LINGVISTI PODRŽAVAJU APEL PATRIJARHA PORFIRIJA: Svi da štitimo ćirilicu kao što je brani crkva

DOBRO je što se patrijarh Porfirije jasno založio za zaštitu i očuvanje srpskog jezika i ćirilice, u šta spada i neprihvatanje zakona o rodno osetljivom jeziku. Nije, međutim, dobro što je morao da o tome govori, a očigledno je morao. Srpska pravoslavna crkva se i ranije izjasnila protiv zakonskog nametanja jedne sasvim strane i štetne ideologije koja ne krije da joj je cilj jezički inženjering, razaranje srpskog jezika, srpske kulture i hrišćanskog načina života.

Foto: Printskrin

Ovim rečima su se lingvisti osvrnuli na deo Vaskršnje poslanice u kojoj je patrijarh Porfirije apelovao na očuvanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma, na kojima je izgrađena srpska kultura.

Naši sagovornici ističu da bi bolje bilo da su srpski jezik i pismo toliko dobro zaštićeni i utemeljeni da nema potrebe za dodatnim apelima i crkve i drugih važnih institucija. Ali, kada već nije tako, crkvi, ističu oni, niko ne može da ospori pravo na brigu o našem jeziku i pismu.

- Apelujemo i da se obustavi nasilje nad srpskim jezikom i ukinu odredbe zakona koji to nasilje nameću, naročito kroz protivustavni zakon koji nameće takozvani rodno osetljivi jezik, iza koga se krije borba protiv braka i porodice kao bogoustanovljenih svetinja i prirodnih oblika čovekovog ličnog i sabornog života - navedeno je u poslanici. - Apelujemo da se napredak društva, a pre svega narodna prosveta i kultura, grade na jevanđelskim temeljima, na kojima su i nastale.

Osim crkve, koja apeluje da se normira upotreba ćiriličkog pisma u javnom prostoru, kako je i navedeno u Poslanici, protiv upotrebe rodno osetljivog jezika odavno su se izjasnile i druge institucije poput Odbora za standardizaciju srpskog jezika i Matice srpske.

Foto D. Milovanović

- Mišljenje svih nas uopšte nije uzimano u obzir - upozorava prof. Sreto Tanasić, predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika. - Mislim da smo mi jedina država u Evropi u kojoj brigu o identitetskim pitanjima vode nevladine organizacije umesto da to radi država u tesnoj saradnji sa za to pozvanim naučnim disciplinama. Mi trideset godina nismo mogli doneti zakon o srpskom jeziku i pismu, a mnogostruko štetan zakon kojim se uvodi rodno osetljiv jezik donet je velikom brzinom, pri čemu se niko nije osvrtao na stav naučnih institucija, drugih pozvanih naučnih disciplina, široke kulturne javnosti i, ponavljam, SPC. Taj propis neko pokušava da uvede u upotrebu po svaku cenu, dok napokon usvojen Zakon o jeziku i pismu još nema nikakvo dejstvo u praksi.

- Potpuno je normalno da se crkva zalaže za očuvanje i odbranu ćirilice, jer ako je neko kroz istoriju branio i čuvao naše pismo, onda je to bila crkva. Nema institucije u našem narodu koja se toliko zalagala za odbranu srpskog pisma - kaže Avramović za "Novosti". - Ćirilica je stara 10 vekova, a mi i danas moramo da se bormo za njen opstanak.

Foto Ž. Knežević

- Rešenja u tom propisu su u sukobu sa strukom - naglašava on. - To je kvarenje onog što je u jeziku prirodno, jezik je slobodan i ima prirodan razvoj, a tu je i njegova identitetska funkcija.

Sreto Tanasić se osvrnuo i na tribine koje organizuje Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog ističući da takvih razgovora nije bilo kad je trebalo - pre donošenja zakona.

- Na jedan razgovor pozvan je simboličan broj lingvista koji su poslužili kao ikebana, dok predstavnika drugih struka, pa ni SPC nije ni bilo - kaže Tanasić.

Zoran Avramović smatra da borba za očuvanje srpskog jezika i ćirilice neće biti laka, i da je potrebno dobro se pripremiti za nju.

- Kulturu ne predstavljaju samo lepe stvari, nekad je potrebno i korov počupati - kaže Avramović. 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije