Odgovor Vesne Bašić i Zorana Stevanovića povodom teksta istoričara Instituta za savremenu istoriju dr Srđana Cvetkovića

DRŽAVNI arhiv Srbije dobio je tekst Vesne Bašić, arhivskog savetnika i Zorana Stevanovića, višeg arhiviste u Arhivu Vojvodine, koji prenosimo u celini.

Foto Wikipedia

Povodom teksta istoričara Instituta za savremenu istoriju dr Srđana Cvetkovića

Vi ste nas, gospodine Cvetkoviću, služeći se neosnovano neistinama o načinu rada u Državnom arhivu Srbije s istraživačima i optužbama arhivista, ne samo iznenadili i začudili, već i uvredili. Ko Vam daje pravo da tako grubom leksikom i netačnim stavovima opisujete postupak i procedure tokom istraživanja arhivske građe u Državnom arhivu Srbije? Da li je moguće da ste zaboravili, bez čijih dragocenih saveta, sugestija, stručne i dobronamerne pomoći, kao i upornog nastojanja tokom istraživanja, ne biste uspeli u Vašem teškom, ali važnom poslu? Napisali ste tekst bez glagolskog viteštva i imeničke odvažnosti, pitamo se zašto, kome, i šta su Vaša nastojanja.

Zato, moramo da Vas podsetimo, a vašim saradnicima, pratiocima na društvenim mrežama i istomišljenicima, kažemo sledeće.

Arhivi u Srbiji, uz zaštitu arhivske građe koja je naša primarna delatnost, rade i na stvaranju, negovanju i razvijanju spoznaje o vrednosti i važnosti arhivskih dokumenata kao izvornog svedočanstva i dragocenog dela ukupne kulturne baštine, kod najšireg sloja ljudi. Najuticajniji arhiv je Državni arhiv Srbije, centralna i matična ustanova zaštite arhivske građe u Srbiji, koji čuva čistotu arhivskih načela, kao i njihove primene, i trudi se da doprinosi održanju profesionalnog integriteta i dostojanstva struke. Dakle, naš prvi zadatak i odgovornost jeste da čuvamo dokumenta, i unapređujemo arhivsku delatnost, ali i moral ovog društva u širem smislu.

Vaš tekst objavljen 27. avgusta 2022. (na fejzbuk stranici U ime naroda za slobodnu Srbiju) sadrži i analizu, odnosno kritiku propisanog načina rada i procedura za istraživanje građe u Državnom arhivu Srbije i njene dostupnosti korisnicima i istraživačima. Vama smeta Pravilnik koji uređuje ovu oblast, Vi nam u nepoznavanju arhivskog zakonodavstva ili zlonamerno, spočitavate da se mi „izgovaramo raznim pravilnicima”, a naša je obaveza da postupamo prema zakonu (Ustav, i svi zakoni koji se odnose na arhivsku delatnost u užem i širem smislu). Svi arhivi u Srbiji imaju akt koji propisuje uslove i način istraživanja arhivske građe u ovim ustanovama, sledstveno i Državni arhiv Srbije. Uostalom kao i svi arhivi u svetu, to je obavezna arhivska praksa, koja proizilazi iz zaštite arhivske građe, kao pokretnog kulturnog dobra.

Takođe, niste uskratili čitalište ni za ono što obuhvata isključivo Vaš lični pristup, odnosno, kako biste Vi organizovali rad u Arhivu, ili mislite da tako treba.  Pri tome, niste se obavestili da li su, kako, i pod kojim uslovima predavaoci građe odredili način i uslove korišćenja, njenu dostupnost u celini ili delovima, kao i njeno publikovanje. Iznenadili ste nas time što ne znate da ne možete da istražujete u arhivima, a da pri tom ne poštujete propisan način, pravila i uslove pod kojima možete da istražujete. To se, na Vas ne odnosi. Vi biste, prema svojim pravilima. Objavljivanje građe je takođe propisano, da Vas ipak podsetimo. A Vi ste objavljivali, bez dozvole nadležnog arhiva i kako ste Vi hteli.

Vi ste Vašim napisom podstakli širu javnost, čiji su komentari intonirani uvredljivo, s prezrenjem i devalviranjem našeg stručnog znanja, štaviše, pretnjama. Takav postupak ne doprinosi, on odmaže, ponižava i vređa ne samo pojedince, već i ustanovu/e. S obzirom na to da ste doktor istorijskih nauka, istraživač arhivske građe, i ne samo u Državnom arhivu Srbije, javna ličnost, ne priliče Vam komentari koji nisu zasnovani na istini, koji vređaju i omalovažavaju arhivsku struku u celini.     

Za takve postupke ne može, nažalost, da se pronađe ni jedan drugi razlog, osim Vašeg neopravdanog gneva kao i neosnovanog navođenja, ipak niskih i arhivistima nedostojnih poriva, bilo da su oni političke, dnevno-poslovne ili privatne prirode. Nije dovoljno da istraživač bude poznanik, prijatelj i saradnik jednom ili više arhivista ili direktora arhiva – neophodno je da poštuje pravila. Istraživanje građe u arhivima, zahteva poštovanje nacionalnih pravila, smernica, uputstava i normi arhivske struke i arhiva u kojem istražujete. To su bili vrednosni temelji na kojima su arhivi kao ustanove osnivani i na kojima počivaju.

Arhivi su temeljna odrednica svake nacionalne kulture. Arhivi su učenima kultna mesta, a neukima mrtvo more. Gde je neukih više, tu su arhivi više skrajnuti, tu im je kao ustanovama teže. Da li ste upoznati s tim da u evropskim arhivima (npr.: Beč, Moskva, Budimpešta, Bukurešt, Istambul, Zagreb, Prag, Bratislava, London itd.), morate vrlo precizno da navedete i da se obavežete u koje svrhe ćete koristiti dokument, i nemate pravo da ga koristite na drugi način. Ukoliko Vam se svrha upotrebe dokumenta promeni, morate da tražite novu dozvolu od arhiva. To su principi zaštite arhivske građe, zato arhivi uopšte i postoje. Zašto se onda čudite što i Državni arhiv Srbije čuva i štiti nacionalnu kulturnu baštinu. To što je građa dostupna, ne znači da ne postoje nikakva pravila njenog korišćenja, prezentovanja i objavljivanja, naročito da bi se sprečile sve češće nestručne i subjektivno orijentisane zloupotrebe arhivske građe.

Da se podsetimo, u prethodnom periodu Vi ste radili (formalno, bili ste sekretar) na projektu u vezi sa tajnim grobnicama nakon Drugog svetskog rata. Prema našim saznanjima, tu ste uložili mnogo truda i rada, i to Vam je, Bogu hvala, značajno unapredilo karijeru. Samo, molimo Vas, recite istine radi, koliko je arhivista bilo angažovano da Vam pomaže u projektu, iz koliko arhiva, koliko dugo (godina) su radili, istraživali, prikupljali, odabirali, sređivali, obrađivali i evidentirali arhivsku građu, a na osnovu toga ste Vi ostvarili profesionalni uspeh i slavu. Da li ste ikada napravili ozbiljniju analizu u vezi s tim, koliki je bio doprinos arhivista Vašem uspehu? To su oni ljudi koji su Vas uputili u stvarnu i teritorijalnu nadležnost arhiva, o čemu niste mnogo znali, niti ste znali gde se koji arhiv nalazi, niti kakvu arhivsku građu čuva, uostalom ni koliko ima arhiva u Republici Srbiji. Složićete se sigurno, da nekim slučajem niste imali pomoć arhivista, projekat ne biste završili ni za još nekoliko decenija. Stoga, najmanje što arhivska struka očekuje od Vas, jeste poštovanje, a ne da je neopravdano napadate i omalovažavate. Zar je to teško?

Jednako važno, pojedini dokumenti koje su Vam arhivisti prikupili za projekat tajnih grobnica, objavljivani su, bez dozvole i ispod svakog nivoa stručnosti, u tabloidima, žutoj štampi, novinama, društvenim mrežama, internet stranicama, često anonimno, bez signature, podatka o poreklu i u kojoj se ustanovi čuvaju i stručno održavaju. Time je široko otvoreno polje zloupotrebe arhivske građe i nacionalne kulturne baštine. Imate li objašnjenje kako i zašto je došlo do toga da se značaj ovih dokumenata tako omalovaži, jer to sigurno nisu učinili arhivisti, koji vrlo dobro poznaju zahteve svoje struke, savesno obavljaju stručne poslove i predano čuvaju i štite nacionalnu kulturnu baštinu. Mi se sa zahvalnošću i ponosom sećamo izuzetne generacije intelektualaca i rodoljuba koja je duboko zaorala brazdu u zaštiti, uvodeći Srbiju u red evropskih država koje institucionalno i sistemski čuvaju arhivsku građu. Ti uzori ne zastarevaju, naprotiv, za sve nas su obavezujući.

Mi smo dužni da poštujemo Etički kodeks arhivista (Srbija je među prvima potpisala ovaj dokument, da podsetimo), koji je za sve nas obavezujući. Žao mi je što moram da Vam kažem da se upravo pojedini istraživači, slični Vama, nalaze na najudaljenijoj tački onih vrednosnih sistema za koje treba, i moramo da se zalažemo. U suprotnom, proizvoljnosti koje ste izneli postaju uveličane budućnošću kojoj su namenjene i postaju laži. Na taj način će i nacionalna istorija postati laž. Zato ne želimo da prihvatimo ni jedan razlog koji takve pojedince dovodi na listu naših istraživača, jer oni ne potpadaju pod etički kod nacionalne ugledne ustanove, Državnog arhiva Srbije.

O arhivistima – za Vaše pratioce na društvenim mrežama (koji bi da nas „proteraju”). Rad arhivista je težak i odgovoran, ali nažalost, nedovoljno priznat i poznat. Za ovo teško zanimanje, potrebna je velika stručnost, pedantnost, strpljenje, istrajnost. Mi se u svom svakodnevnom radu upoznajemo sa dokumentima iz raznih epoha i svih oblasti rada i stvaralaštva. Zato mi o svim oblicima ljudske delatnostima mnogo toga  znamo, ali o našem radu, izvan arhivske struke, šira javnost zna malo ili nimalo. Tek kada nas upoznate, shvatićete koliko znanja, upornosti, posvećenosti poslu i ljubavi prema naciji, istini, istoriji, dostignućima predaka i civilizacijskim vrednostima se krije iza naših uglavnom, skromnih priroda. Mi smo uistinu specijalisti, nenametljivi, pouzdani, sistematični, uredni, i preko granica izdržljivosti posvećeni ostvarenju misije arhiva.

Dužnost nas, arhivista, jeste da budemo dostojni čuvari izvornih dokumenata, da sačuvamo njihovu autentičnost i celovitost, da bismo mogli da ih u što očuvanijem obliku, predamo potomstvu. Mi se bavimo zaštitom jedinstvenih i neponovljivih tvorevina – originalnim spisima – koji su često neprocenjive kulturne, naučne, društvene i umetničke vrednosti. Zato arhivisti opisujući sadržaj dokumenata, često teško čitljive, istorijsko-kulturološke palimpseste, iako nemušte, omogućuju da progovore i kada ljudi koji su ih stvarali nisu u našem vremenu: njihove ideje, napori, borba i znanje ostaju kroz vreme.

Predlažemo da svako od nas preispita svoju savest i odgovornost pred svojom strukom i njenom budućnošću, jer ovo gde se mi sada nalazimo jeste jedna od najvažnijih linija fronta borbe za opstanak srpskog naroda, i to u prvom redu borbe za opstanak duhovnosti i morala, a zatim i borbe za fizički opstanak. Sigurni smo, da nas neće zavesti nedostojne strasti prolazne moći i značaja, jer nam to ne priliči, naši ciljevi su mnogo uzvišeniji.

U tom slučaju, nama koji smo svesni sadašnjeg trenutka, ostaje da strpljivo čekamo i da svu svoju kreativnu energiju s ljubavlju i radošću ulažemo u svoje dnevne poslove i tako damo doprinos arhivskoj struci i nacionalnoj kulturi, jer je ta energija jedina neuništiva.

Mi, arhivisti, stojimo na kapiji znanja, jer mi smo svojevrsna porodica koja svoj identitet zasniva na kulturi i znanju. Zato u arhivima traje gospodstvo i moć duhovnog.

Arhiv je visoka reč.

Vesna Bašić, arhivski savetnik u Arhivu Vojvodine

Zoran Stevanović, viši arhivist u Arhivu Vojvodine

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije