ОПЕРИСАЛА ТУМОР НА МОЗГУ, ИСТРЧАЛА СВЕТСКЕ МАРАТОНЕ: Драгана Шпехар (50) учила поново да говори и хода, али наставила да трчи

ТРКАЧИЦА Драгана Шпехар (50) од 2015. године живи, како сама каже, у складу са речима којима чувени Роки Балбоа објашњава победу: "Нико те неће ударити тако јако као живот.

Фото Приватна архива

Али није важно колико си јако ударен, већ колико те јако могу ударити, а да се наставиш кретати, колико можеш примити, а да наставиш ићи напред.

Тако се побеђује!" После две операције тумора на мозгу, пошто је учила поново да говори и хода, ова неуморна Румљанка опет трчи полумаратоне и маратоне!

- Трчањем се бавим дуже од 40 година. Као дете сам редовно побеђивала на школским кросевима, неколико година сам тренирала у АК Рума, али сам због повреде колена морала да направим паузу. Наставила сам за "своју душу" да трчим сваког дана по пет километара, али сам на крају подлегла искушењу такмичења и од 2007. трчим и уличне трке. Први полумаратон сам истрчала за сат и 41 минут. То ми је био и један од најлакше истрчаних, јер нисам била свесна у шта се упуштам - прича Драгана за "Новости".

После тога све се завртело, ређале су се трке и такмичења, тренирала је шест пута недељно иако је радила сваког дана. Путовала је из Руме у Београд, али није пропуштала тренинг.

У то време освојила је многе медаље: 2010. године треће место на Новосадском полумаратону и штафету на Новосадском маратону, победила је на Палићком полумаратону 2011, 2012. и 2013, била је трећа на Подгоричком полумаратону 2011, друга на ноћним тркама у Цељу и Врхници, у Словенији, првак Балкана за ветеране на пет километара у кросу, у Београду, прва на државном првенству за сениоре у маратону у Новом Саду 2014...

А онда је дошла 2015, када је одлучила да испуни животни сан и истрчи највећи светски маратон, у Њујорку. Имала је потребно време истрчано на светски признатим тркама, чак и брже за неколико минута од лимита за њену старосну категорију. Добија стартни број и са пријатељима, тренером, који јој је уједно и партнер, креће на пут.

- Одлазимо у Њујорк да истрчимо маратон, а враћамо се да бисмо започели мој животни маратон - каже Драгана.

Тамо јој је позлило, добила је велики епи-напад, завршила у болници на Менхетну и после претрага дијагностикован јој је тумор на мозгу. Понудили су јој да се лечи у САД, али је одлучила да се врати у своју земљу, свесна, како каже, да је за успешно лечење тако тешких болести важна подршка породице.

- Имала сам срећу, па су ми се путеви укрстили са нашим најбољим стручњаком проф. др Даницом Грујичић. Прва операција је била 4. јануара 2016. Када сам се пробудила, лева страна ми је била прилично неупотребљива и изгубила сам и говор. Тада се јавља онај такмичарски дух који вероватно имам од рођења, али је резултат дао и велики број тренинга у којима сам вежбала да никада не одустајем - прича Драгана.

Берлин, Фото Приватна архива

Учила је да хода и прича, и баш због тога поставила је себи циљ. У Београду се за 100 дана одржавао традиционални Београдски маратон, а у оквиру њега и полумаратон. Решила је да се опорави толико да успе да истрчи 21 километар, а да то не поремети њено здравље. На контроли, месец дана након операције, питала је докторку да ли може да почне с тренинзима. Добила је зелено светло и стартовала.

- На дан трке, 16. априла, прошла сам кроз циљну капију за два сата и 14 минута! Добила сам признање "Херој Београдског маратона 2016". После су се ређали полумаратони и тренинзи. А онда је требало вратити се у Њујорк и завршити започето. Првог новембра те године, у Централ парку прошла сам кроз циљну капију маратонске трке за четири сата и 13

Следеће године трчала је маратон у Берлину, 2018. у Чикагу, а 2019. у Загребу.

Полумаратонских и краћих трка било је много, а њој су посебно драга два полумаратона у родној Руми, где је добила признање као најбржа Румљанка.

Међутим, у новембру 2019, на редовној контроли, установљено је да се тумор вратио. На консултацијама са професорком која је пратила њено стање пристаје на нову операцију одмах.

- Сећам се тог дана. Осећала сам се као дете које се у тренутку заноса пред победу спетља и падне у прашину. Решила сам да се подигнем и очистим прашину са себе - каже Драгана.

Договорили су се да операција буде у другој половини јануара, после новогодишњих и божићних празника. После две недеље, када се пробудила из анестезије, уследио је шок:

Мостар, Фото Приватна архива

- Лева страна тотално без снаге, лева нога у јаком спазму. Ништа нисам могла да урадим, схватам да се осећам веома слабо, да не знам неке обичне, подразумеване, покрете. Много ми је помогла породица, пре свега кћерка Ивана, која није дозвољавала ни помисао да би исход могао да буде лош, као и моја "емотивна половина", Здравко Мишовић, који је био са мном и током прве и током друге операције. Наравно и родитељи и брат, који је дошао из Малмеа, пријатељи...

Фото З. Јовановић

После недељу дана пуштена је на кућно лечење, да би већ следећег дана дошао њен велики пријатељ и власник фитнес клуба "Академија здравља" Марко Лазаревић, с којим је свакодневно три месеца радила на опоравку. Циљ јој је био да истрчи још доста трка, промотивно и у хуманитарне сврхе.

Њујорк, Фото Приватна архива

- Та 2020. година била је за заборавити. Некако се ипак потрефило да се између таласа короне одржи Мостарски полумаратон. Био је заказан на дан мога рођендана и реших да га по сваку цену истрчим, на једној од најлепших стаза у бившој Југославији. Трчала сам са пријатељима, уживала и завршила трку за два сата и 21 минут. Осећај када сам прошла кроз циљ за мене је био неупоредив са свим претходним тркама. Тог дана сам поново "победила".

Организатори су сазнали све то и поклонили ми доживотну бесплатну стартнину. Драганина жеља је да истрчи свих шест највећих светских маратона серије Мајор. Засад их има три.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације