Društvo

SEZONSKIH 60 SATI TRAJU CELE GODINE: Poslodavci zloupotrebljavaju preraspodelu vremena na poslu, pa nam je radna nedelja najduža u Evropi

V. Crnjanski Spasojević

25. 07. 2023. u 07:00

ZAPOSLENI u Srbiji, i po novoj analizi Evrostata, provedu nedeljno na poslu više radnih sati nego radnici u EU, ali se, ipak, broj radnih sati nedeljno i kod nas smanjio u odnosu na prošlogodišnji presek.

СЕЗОНСКИХ 60 САТИ ТРАЈУ ЦЕЛЕ ГОДИНЕ: Послодавци злоупотребљавају прерасподелу времена на послу, па нам је радна недеља најдужа у Европи

Foto: D. Pozderović

Dok je u EU prosečan broj radnih časova na nedeljnom nivou 35,7, u Srbiji je 42,1, odnosno za oko šest sati više. Tako smo opet u samom vrhu zemalja po broju sati koje radnici provedu nedeljno na poslu, pokazali su podaci Evrostata (statistička agencija Evropskog parlamenta).

Godinu ranije vreme koje su naši radnici provodili na poslu variralo je od 42,3 do 43,5 sati nedeljno, u zavisnosti od kvartala. Ovaj broj časova odnosi se samo na vreme provedeno na glavnom radnom mestu, bez dodatnog i honorarnog rada.

Ako ne računamo našu zemlju, u Evropi se u poslednjem kvartalu prošle godine najviše radilo u Grčkoj (39,4 sati), Rumuniji (39,3 sati) i Bugarskoj (39,1), a najkraće u Holandiji (31), Austriji (33), Danskoj (33,2) i Norveškoj (33,2).

Prema rečima Duška Vukovića, potpredsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije, zakonski ograničen limit u Srbiji je 2.088 časova godišnje međutim, zakonodavac je dao mogućnost preraspodele sati.

Foto: Arhiva "Novosti"

Više sati rade kad dozvole vremenski uslovi

- Recimo, u građevini, u vreme sezone, možete da radite i 60 časova nedeljno, ali onda, u drugom delu godine, morate da radite kraće, pa vam tako broj radnih sati ne prelazi dozvoljen zakonski maksimum. Međutim, poslodavci to ne poštuju, pa se kod mnogih tokom cele godine radi po 50 ili 60 sati nedeljno, nema smanjenja i nivelacije - objašnjava Vuković.

Ovaj sindikat stalno ukazuje na zloupotrebu preraspodele s ciljem da poslodavac, naročito privatni, izbegne da plati prekovremeni rad. Takođe dodaje da je u mnogim evropskim zemljama radna nedelja zvanično skraćena na 38, pa i na 35 sati. Kaže, kada bi se i kod nas radno vreme skratilo, veći broj ljudi imao bi šansu da se zaposlili, a i produktivnost bi porasla.

- Zakonodavac je propisao 40 sati rada nedeljno i on bi trebalo preko inspekcija da kontroliše koliko se zakon, koji je sam doneo, poštuje - zaključuje naš sagovornik.

Najduže radno vreme, pokazala su istraživanja, imaju zaposleni u proizvodnji, na slabo plaćenim poslovima, kao i u sektoru usluga (trgovina i ugostiteljstvo). Prosek radnih sati naročito podižu niskokvalifikovani radnici.

- Pravilo je da se u manje razvijenim zemljama više i duže radi - kaže Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata. - Naše strane investicije su niskobudžetne i to zahteva duži rad. Malo pažnje se posvećuje radnoj snazi, a mnogo više kapitalu i profitu. Nisu uspeli razgovori ni o neradnoj nedelji, moraju da rade tržni centri. Ipak, razvoj tehnologije i manjak radne snage dovešće do promene odnosa prema zaposlenima. Ne uvodi Evropa četvorodnevnu radnu nedelju zbog preterane brige za zaposlene, nego su konstatovali da to ima bolji efekat na kapital i profit.

VEĆA PRODUKTIVNOST

ANALIZA jedne austrijske banke iz juna ove godine pokazala je da su zaposleni u zemljama evrozone danas prosečno za četvrtinu produktivniji nego 1995. godine, dok se broj radnih sati po stanovniku smanjio za oko 90 časova godišnje. U isto vreme, udeo honorarno zaposlenih porastao je sa 13 na 20,5 odsto.

U Evropi je, takođe, uobičajno skraćeno radno vreme, odnosno pola radnog vremena, posebno kod žena. U Srbiji je to, ističe Vuković, retkost i odnosi se mahom na pojedine profesije, kao što su na primer zaposleni učitelji i nastavnici.

Međutim, ima stavova da dužinu radnog vremena određuje i manjak zaposlenih u pojedinim branšama. Ovaj manjak sve više popunjavaju radnici iz inostranstva. Prema zvaničnim podacima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračku i socijalnu zaštitu, u prvoj polovini ove godine više od 26.000 stranih radnika došlo je da radi u Srbiji. Prošle godine bilo ih je oko 36.000.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
OVO JE ČOVEK KOJI JE U NIŠU NEUTRALISAO TONU TEŠKU AVIO-BOMBU SA 430 KG EKSPLOZIVA: To isto je radio 2011. u Kragujevcu i 2013. na Dorćolu
Reportaže

0 4

OVO JE ČOVEK KOJI JE U NIŠU NEUTRALISAO TONU TEŠKU AVIO-BOMBU SA 430 KG EKSPLOZIVA: To isto je radio 2011. u Kragujevcu i 2013. na Dorćolu

AKO igde postoji "vaga" za merenje snage ljudskog duha, koliko li bi na njenoj skali težila ona koju ima deminer Mihailo Marinković (48), iz Pančeva, pripadnik Sektora za vanredne situacije MUP Srbije? Koliko bi na njen tas stalo njegove odvažnosti, staloženosti, potpune koncentracije..., u trenutku dok je, minule nedelje u Nišu, sam prilazio neeksplodiranoj avio-bombi teškoj 1.000 kilograma koja nosi 430 kilograma eksploziva, zaostaloj iz NATO agresije?

27. 04. 2024. u 07:00

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

FELJTON - PRVI SRBI SU OPSTAJALI U AMERICI UZ NARODNE PESME: Odmah po osnivanju list Srbobran je ušao u mnoge srpske porodice u SAD
Feljton

0 2

FELJTON - PRVI SRBI SU OPSTAJALI U AMERICI UZ NARODNE PESME: Odmah po osnivanju list "Srbobran" je ušao u mnoge srpske porodice u SAD

KAO UREDNIK "Amerikanskog Srbobrana" pripremio sam prvi broj početkom aprila 1993. godine. Umesto svog imena stavio sam da ga uređuje Odbor. Jovan Bratić, prethodni urednik, nije bio zadovoljan mojom odlukom ali se složio jer je mislio da to činim iz političkih razloga, odnosno da ne bih sebe doveo u neprilike u Srbiji. Nije ovaj divan čovek znao kakav se buntovnik uselio u prostorije Srpskog narodnog saveza, u kancelariju na šestom spratu.

27. 04. 2024. u 18:00

Goran Ivanišević i Luna Vujović predstavili novu fondaciju: UNIQA SEE Future – podrška za bolju budućnost
Društvo

0 0

Goran Ivanišević i Luna Vujović predstavili novu fondaciju: UNIQA SEE Future – podrška za bolju budućnost

Kad teniska legenda Goran Ivanišević i mlada, izuzetno talentovana zvezda tenisa, Luna Vujović, udruže snage i u Zagrebu na Evropskom trgu odigraju nesvakidašnji egzibicioni meč, u pitanju je najava velike i veoma važne saradnje. Ulaganje u mlade talente, u lepšu i bolju budućnost, u samoj je srži poslovanja fondacije osnovane s ciljem pružanja podrške mladim ljudima koji se svojim sposobnostima i talentima ističu u sportu, kulturi i održivosti.

27. 04. 2024. u 16:00

Politika
Tenis
Fudbal
NOVAK ĐOKOVIĆ GLEDA I NE VERUJE! Evo šta je Rafael Nadal upravo rekao o Noletu u Madridu

NOVAK ĐOKOVIĆ GLEDA I NE VERUJE! Evo šta je Rafael Nadal upravo rekao o Noletu u Madridu