POLA GENERACIJE NE ZNA DA GOVORI: Šta su pokazali pregledi dece pred upis u prvi razred

MNOGA deca u Srbiji kasno progovore, neka tek sa pet godina i to - na mešavini srpskog i engleskog jezika!? Stručnjaci kažu da je to posledica toga što mališani neumereno gledaju sadržaje na engleskom jeziku, sa njima niko u kući ne priča kako bi razvijali govor, a čitanje koje je ključno za razvoj mnogih funkcija kod dece otišlo je, izgleda, u istoriju.

Foto Milena Anđela

Ovo iskustvo prenela nam je univerzitetska profesorka, a lekari i logopedi koji rade sistematske preglede dece pred polazak u prvi razred osnovne škole, potvrđuju da se iz godine u godinu povećava broj mališana koji, osim sa krivom kičmom, gojaznošću, slabim vidom i ravnim tabanima, što su već godinama glavni zdravstveni problemi u ovom uzrastu, imaju probleme i sa govorom.

Prema nekim podacima, čak 60 odsto budućih prvaka u Srbiji, a u generaciji ih je oko 62.000, zahteva logopedski tretman.

- Nažalost, veliki broj dece ne artikuliše (ne izgovara) pravilno sve glasove srpskog jezika, što utiče na razumljivost govora deteta i predstavlja potencijalni problem za postignuća i savladavanje školskog programa - kaže za "Novosti" dr Jadranka Otašević sa Defektološkog fakulteta. - Napominjem da je od izuzetnog zanačaja da roditelji i službe koje prate razvoj deteta, imaju na umu da razvojna norma za usvajanje glasova srpskog jezika predviđa uzrast do pet i po godina. Ovo znači da ukoliko dete nema usvojene sve glasove sa pet i po godina starosti, onda je prisutna patologija govora i detetu je potreban tretman logopeda.

Individualne razlike, navodi naša sagovornica, i odstupanja uvek postoje, ali je neophodno da se problem prepozna na vreme i da se dete blagovremeno uključi u tretman, kako bi prevazišlo eventualne smetnje prilikom procene govora za upis u školu.

Doktorka Otašević ističe da su generalno na globalnom nivou najčešći poremećaji govora artikulaciono fonološki poremećaji, a tako je i kod nas.

- Zabrinjavajuće je što se broj dece sa poremećajima u izgovoru glasova u poslednje vreme u kontinuitetu povećava - upozorava naša sagovornica. - Prema istraživanjima pojedinih autora, poremećaj u izgovoru glasova ima od 40 do 60 odsto dece predškolskog uzrasta i 5 do 10 odsto dece školskog uzrasta. Savet roditeljima jeste da prate razvoj govora svog deteta i ukoliko primete odstupanje koje im nameće bilo kakvu sumnju, konsultuju se sa logopedom i blagovremeno reaguju jer će na taj način preduprediti mogućnost nastanka patologije, a vreme korekcije svesti na minimum.

Stručnjaci smatraju da razlog za ovako alarmantne podatke treba tražiti u manjku pažnje koju roditelji posvećuju deci u najranijem uzrastu.

- Govor se uči, a roditelji od samog rođenja treba da rade na govornoj stimulaciji deteta - kaže za naš list profesorka dr Nada Dobrota. - Detetu još dok je beba, treba pevati, a danas to niko ne radi.

Kao drugi problem, naša sagovornica ističe to što se detetu, čim može na nešto da usmeri pažnju - daju mobilni telefoni.

- Oni nisu stimulativni za govor, naprotiv destimulišu dete da priča - kaže dr Dobrota. - Deca postaju nervozna čim im se telefoni uzmu i neophodno je potpuno ih odvojiti od digitalnih tehnologije. Takođe, sa decom treba pričati, a ne samo im govoriti, već i njih uključiti.

Kao veliku grešku ova profesorka navodi tvrdnje pojedinih lekara koji roditeljima čije dete nije progovorilo do treće godine kažu da će "progovoriti samo od sebe":

- Neće, s njim se mora mnogo raditi i to roditelji pod nadzorom iskusnih logopeda - upozorava naša sagovornica i ističe da se iz problema sa govorom kasnije razviju i drugi problemi - pormećaj ponašanja, razvojna disfazija, disleksija.

I dok su problemi sa govorom novijeg datuma, sistematski pregledi dece pred polazak u školu odavno pokazuju probleme sa gojaznošću, krivom, kičmom, ravnim tabanima i vidom.

- Svaka generacija "izdvoji" se po nekom problemu, pa je pre nekoliko godina svako drugo dete imalo slab vid i morali su na dodatne oftalmološke preglede - kažu u jednom beogradskom Domu zdravlja.

Ovakve probleme ranije nisu imala deca iz ruralnih područja. Oni, za razliku od svojih vršnjaka u gradu, rade seoske poslove, žive u skladu sa prirodom, žive u višečlanim porodicama pa je i komunikacija razvijenija. Podaci sa terena pokazuju da se i to menja, s tim što i dalje ima predela u kojim seoska deca ne kubure sa savremnim poremećajima. Tako, na primer, u selima u okolini Novog Pazara mališani gotovo da ne znaju šta su gojaznost, kriva kičma, slab govor.

Stručnjaci, međutim, ističu da se i te razlike smanjuju, a to su pokazali sistematski pregledi za upis u školu na teritoriji Kraljeva.

- Nema više uočljive razlike, tako da se ne može reći kako veći procenat dece iz grada eventualno ima oštećenje ili problem sa vidom u odnosu na decu sa sela, ili da su slabijeg zdravstvenog stanja - kaže dr Nataša Milenković, dečji pedijatar i načelnica Pedijatrije u kraljevačkom Domu zdravlja, koja često i sama odlazi na preglede dece u seoskim ambulantama.

Ona ističe da su odavno prošla vremena kada su deca sa sela čuvala stoku ili radila poljoprivredne poslove i više vremena provodila na čistom vazduhu.

- Sada su i seoska deca, poput vršnjaka iz grada, uglavnom za ekranom mobilnog telefona, televizora ili računara - kaže dr Nataša Milenković.

Njene reči potvrđuje i dr Dragoslav Dugalić, specijalista opšte medicine i šef Zdravstvene stanice u rudarskoj varošici Ušće u Ibarskoj klisuri koja "pokriva" četiri terenske ambulante.

- Deca sa sela imaju ista interesovanja, isto obrazovanje, vaspitanje i zdravstveno stanje kao i mališani iz grada. Pa, čak i najudaljenije selo pokriveno je internet signalom, tako da, u skladu sa vremenom, nema razlike u zdravstvenom stanju kao što je to nekada bio slučaj - kaže dr Dugalić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije