IŠIJAS ŽARI I SPUŠTA SE NIZ NOGU: Prof. dr Slobodan Pantelinac o lumbalnom sindromu, oboljenju današnjice

NAJČEŠĆE posle 40. godine, u donjem delu leđa, krstima i sedalnom regionu, sa tendencijom širenja u jednu nogu sve do stopala, a uz prepoznatljive simptome kao što su trnjenje, peckanje, žarenje, slabost mišića i otežano kretanje i pomeranje noge - pojavljuje se lumbalni sindrom.

Foto Privatna arhiva

Lekari ga nazivaju "lumboishialgija", poznatiji je pod imenom "išijas", a doživi ga 60 do 80 odsto osoba oba pola u ranim pedesetim godinama. U većini slučajeva je benigne prirode.

- Pored savremenog, nezdravog načina života, do ovih poremećaja dovodi i prekomerno opterećenje u slabinskom delu kičme. Išijas je skup simptoma izazvanih kompresijom, ili nadražajem jednog od pet korenova išijadičnog živca. Tipično je da su simptomi lokalizovani na jednoj strani tela. Glavni uzroci lumboishialgije mogu biti: starenje, osteoporoza, slabost leđnih mišića, podizanje teških predmeta, gojaznost, a retki, ali veoma ozbiljni uzroci su i tumori kičme i organa u karlici i izvan nje sa metastazama - upozorava prof. dr Slobodan Pantelinac iz Klinike za medicinsku rehabilitaciju Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu.

Može li se išijas razlikovati po dužini trajanja i intenzitetu bola?

- Po dužini trajanja lumbalni sindrom se deli na akutni sa trajanjem manje od šest nedelja, a leči se kod lekara opšte prakse antireumaticima i analgeticima. U slučaju subakutnog sindroma koji traje do 12 nedelja, potrebno je uraditi laboratorijske analize, RTG snimanje, elektromioneurografska ispitivanja, konsultovati lekare specijaliste različitih grana, fizijatra, neurologa, reumatologa i započeti fizikalnu terapiju. Slična terapija uz odgovarajuće lekove primenjuje se i u slučaju kada hronični lumbalni sindrom traje duže od 12 nedelja.

Šta uraditi kada se prvi put oseti bol te vrste?

- U trenutku kada se pojavi bol, najefikasnija terapija je korišćenje nesteroidnih antiinlfamatornih lekova, antireumatika (NSAIL). U početku je preporučeno mirovanje od samo nekoliko dana, a kasnije treba započeti sa programom vežbi jačanja mišićne snage i fizičke kondicije. Kod mlađih ljudi lečenje išijasa je brže i efikasnije jer nemaju pridruženih bolesti i opasnosti od nastanka komplikacija nastalih pri sprovođenju terapije.

U kojim slučajevima je neizbežna hirurška intervencija?

- Lečenje lumbalnog sindroma je prvenstveno konzervativno, ali je ponekad potrebno i hirurško lečenje koje je usmereno na uklanjanje uzroka i sprečavanju ponovnog pojavljivanja bolesti.Urgentno stanje, koje zahteva hitnu hiruršku intervenciju, jeste prisustvo izražene slabosti u jednoj ili obe noge, uz probleme sa pražnjenjem mokraćne bešike i creva i seksualnim poremećajima. Ovakvo stanje nastaje zbog pritiska na snop nerava koji izlaze iz dna kičmene moždine i ono se mora što pre otkloniti operativnim putem.

Na osnovu kojih parametara se pravi plan lečenja?

- Lečenje zavisi od uzroka i kliničke manifestacije lumbalnog sindroma, odnosno lumboishialgije. Posle pregleda lekara specijaliste fizikalne medicine i rehabilitacije, za svakog bolesnika ponaosob, pravi se plan lečenja. Tretman akutnog nespecifičnog lumbalnog sindroma se tipično svodi na konzervativne mere, kao što je kraće mirovanje (ne duže od dva,tri dana) i to samo kod akutnog i intenzivnog bola, uz poštedu od provokativnih pokreta, ali bez pasivizacije i izbegavanja umerene dnevne aktivnosti.

Pomažu li u ovom slučaju i medikamenti?

- Protiv bola se primenjuju odgovarajući medikamenti i drugi terapijski postupci među kojima su blokada bola elektroterapijom ili terapija laserom niske snage. Za brži oporavak mogu se primeniti i drugi terapijski principi kao što su ultrasonografija, kratkotalasna dijatermija, transkutana električna nervna stimulacija i druge vrste terapija.

U kojoj fazi lečenja se primenjuje fizikalna terapija?

- Kada počne da se smanjuje intenzitet bola, tada se postepeno uvodi i intenzivira fizikalna terapija, uz primenu odgovarajućih vežbi. Tako se već u ranoj fazi može početi sa laganim statičkim vežbama, saglasno fizičkom stanju pacijenta, uz lagane šetnje, plivanje i neopterećujuće dnevne aktivnosti. Fizičke aktivnosti treba povećavati postepeno i progresivno, tokom nekoliko dana, pa i nedelja, sa ciljem jačanja mišića duž kičme, što obezbeđuje stabilnost donjeg dela kičmenog stuba i smanjenje pritiska između pršljenova.

Može li pacijent sam kod kuće da obavlja preporučene vežbe?

- Najpre, pacijent treba da spava na ravnoj postelji, na poslu da izbegava podizanje tereta pri savijenoj kičmi, da ne pravi nagle pokrete i uvrtanje kičme, a kod kuće treba sam da obavlja odgovarajuće vežbe za koje je prethodno edukovan. U nekim slučajevima, ako su prisutni i psihološki poremećaji (anksioznost, strahovi, depresija, pesimizam, pasivizacija i izbegavanje aktivnosti) mogu se dodatno primenjivati i odgovarajući psihološki terapijski postupci i podrška pacijentu da razvije sopstvene pozitivne obrasce ponašanja i optimističke stavove koji će doprineti bržem otklanjanju bola i efikasnijem lečenju.

Paralelno lečenje

A U kolikoj meri visok krvni pritisak, dijabetes ili prekomerna težina mogu da uspore oporavak od išijasa bez obzira na životno doba?

- Sve pojave koje ste naveli mogu da uspore oporavak i dovedu do duge onesposobljenosti bolesnika. Potrebno je paralelno lečenje bola u lumbalnom delu kičme i lečenje drugih oboljenja uz redovno uzimanje prepisane terapije da bi sprečili nastanak komplikacija i dovođenje do invaliditeta.

Ponekad nagoveštava tumor

A Može li pojava išijasa da ukaže na prisustvo i drugih, opasnijih bolesti u organizmu?

- Pojava bola u lumbalnom delu kičme može ukazati na prisustvo ozbiljnog oboljenja organa male karlice, bubrežnih bolesti, tumora, preloma kičmenih pršljenova, bolesti kuka i mnogih drugih. Važno je javiti se na vreme lekaru, postaviti pravu dijagnozu i započeti lečenje na vreme.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije