PAMTIMO PATNJE SRBA U LOGORIMA NORVEŠKE: Dirljivi utisci publike i reditelja Kjetila Palmkvista posle premijere njegovog dokumentarca u Nišu

SRBI-logoraši u Norveškoj za vreme Drugog svetskog rata bili su izgladnjivani, ubijani, ostajali su bez hrane i odeće, dok su im neki dobri ljudi, neretko i deca, rizikujući svoj život, pomagali koliko su mogli, deleći hranu i odeću.

Foto J. Ćosin, Printskrin

Ostavljali su im hleb pored puta kojim su svakog dana prolazili u koloni, odlazeći da grade put do Finske.

O tim patnjama naših sunarodnika svedoči dokumentarni film "Logor smrti u Karašjoku" reditelja Kjetila Palmkvista, koji je u četvrtak premijerno prikazan u okviru pratećeg programa "Filmskih susreta" u Nišu. Publiku je ostavio bez daha, izmamio suze i uzdahe.

Tokom Drugog svetskog rata oko 4.000 Srba internirano je u nacističke logore u Norveškoj, a više od polovine nikada se nije vratilo svojim kućama. Osim toga, istorijski podaci pokazuju da su više od 95 odsto stradalih u logorima ove skandinavske zemlje za vreme Drugog svetskog rata bili - Srbi. Među njima i 33 dece. O ovoj nespornoj činjenici na časovima istorije, nažalost, ne uči se dovoljno ni u Srbiji, ni u Norveškoj.

Foto J. Ćosin, Printskrin

- Film prikazuje užasnu patnju srpskog naroda iz tog vremena, koja ne sme biti zaboravljena - kaže režiser Palmkvist za "Novosti". - Govori o Srbima logorašima, ali i onim dobrim Norvežanima koji su im pomagali u tim danima patnje. Ovaj film smo napravili da ne bismo zaboravili istoriju i ono što se desilo pre 80 godina u Norveškoj, ali da nam se to više nikada ne ponovi.

Foto J. Ćosin, Printskrin

Palmkvist kaže i da je producenta filma Branka Dimovića Dimeskog upoznao pre 12-13 godina u Norveškoj.

- Sve vreme našeg poznanstva razgovarali smo o tome kroz kakvo je stradanje prošao srpski narod za vreme Drugog svetskog rata u logorima u Norveškoj - kaže reditelj. - Pre dve godine smo se napokon dogovorili da moramo napraviti i film o ovoj temi.

Intervjuisali smo mnogo ljudi, svedoka u Norveškoj koji su potvrdili veliku patnju i stradanje srpskih logoraša, kao i šta su sve doživeli od strane nemačkih okupacionih snaga za vreme Drugog svetskog rata. Niška publika je dobro prihvatila film, mnogo bolnije nego ona u Norveškoj, jer njima Srbima je ta rana na duši. Ipak, želim da napomenem da su sale bile pune i na premijeri u Norveškoj.

Foto J. Ćosin, Printskrin

Milorad Ćebić (93) iz Beograda jedan je od učesnika u filmu. Svedoči o interniranju svojih pet stričeva koji se nikada nisu vratili iz Norveške. Porodica Ćebić iz Brankovića kod Rogatice u Republici Srpskoj bila je izložena i nemačkom i ustaškom teroru. Osim njegovih pet stričeva, još trojica meštana deportovana su u logor smrti u Norveškoj. Od njih osmorice, samo su se dvojica vratila u Srbiju po okončanju rata.

- Sa 93 godine dočekao sam da svedočim šta je bilo sa našim narodom, kako su Srbi propatili, gde su sve stradali. Šta da kažem osim da se zahvalim svim Norvežanima što su nam ovo prikazali - rekao je Milorad Ćebić za "Novosti" u četvrtak posle projekcije filma kojoj je prisustvovao u Nišu.

Svedočenje o interniranim rođacima u filmu dalo je i dvoje Nišlija, Jelena Paunović i Miodrag Jocić. Jelena je u Norveškoj izgubila ujaka, koji je tamo i streljan. Imao je 22 godine, a o njegovoj smrti porodicu je obavestio Crveni krst tek 1945. Miodragu je u norveškom logoru stradao stric, za kojeg kaže da je bio jedan od organizatora partizanskih odreda u niškom kraju. Sedmoro njih zarobljeno je 1942. i odvedeno u logor na Crvenom krstu, a odatle u Norvešku.

Film "Logor smrti u Karašjoku" predstavlja istorijsko blago koje smo kao narod dobili zaslugom Srbina iz Norveške, producenta Branka Dimovića Dimeskog, poreklom sa KiM.

On je i pokrenuo akciju ekranizacije filma sa prijateljskom norveškom produkcijom POX sa rediteljem Palmkvistom na čelu.

Foto J. Ćosin, Printskrin

- Videle su se jake emocije na licima niške publike. Zahvalio bih se svim Nišlijama koji su došli, bile su dve prepune sale. Utisci su pozitivni, iako je reč o tužnom i potresnom filmu. Ovim dokumentarcom otrgnućemo od zaborava stradanje naših predaka i time dati smernicu našim potomcima da i oni to učine. U Norveškoj je film prikazan pretpremijerno 6. avgusta i takođe smo imali prepunu salu bioskopa "Oeon". I Norvežani i Srbi reagovali su veoma pozitivno na film i pokazali dubok naklon ovome što smo uradili - rekao je Dimović posle premijere u Nišu.

Ambasadorka Norveške u Beogradu Elen Stije kazala je da je njen narod sa srpskim  obeležio 80 godina od dolaska prvih zarobljenika u Norvešku 1941.

- Ne smemo i nećemo nikada zaboraviti. Oni koji su preživeli, stvorili su jake veze sa ljudima u Norveškoj. Norvežani su tada bili civili i pomagali su zarobljenicima: donosili im namirnice i odeću, rizikujući svoje živote. U filmu smo videli i groblje za sone koji se nisu vratili u otadžbinu. Norveška se brine o ovim grobovima, a naše ministarstvo spoljnih poslova i ambasada u Srbiji skromni su pomagači ovom filmskom festivalu, u znak sećanja na one koji su izgbili živote i koje nikada nećemo zaboraviti - istakla je Stijeova.

Preporučujemo

Kultura

0 1

DOKUMENTARNI FILM O STRADALIM SRBIMA U NORVEŠKOJ: "Logor smrti u Karašjoku" u Bioskopu "Balkan"

23. 08. 2022. u 15:47

Društvo

3 14

AVETI JOŠ PUNE MINA: Kod Prahova "izronilo" groblje nemačkih brodova iz Drugog svetskog rata

26. 08. 2022. u 11:00

Tenis

0 0

PRIJATELjSTVO KRUNISALE KUMSTVOM: Poznata sportistkinja je kuma Ani Ivanović - upoznale se na Olimpijskim igrama

26. 08. 2022. u 09:57

Društvo

0 0

VEĆINA NE ZNA DA OVI UREĐAJI JEDU STRUJU: Način da smanjite iznos računa - svi pravimo ove greške

26. 08. 2022. u 08:11

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije