DETE JE - DETE I KAD JE UBICA: Mogu li mlađi od 14 godina da budu krivično odgovorni

MINIMALNA starosna granica za krivičnu odgovornost kod dece od 14 godina uvedena je u našoj zemlji još od 1959. godine, a radne grupe za izmenu krivičnih propisa utvrdiće ima li uslova da se ona, posle više od šest decenija, spusti na 12, kako su posle zločina koji je počinio Kosta K. (13) sugerisali predsednik države i Vlada.

Foto Arhiva

Ukoliko bi se donela takva odluka, u Krivičnom zakoniku bio bi promenjen samo jedan član, ali zato bi velike izmene pretrpeo Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnika.

Praksa drugih zemalja je raznolika i donja starosna granica ide od sedam godina, u nekim afričkim i azijskim zemljama, do 16. U Iranu su, recimo, devojčice odgovorne već sa devet, a dečaci sa 15 godina. U SAD je situacija različita od jedne federalne države do druge: u Masačusetsu, Juti i Kaliforniji je najveći minimalni uzrast za lišenje slobode 12 godina, a u Severnoj Karolini svega šest. Komitet UN za prava deteta ukazuje da se zrelost na uzrastu od 12 do 13 godina još razvija, i da je malo verovatno da će oni razumeti uticaj svojih akata ili sam krivični postupak. Zato sugerišu da granica ostane 14 godina.

Foto Arhiva

I domaći pravnici imaju različite stavove - dok se jedni zalažu za spuštanje na 12, 10, pa i šest godina, drugi su protiv toga. I jedni i drugi, ipak, ističu da sve i da se donesu novi propisi sa nižim starosnim limitom za lišenje slobode, oni se ne mogu primenjivati retroaktivno. Samim tim ne mogu uticati na sudbinu dečaka koji je ubio osmoro đaka i čuvara Osnovne škole "Vladislav Ribnikar" u Beogradu.

Jedan od prvih koji je predložio spuštanje starosne "rampe" bio je beogradski advokat Petar Učajev. On navodi za "Novosti" da su odredbe iz Krivičnog zakonika FNRJ iz 1959. godine anahrone i da se od tada mnogo šta promenilo.

- Deca moraju da imaju veću odgovornost i snose posledice svojih postupaka, a najveća sankcija je oduzimanje slobode. Na tom uzrastu oni ne bi mogli da idu u maloletnički zatvor, već u vaspitno-popravni dom, ali i to predstavlja ograničavanje najvećeg Ustavom garantovanog prava. Dete će formalno ostati dete, samo će kao takvo biti krivično odgovorno. Kao žrtva i dalje će imati poseban tretman - smatra Učajev.

Foto Arhiva

Njegova jedina dilema jeste da li Srbija ima adekvatne prihvate za tako mladu decu, pa se, kaže, na tome mora raditi.

U Vaspitno-popravnom domu u Kruševcu na vaspitnoj meri je u ovom trenutku oko 180 maloletnika, dok maloletnički zatvor u Valjevu služi 14 lica. Obe ustanove, kažu nadležni, imaju dovoljno kapaciteta.

Bez obzira na kapacitete, bivši predsednik Prvog osnovnog suda, sada advokat, Natalija Bobot, koja ima iskustva u radu sa maloletnicima, misli da su se sadašnji propisi pokazali kao veoma dobri i dali su rezultate. Zato ona ne veruje da bi se nešto rešilo spuštanjem starosne granice.

- Među mlađim maloletnicima do sada nismo imali mnogo drastičnih krivičnih dela, a ne možemo zbog jednog slučaja, koliko god tragedija bila velika, menjati ceo krivičnopravni sistem. Mišljenja sam da je nemoguće povećati krivičnopravnu odgovornost starijih od 12, a da se ne promeni i njihov položaj u Porodičnom zakonu ili radnom pravu. Onda se mora spustiti i granica kada maloletnik može da počne da radi. Takođe, menja se njegov poseban tretman u slučajevima kada je žrtva - kaže Bobot.

Foto Arhiva

Takođe dodaje da su veštačenja mlađih maloletnika u praksi pokazala da oni apsolutno odgovaraju svojoj starosnoj dobi, i da nisu dovoljno zreli da razumeju težinu onoga što su učinili, posledice, krivični postupak...

- Bojim se da će se promenom propisa sve svaliti na dete, a to je rešavanje problema od sredine, a ne od početka. A početak, između ostalog, leži u lošoj komunikaciji između roditelja i škole. Kada su u pitanju maloletnici, suština nije u represiji, već u prevenciji i resocijalizaciji. Mogućnost izmena vidim u izricanju vaspitnih mera: umesto najblažih, koje se najčešće izriču, poput ukora ili pojačanog nadzora roditelja, trebalo bi češće određivati vaspitne naloge ili pojačan nadzor organa starateljstva - kaže Natalija Bobot.

I branilac Viktor Gostiljac, nekadašnji predsednik Advokatske komore Srbije, protivan je ideji spuštanja starosne granice.

- Smanjivanjem granice sistem ne bi otklonio uzroke događaja, samo bi stvorio zakonsku podlogu da vodimo krivične postupke protiv dece, koja ne mogu shvatiti ni o kakvom postupku je reč. Sadašnja granica je u skladu sa svim savremenim zakonodavstvima i ne treba je dirati, već rešenje potražiti u reformi obrazovnog sistema, unapređivanju rada službi koje rade sa decom i stvaranju normalne atmosfere u kojoj deca odrastaju. Krivični zakon se bavi samo posledicama i nije primaran u rešavanju ovog problema - kaže Gostiljac.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije