KRAJPUTAŠI - DUŠA U KAMENU: U Kušićima na Javoru obnavljaju bezgrobne spomenike srpskim junacima (FOTO)

DA bi se stvorila naša velika i ujedinjena država dala sam sve što sam imala, ono što mi je najmilije - moja tri sina... Mene ostaviše samu samohranu da ih oplakujem dok sam živa...

Foto: D. Gagričić

Pre 101 godinu majka Sinđa, udova iz Deretina, ovako je kroz suze kazivala u dleto i čekić kamenoresca, ređajući imena: Mihailo Petronijević, žandarmerijski kaplar, Mijailo Bošković, redov III čete IV puka i Dušan Bošković, redov III čete drugog poziva. Uklesano je i da su kosti ostavili u Velesu i na Solunskom frontu, a da "biljeg majka podiže od ušteđevine invalidske potpore 1921".

Foto: D. Gagričić

Dok se na Javoru biju vetrovi i gomilaju oblaci preko Čemernice i Mučnja, iz mahovine izranjaju slova majčine tuge. Ponovo su čitki epitafi šest krajputaša na ulazu u Kušiće, iznad puta Ivanjica-Javor, preneti iz centra sela 1977. na mesto gde je nekad bilo seosko groblje.

Foto: D. Gagričić

U peščaru dragačevskog majdana kamenorezac je ostavio trag o braći Racić. Vukota, vojnik VII brdske baterije Drinskog artiljerijskog puka, odlikovan za hrabrost u borbama protiv Turaka i Bugara, u 28. godini oči je sklopio u Krivoj Palanci, u Makedoniji. Život brata mu Radojka iz XIII pešadijskog puka ugasio se u 20. godini, Štipu, druge godine Velikog rata.

Foto: D. Gagričić

Na krajputaškoj česmi, koja krepi namernike, obnovljena su vojnička znamenja i slova sročena za večni spomen: "Milivoje Veđić iz Kušića vojnik IV puka pogibe boreći se sa Austrijancima za slobodu i otadžbinu 24. avgusta 1914." Ne piše gde mu je grob.

- Postavljanje nadgrobnih obeležja na mestima gde pokojnik nije sahranjen stari je običaj. Ova mesta, po običaju, označavaju prazne grobove. Nekoliko zapisa na spomenicima u selu Radaljevu ovo i potvrđuje: "Hladna i studena steno, ovde ne postoji moje telo". U mnogim krajevima se smatralo, a i danas se smatra, da je to sahranjivanje pokojnikove duše - zapisao je pre tri decenije Dragutin M. Radivojević, iz Ivanjice, sabirajući u knjizi "Kamena kazivanja ratnika", epitafe sa 342 moravička krajputaša.

Ratovali su vojnici svuda gde je trebalo braniti zastavu otadžbine: protiv Turaka, Bugara, Švaba, Arnauta... I ginuli su ratnici daleko od rodnog kraja, ostavljali kosti u zarobljeničkim logorima, nestajali u morskim dubinama... U epitafu na studenom kamenu i rodbina i klesari, naivci, imali su nameru da nemim dozivom zaustave putnika, da priđe i pročita sudbine i kratke životopise, koga su za sobom ostavili... Dok je i veka i sveta, neka se zna...

Foto: D. Gagričić

Godinama su krajputaše nagrizali kiše, vetrovi, lišajevi, ljudski nemar. Prvobitni izgled spomenicima u Kušićima, ali i na Kamenoj česmi, uz put Ivanjica-Sjenica, vratilo je dvoje vajara, ivanjička firma "Ras" i kraljevački Zavod za zaštitu spomenika kulture. Uspravljajući ih, čistili su mahovinu, lečili oštećenja i pukotine...

- Na krajputašima dominiraju četiri osnovne boje: plava, zelena, crvena i žuta, a pošto su oskudni tragovi - likove vojnika u uniformi i predstave sa strane, na kojim su krst i najčešće puška, pa golubica, loza i cveće, slikali smo prema ranije obnovljenim krajputašima u dolini Moravice. Kape na krajputašima i impregnacija savremenim sredstvima štitiće ih od vremenskih nepogoda - kažu akademski vajari Nevena Milosavljević i Ivan Marković.

Penzioner iz Kušića i nekadašnji ivanjički privrednik Goluban Civrić, pokrenuo je inicijativu da se kraj krajputaša podigne spomenik knezu Bogdanu. Doseljenika iz Nevesinja krajem XVIII veka narod je izabrao za kneza, predvodio ih je u borbama protiv Turaka i pod Karađorđevim barjakom poginuo 1809. godine u bici na Suvodolu, na Pešterskoj visoravni.

SLAVE SRBIJU

KRAJPUTAŠE je među prvima iščitavao pesnik Branko V. Radičević, pa je i zapisao da seljak kamenorezac nije ni slutio da krivim linijama i jarkim bojama peva i slavi Srbiju. Ova samonikla umetnost, kazivao je, prisna je kao narodna pesma:

SPECIFIČNOSTI JUGOZAPADNE SRBIJE

KRAJPUTAŠI su specifičnost i tradicija jugozapadne Srbije. Turistička organizacija Ivanjice jedina je TO u Srbiji koja je povela akciju zaštite i uređenja bezgrobnih spomenika mladima koji su dali život u Prvom svetskom ratu, ali i u bitkama sa Turcima i Bugarima krajem 19. veka. Nastavljaju se višegodišnja izdvajanja i posle Kušića na redu su dva spomenika u Ivanjici - podseća Katarina Grujović Brković, direktor Zavoda u Kraljevu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije