ПЕСНИЧКА ОАЗА НА ОБАЛАМА ЛИМА: У антологијском избору поезије "Дрво завичаја" заступљено 40 најпознатијих песника Прибоја са по више песама

Д. ГАГРИЧИЋ

29. 03. 2021. у 13:22

СТАРИ ФАП-ови камиони и Лимске вечери поезије су прве асоцијације кад се помене Прибој, седиште пограничне општине, недалеко од ушћа Увца у Лим и међе са Босном. Заслуга је камионџија и песника што су град довели на привредну и књижевну мапу Србије.

ПЕСНИЧКА ОАЗА НА ОБАЛАМА ЛИМА: У антологијском избору поезије Дрво завичаја заступљено 40 најпознатијих песника Прибоја са по више песама

Фото Д. Гагричић

Ове везе потврђује недавно објављен зборник поезије "Дрво завичаја - прибојски песнички круг". Антологијски избор песничког стваралаштва овог краја угледао је светлост из пера Мирка Иконића (70), професора књижевности, песника, приповедача и књижевног критичара, аутора петнаестак књига. Заступљено је 40 песника са по више песама, међу којима и неколико средњовековних стваралаца. Један од кључних критеријума избора био је објављена књига, па је зборник својеврстан водич до збирки аутора.

Дугогодишњи истраживач историје књижевности прибојског краја, каже да је песничко стварање оживело у другој половини 20. века, захваљујући развоју индустрије (ФАП, "Инкоп" "Полиестер") и отварању три средње школе. А како је Прибој, имајући у виду књижевни живот, пре свега књижевне вечери и издавачку делатност, одавно добио одредницу - песнички град, Иконић казује:

- За књижевно стваралаштво, поред Лимских вечери поезије, покренутих 1969. године, значајно је било оснивање Клуба младих писаца и љубитеља књиге 1966. и покретање подлистка "Видици" (1967.) у "Информатору" ФАП-а. Значајну улогу одиграла је и Међурепубличка културно-просветна заједница у Пљевљима и часопис "Мостови", штампајући књиге већине прибојских песника тог доба.

У тако организованом књижевном животу даром и умећем представили су се, како наводи аутор зборника, ствараоци рођени између 1935. и 1958. године: Надежда Нада Виторовић, Руждија Крупа, Пуниша Папић, Вујица Бојовић, Фарук Диздаревић, Расим Ћелахметовић, Драгојле Дрчелић, Видоје Пијевчевић, Татјана Биришић, Милутин Романдић, Исмет Чивгин, Мирко Иконић, Радмила Тришевић, Иван Комарица, Ервина Мила Омерагић Џановић, Светлана Ратковић Топаловић и Добрица Чолаковић.

- Ово је уједно најплоднији и естетски највреднији период, где се још увек уочава ентузијазам и занос који је био карактеристичан за деценију-две после Другог светског рата - каже Иконић. - У стилском и естетском погледу још увек је веома изражен модернистички дух првих деценија 20. века, од импресионизма, симболизма, експресионизма и надреализма, до неких сасвим нових и експерименталних праваца и покрета.

Странице зборника "Дрво завичаја" подсећају да је већ негде седамдесетих година стасала једна нова генерација образована и самоуверена: Слободан Газдић, Снежана Мркоњић, Мира Пантовић, Желимир Новаковић, Дубравка Млађеновић, Никола Амђић, Кенан Крупа, Мирослав Бјеловић, Бојан Бјелић, Маја Димитров, Марија Јечменица, Милана Ступић, Валентина С. Топаловић, Ајша Ћеловић и Алекса Никачевић. И код њих је изражена веза са традицијом и неки нови тонови и поетике приспеле и са запада и са истока.

Песнички венац настављају да плету млађи, а Иконић уочава да су им прве књиге без оне неопходне временске и стваралачке дистанце, па су присутне незрелост и површност. Ипак, како каже, генерацијски јаз не спутава младе гласове да стилом и сопственим изразом дају допринос књижевном животу.

ВЕНАЦ ПОБЕДНИКА

ОСТАВЉАЈУЋИ траг у времену, петоро прибојских песника је победило током пола века трајања Лимских вечери поезије - Руждија Крупа, Мирко Иконић, Милутин Романдић, Светлана Ратковић и Никола Анђић, а њихове портрете на корицама зборника цртежом је овековечио Милан Тубић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)