ЉУБИША ИЗ КАНАДЕ ОБНАВЉА СВЕТИЊУ КРАЈ ТРСТЕНИКА: Србин из британске Колумбије платио археолошка истраживања у Ђуровачи

С. БАБОВИЋ

08. 05. 2021. у 18:57

НА брду Ђуровача у трстеничком селу Богдање, октобра 2019.године археолози Народног музеја из Крушевца, нашли су темеље цркве с краја 17. и почетка 18. века.

ЉУБИША ИЗ КАНАДЕ ОБНАВЉА СВЕТИЊУ КРАЈ ТРСТЕНИКА: Србин из британске Колумбије платио археолошка истраживања у Ђуровачи

Фото printscreen dearhitektura

Археолошки локалитет био је познат научницима, а да га истраже на лицу места, помогао је Љубиша Радојевић (97), Канађанин пореклом из Богдања, који деценијама живи у Британској Колумбији. Не само да је финансирао истраживања, што је случај јединствен у Србији, већ сада помаже Црквеној општини Медвеђа да на истом месту подигне цео манастирски комплекс са Црквом Светог Ђорђа!

Откривени новчићи и накит

АРХЕОЛОЗИ су приликом заштитних истраживања октобра 2019. године уз северни зид цркве са спољне стране пронашли гроб у ком је покојник, правилно оријентисан у правцу исток - запад, док је на простору југозапада нађен дечји гроб. Како су "Новости" тада писале, нађен је и новчић цара Леополда Првог из 1676. године, као и одређена количина турских акчи и новац с краја 19. и почетка 20. века.

Фото С. Бабовић

Радови, како сазнајемо, крећу следеће недеље и према првим предрачунима коштаће 20 милиона динара.

- Стриц је желео да се све уради по закону и стандардима,односно да се прво истражи локалитет, па да се онда крене у испуњење давне жеље: подизање манастирског комплекса - прича за "Новости" Љубиша Радојевић, из Врњачке Бање, синовац и имењак ктитора.

- Цео пројекат урадили су стручњаци, све је пратио Завод за заштиту споменика Краљево.

САРАДЊА Милена Турк, Јелена Вучкевић и Љубиша Радојевић млађи, Фото ОУ

 

Током градње на темељима старе цркве, обављаће се и археолошки надзор, ангажоване су искусне фирме. Биће то поред манастира Велуће и Љубостиња, трећи манастир на територији мале општине Трстеник,што је изузетно. Надамо се да ће прва фаза, стављање цркве под кров, бити завршена до краја године.

ДОБРОТВОР Љубиша Радојевић, Фото Приватна архива

 

Цео манастирски комплекс са црквом и конаком видеће се са будућег Моравског коридора, али и даље, ближе Крушевцу с једне, и Трстенику, с друге стране. Истраживања пре готово две године установила су дубину и структуру темеља, габарите и технику зидања. Како каже археолог Марин Бугар, утврђено је да је објекат зидан у техници два реда притесаног камења у комбинацији са плочаним малтером. Зидови су били дебљине 70, а темељи дубине око 40 центиметара.

- Сама црква је имала димензије које у ширину иду и око осам метара, док се у спољним димензијама у правцу исток - запад простирала готово 15 метара - испричао нам је Бугар.

Историчарка музејске збирке при Народном универзитету у Трстенику Јелена Вукчевић, каже да је најстарији писани траг о постојању цркве у "Путешествију о српској земљи", Јоакима Вујића из 1828. године, који спомиње порушен манастир, пострадао у време војевања принца Евгенија. Цртеж сликара Владислава Тителбаха из 1882. у "Српским илустрованим новинама" приказује једнобродну цркву са пропалим сводом, грађену од тесаног и ломљеног камена.

Претпоставља се да је манастир вероватно порушен у време ослободилачких борби од Турака.

НА БРДУ СВЕТИЊА ЗА СВА СЕЛА

СВАКОГ Ђурђевдана мештани се окупљају на Ђуровачи, а ове године, ломљењу славског колача присуствовали су и представници Општине, са председницом Миленом Турк. Парох из Медвеђе Ненад Недић каже да цела Ђуровача за мештане Богдања,али и околних села има статус светог места, јер нико никада није желео да помери камен одатле или исече неко дрво у близини.

Фото ОУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

KLIKNITE ZA VIŠE VESTI

Коментари (1)