PRVA SVEĆA KOD KRALJEVE ČESME: Svetlana Novak (82) posetila obnovljen spomen park u Lisičjem potoku i odala poštu ujaku

BEOGRAĐANKA Svetlana Novak (82) prva je posetila obnovljenu Kraljevu česmu u Lisičjem potoku. Ona je juče došla sa unukom da tu zapali sveću svom ujaku Stanoju Pavloviću. Stanoje je imao samo 21 godinu kada su ga nove revolucionarne vlasti odvele iz kuće.Gospođa Novak saznala je tek nedavno da je pokopan u masovnoj grobnici u Lisičjem potoku.

Privatna arhiva

Kraljeva česma istovremeno je i mesto sećanja na ubijenog kralja Aleksandra Karađorđevića, u Marselju, 1934. godine, ali i na stotine streljanih ljudi, odmah posle Drugog svetskog rata, u okolini, od kojih je veliki broj nevinih, koji nisu sarađivali sa okupacionim vlastima. Među streljanima bilo je i nedićevaca i ljotićevaca, ali i oni su, gotovo svi, streljani bez suđenja.

Inicijativa za obnovu česme traje još od 2009. godine, radovi su skoro završeni i svečano će biti otvorena početkom jeseni.

Privatna arhiva

- Moj ujak Stanoje imao je samo 21 godinu na kraju rata - priča Svetlana Novak. - Deda Milosav je imao gvožđarsku radnju "Stefanović - Pavlović", upravo u "Borbinoj" zgradi, u kojoj se danas nalaze "Novosti". Tog dana, 21. oktobra 1944, dvojica su došla, deda je bio u radnji. Samo su ujak i baka bili kod kuće. Majka je već bila udata van Beograda.

Naša sagovornica kaže da su naoružani ljudi prvo pitali za dedu, pa kad su čuli da nije tu, pitali su za njegovog sina. Baka je pozvala Stanoja, a oni mu se odsečno obratili: "Poćićete sa nama u Sokolanu 3, moramo nešto da razgovaramo." Živeli su na Crvenom krstu, a Sokolana je bila u zgradi u kojoj je danas "Radnički".

- Niko nije znao zašto su odveli ujaka, nije bio ni u kakvim vojnim jedinicama. Baka je odmah javila majci šta se desilo, ova je sela u voz i došla u Beograd. Uspela je samo da doturi ujaku kaput. Posle tri dana svima im se izgubio trag. Odveli su ih i o njima više nismo ništa saznali - kaže ova Beograđanka.

Privatna arhiva

Tako je bilo sve dok uporna žena, već u svojoj devetoj deceniji, nije saznala u Istorijskom institutu da je Stanoje Pavlović ubijen i pokopan u Lisičjem potoku, sa stotinama drugih ljudi, stradalih u revolucionarnom teroru prvih dana po oslobođenju. Njegova slika, kao i slike još nekoliko žrtava, postavljene na ovom mestu, išarane su pre dve godine.

Danas iznad Kraljeve česme, u steni, stoji mermerni krst sa natpisom "Nevinim žrtvama revolucionarnog terora 1944."

Kraljeva česma izrađena je po projektima čuvenog arhitekte Nikolaja Krasnova u znak sećanja na kralja Aleksandra, kao prvu žrtvu fašizma, odnosno ustaša. Tačnije, kralj je još 1932. godine bio pokrovitelj izgradnje, a posle njegove smrti ovaj posao preuzelo je Društvo za ulepšavanje i unapređenje Dedinja.

Privatna arhiva

- Česma je svečano otvorena 6. jula 1936. godine - objašnjava istoričar Srđan Cvetković, jedan od inicijatora njene obnove u okviru Udruženja "U ime naroda - za slobodnu Srbiju". Oni su jedini u poslednjih nekoliko godina održavali ovaj prostor, kosili travu i čistili smeće.

- Posle Drugog svetskog rata ovo spomen obeležje počelo je da propada - kaže Cvetković. - Naročito je devastirano kada su investitori počeli okolo da grade zgrade i česmu zatrpavaju šutom. Dugo je izgledalo kao neka šikara. Naše udruženje 2015. godine se okupilo i počelo da finansira uređenje česme. Donosili smo alat, pomalo krčili i redovno, godišnje, održavali pomen. Svuda u okolini česme, sve do Ortopedske klinike, nalaze se masovne grobnice iz 1944. - ovjašnjava Cvetković.

Pre dve-tri godine obratili su se i beogradskim vlastima. Kod Gradske komisije za spomenike inicirali su, u akciji koju su tada medijski podržale i "Novosti", 2009. godine podizanje spomenika nevinim žrtvama i zahtev su obnovili 2015.

Privatna arhiva

- Gradske vlasti su nam od pre dve godine, a posebno u novom sazivu, izašle u susret i uključile se u akciju - kaže Cvetković. - Pomogli su nam Gradsko zelenilo i druge službe, kao i Zavod za zaštitu spomenika kulture Beograda. Čak su našli identični kamen od kog je pravljena, u okolini Bora. Oko česme je neka vrsta "Kamene dvorane", uzidane u stene, gde će se održavati pomeni i ubijenom kralju i posleratnim žrtvama.

Gradska komisija je 1. decembra prošle godine donela odluku o podizanju spomenika žrtvama i ona se nalazi na potvrdi kod Ministarstva kulture. Istovremeno, ovaj prostor proglašen je javnom zelenom površinom i biće uređen i redovno održavan.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije