ТРАГ „ЗУБА ВРЕМЕНА“? Оштећен споменик Алекси Шантићу у Мостару

В. Митрић

06. 05. 2021. у 20:32

НА споменику Алекси Шантићу, по многима, највећем Мостарцу свих времена, приметна су оштећења, која већ дуже стоје и нико и не најављује да би могао да их санира, уверила се лично екипа „Новости“.

ТРАГ „ЗУБА ВРЕМЕНА“? Оштећен споменик Алекси Шантићу у Мостару

Фото: В. Митрић

На мостарском православном гробљу где почива знаменити песник од 1924. године који је подарио, за сва времена, песме попут „О класје моје“, „Бог се смиловао“. „Душа“, „Емина“, „Остајте овде“, „Гледао сам“, „Љубим ли те“, „Молитв амале Зорице“, „На гробу миле сестре“, „На мјесечини“, „Немилосном богаташу“, „Моја отаџбина“ и „Ми знамо судбу“, влада нека свечана тишина и мир. Тазе хумке су права реткост. Гробови и надгробни смпоменици стари су и више од три века. Шантићев споменик је на почасном месту као што је и ред. Сахрањен је баш у време кад се знало за ред, поштовање и уважавање тако знаменитих луди и стваралаца. И, не само међу Србима.

Фото: В. Митрић

-Поштовали су га, волели су га, уважавали, дивили су му се и радовали му се сви Мостарци, без обзира на веру и нацију -каже Душан Томић, адвокат, родом из Међаша, код Бијељине, који је дошао да се поклони сенима славног мостарског Алексе Шантића. -Нема ко није уживао раније и ко данас не ужива у Шантићевој дивној поезији, која је пуна љубави од оне према вољеној или вољеном, ближњим својима, према пријатељима, отаџбини, свим људима. Био је изнад свега човекољубац. Имао је „велико срце“, љубав за све људе са којима је често делио муке и невоље, посвећено као да су његове.

Данас, каже Томић, „потребни су нам баш такви људи који су стварали најдивније мостове међу људима“. Наш саговорник подсећа да је хрватски и југословеснки књижевник Миролсав Крлежа био одушевљен Шантићем са којим га је, у Мостару, већ остарелим упознао Драгиша Васић. Обожавали су га највећи писци, уметници и други ствараоци свих вера и нација и био је, једноствано „њихов Шантић“.

Фото: В. Митрић

-Обрадовали смо се кад смо видели шарена јаја на Алексином гробу, обрадовани што га се неко сетио -каже Јово Каран, Херцеговац који живи у Бијељини. -Дошли смо на његов гроб да му се, још једном, захвалимо што је, уз Јована Дучића и друге, дао највише што се могло дати, из Херцеговине, не само за свој род. Његово стваралаштво, уз сву лепоту, ширину и дубину духовне раскоши, носи силне поруке и поуке.

И зато, кажу наши саговорници, „хитно треба да се поправе оштећења на Шантићевој „вечној кући“. Верују да су резултат „зуба времена“, „не не дај Боже вандала“.

Фото: В. Митрић

-Јавмо позивамо званичнике у Мостару да то учине, а, ако не буду хтели, са пријатељима ћемо тражити сагчасност од њих да ми платимо да се то поправи како доликује и давно и данас најчувенијем Мостарцу -кажу Томић и Каран.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)