NAUKA NIJE BAUK, VEĆ KORIST ZA SVE GRAĐANE: Intervju - Dr Jelena Begović, ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija

BAVLjENjE naukom je, verovatno, pored bavljenja umetnošću jedan od najlepših poziva kome dajete svu energiju, a ujedno crpite neverovatnu novu inspiraciju iz toga. I tako ukrug.

Foto: Z. Jovanović

Ovo nam u razgovoru za "Novosti" kaže dr Jelena Begović, ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, vrhunski naučnik u oblasti molekularne genetike. Na ministarsko mesto došla je sa pozicije direktorke Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, a pre toga godine je provela u laboratorijama. U vreme pandemije virusa korona zajedno sa kolegama naučnicima izgradila je i razvila laboratorije za testiranje ovog virusa - "Vatreno oko" u Beogradu i Nišu.

Na konstataciju da je nauka, uprkos dostignućima, većini naših ljudi strana i daleka, ona kaže:

- Nauka u Srbiji nije dovoljno vidljiva, verovatno iz mnogo razloga i to nije od juče, naprotiv, ni pre 30 godina široka javnost nije imala mnogo kontakta sa naukom. Nauka objašnjava prirodu i društvene procese koji su izuzetno komplikovani. Treba naći pravi način, a i jezik kako približiti nauku svima. Često i naučnici više vole svoju laboratoriju nego da idu i pričaju o tome šta rade. A mislim da je jako bitno uspostaviti dobru komunikaciju, posebno sada kada se tehnologije razvijaju izuzetnom brzinom, otkrića dešavaju na dnevnom nivou, a ljudi van nauke teško to prate. Mi ćemo, kao ministarstvo, da radimo na tom polju i preko Centra za promociju nauke, predstojećeg Sajma tehnike, ali i preko pojedinačnih naučnika koji imaju talenat i volju da približe nauku i svoj rad drugima.

Pandemija je bila prilika da ljudi shvate koliko je nauka važna, jer su upravo naučnici tragali za lekom. I vi ste se bavili istraživanjima virusa korona. Do kakvih zaključaka su došli naučnici?

- Svetska zdravstvena organizacija smatra da je više od 90 odsto populacije na globalnom nivou steklo neki nivo imuniteta kroz infekciju ili vakcinaciju i smatraju da se vidi kraj pandemiji, iako se mnogi stručnjaci ne slažu o ovom pitanju. Kako stvari stoje, sam virus nas neće napustiti u bliskoj budućnosti, ali njegov uticaj na naše živote se već menja u odnosu na prethodne godine i nastaviće da se menja u smislu da će verovatno postati endemski i sezonski, ali to ne znači da neće imati efekta na nas. U tom smislu, teško ćemo ga izbaciti iz populacije, ali ćemo mnogo bolje moći da upravljamo situacijom. Imaćemo periode kada veći broj ljudi oboleva i periode koji su mirniji, ali, najverovatnije, koegzistiraće sa nama.

Naučnici u Srbiji od vas očekuju da rešite brojne probleme - finansiranje nauke, izradu registra naučnika, kategorizaciju zvanja koja utiče na plate...

- Da, istina je da postoji problem sa primanjima istraživača koji, zbog svoje kompleksnosti, uprkos pokušajima, još nije prevaziđen. Rešavanje ovog izazova jedan je od prioriteta i želja nam je da omogućimo fer raspodelu primanja istraživačima, kako po zvanjima tako i po uspehu. Jedan od preduslova za ovo je i uvođenje e-nauke, jedinstvenog informacionog sistema u okviru kojeg će biti i baza podataka istraživača u Srbiji, kao i sve informacije o njihovoj naučnoj produkciji.

Jedna od najvažnijih promena za istraživanje je prelazak sa projektnog na institucionalno finansiranje. Zbog čega to još nije zaživelo?

- Za uvođenje ovakve promene potrebno je vreme, tako da tokom 2023. godine moramo izmeniti ili uvesti određene zakonske dopune ili promene kako bi nauka u tom smislu bila jasno definisana. Što se tiče finansiranja samih istraživanja, pored plata istraživača, koje su obezbeđene, Ministarstvo i dalje obezbeđuje jedan deo sredstava za ove aktivnosti. Velika novina u našem sistemu jeste uvođenje kompetitivnosti u samim pozivima za finansiranje projekata. Na taj način deo finansiranja nauke je preuzeo Fond za nauku osnovan 2019. godine po ugledu na mnoge međunarodne prakse. Kroz kompetitivne pozive fonda sada i mladi istraživači dobijaju šansu da rukovode projektima, naučnici imaju mogućnost da više puta godišnje konkurišu za projekte, koji pored bazične nauke omogućavaju razvoj inovacija, saradnju sa dijasporom, ali će omogućiti istraživačima i projekte sa privredom.

Status istraživača na fakultetima takođe nije rešen. Formirana je i radna grupa koja se time bavi. Šta vi nudite kao rešenje, a šta traže fakulteti?

- Mislim da će se naći rešenje jer u suštini naučnici su i oni koji se bave isključivo istraživačkom delatnošću, ali i predavači tj. nastavno osoblje koje se, takođe, pored edukacije bavi i istraživanjima. Srbija ima oko 12.500 istraživača, mi treba da se držimo zajedno, pomažemo jedni drugima, vidim da ima dovoljno dobre volje da se pronađe najbolje rešenje za sve. Ministarstvo je tu da podrži i pomogne sa svoje strane kako bi omogućili zasluženi status svim zaposlenima na fakultetima, naravno u skladu sa njihovim ulogama. Tokom sastanaka sa radnom grupom već su mapirani realni problemi i prepreke sa kojima se susreću i dekani ali i sami istraživači. Rešenje uvek postoji.

Da li je vašem ministarstvu trebalo priključiti i visoko školstvo i da li bi to rešilo neke probleme?

- To je kompleksno pitanje jer visoko obrazovanje jeste finalni stepenik u obrazovanju jedne osobe i samim tim pripada jednim delom prosveti. Sa druge strane, nastavno osoblje na fakultetima se bavi naučnoistraživačkim radom, razvojem inovacija, radom na naučnoistraživačkim i razvojnim projektima i samim tim su aktivni učesnici u naučnoj delatnosti i onda drugim delom pripadaju Ministarstvu nauke, tehnološkog razvoja i inovacija. Treba dodati da na fakultetima rade i istraživači u naučnim zvanjima. Mislim da je to pitanje strateške odluke jedne države jer u svetu zaista postoje različite kombinacije kada su u pitanju nauka, visoko obrazovanje, inovacije i tehnološki razvoj. Što se tiče istraživača na fakultetima koji su dobijali dodatak za deo aktivnosti vezanih za istraživanja, mislim da treba nauku i visoko obrazovanje posmatrati i rešavati u isto vreme i napraviti sistem gde se svi učesnici u naučnoistraživačkoj delatnosti na isti način sagledavaju, naravno uzimajući u obzir zvanje, učešće i uspeh.

Izgradnja kampusa BIO4 jedan je od najvećih projekata vašeg resora. Kada će taj projekat biti završen, koliko košta izgradnja i ko je finansira?

- BIO4 kampus predstavlja platformu za saradnju između naučnih instituta, fakulteta, startap kompanija i industrije na poljima biomedicine, biotehnologije, bioinformatike i biodiverziteta (odatle BIO4). Gradnja samog kompleksa pored objekata fakulteta, instituta i naučno-tehnološkog parka, podrazumeva i konferencijski centar, ali i multimedijani muzej koji treba nauku da približi svakom našem građaninu. Početak gradnje predviđa se ove godine, a završetak krajem 2025. Izgradnja objekata veličine 110.000 metara kvadratnih je procenjena na oko 200 miliona evra, a predviđena je i oprema u vrednosti od 100 miliona evra. Izgradnja će biti finansirana iz budžeta, a najverovatnije preko kredita Evropske banke za obnovu i razvoj.

Koje će koristi od kampusa BIO4 imati država, građani i društvo u celini?

- Srbija ima dobru nauku od koje čitavo društvo ima koristi u različitim sferama, od medicine do poljoprivrede. BIO4 kampus će okupiti i koncentrisati eksperte, znanje, ideje, preduzetnike, velike kompanije kako bi što efikasnije odgovorili na izazove koje priroda ali i mi sami stvaramo. Nauka jedina ima moć da rešava probleme vezane za zaštitu životne sredine, energetiku, proizvodnju hrane, ali i da omogući razvoj biomedicine, a sve sa ciljem da građanima život bude kvalitetniji. Kažu da se korist od nauke najčešće ne vidi na kratke staze, no tokom pandemije nauka je pokazala koliko je važna jer je zahvaljujući njoj čovečanstvo neverovatno brzo imalo vakcine na raspolaganju.

Iz Srbije odlazi mnogo mladih visokoobrazovanih ljudi, među njima i naučnika. Brine li vas to i šta bi trebalo učiniti da se ta pojava spreči ili makar uspori?

- Većina zemalja na ovoj planeti se suočava sa problemom odliva mozgova uključujući i mnogo razvijenije zemlje od nas. Svako traži bolju priliku za sebe. Verujem da je ulaganje u obrazovanje, istraživanje i naučni ekosistem uvek deo rešenja jer ljudima daje priliku da razvijaju svoje kapacitete, ali i da kroz različite aktivnosti omogućavaju kvalitetniji život sebi i drugima. Dobar i stimulativan ekosistem tj. okruženje je ključan faktor bez obzira na to da li govorimo o naučnom, čisto poslovnom ili nekom okviru između ova dva. Razni podsticaji koje je država već uvela za kompanije koje se bave istraživanjem i razvojem ili koje sarađuju sa akademskom zajednicom sigurno će na pozitivan način doprineti i ekonomskom razvoju zemlje. Bolji standard i privlačno okruženje će sprečiti ljude da odu, ali će i privući druge da se vrate ili da dođu. Zato je ulaganje u infrastrukturu kao što su naučno-tehnološki parkovi, instituti, fakulteti, inovacioni centri izuzetno bitno za svaku zemlju koja hoće da se kvalitetno razvija.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije