. Tako su dobili nekoliko hiljada evra, da im se "zamažu oči". Procene su da još oko 200.000 ljudi polaže pravo na odštetu. Problem je samo što oni, po međunarodnim propisima, ne mogu to da naplate pojedinačno, već postupak mora da pokrene država u ime svojih građana - konstatuje Novović.

Naplata ratne štete, kaže, ne zastareva, a na nju pravo imaju ratni vojni zarobljenici i zarobljenici koncentracionih logora, robovski i prinudni radnici, potomci smrtno stradalih u znak odmazde i preminulih u logorima, kao i oni čiju je imovinu uništio ili odneo okupator.

Obeštećeno 1,7 miliona

DO kraja 2006. godine skoro 1,7 miliona bivših prinudnih radnika Nemačkog Rajha u stotinak zemalja primilo je odštetu preko Fondacije "Sećanje, odgovornost i budućnost". Jedan deo kapitala iz fondacije ostao je rezervisan za buduće fondove, a koristi se i danas za stimulaciju različitih projekata koji se bave podsećanjem na žrtve, navodi se na sajtu nemačke ambasade u Beogradu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije