КОЉЕ МЕ, МАЈКО, СЕКИРА... Херој са Кошара Мија Ђидић (43) из села Милентија код Бруса има посттрауматски синдром и живи у сиромаштву

Софија БАБОВИЋ

25. 03. 2021. у 11:00

"СЛИКАЈ ме сестро, сликај ме", "Ја сам Мија, Мија Ђидић, на Кошарама био, ја сам Мија, Мија Ђидић, на Кошарама био"...Тако нам говори бивши војник, из села Милентија код Бруса, тешко оболео након учешћа на рату на Космету 1998. године.

КОЉЕ МЕ, МАЈКО, СЕКИРА... Херој са Кошара Мија Ђидић (43) из села Милентија код Бруса има посттрауматски синдром и живи у сиромаштву

Мија са мајком Видосавом / Фото С. Бабовић

Мија мора да понови скоро сваку другу реченицу или реч. Мора да у току дана сиђе до подрума бар осам пута и провери да ли је све на свом месту. Изброји ситниш у џепу по три пута, када има уопште шта да броји. Ноћу, када коначно склопи очи, из тешког сна буди га слика секире.

- Коље ме, мајка, коље ме... тако прича мој син - сведочи, за "Новости", Видосава Ђидић, мајка заборављеног јунака са Кошара, који годинама болује од посттрауматског синдрома и животари са 12.000 динара социјалних давања.

Наставља своју горку причу:

- И пре него заспи, буде мука велика. Устане, па оде нешто да тражи. Док не нађе то што је наумио нема њему ни кревета ни сна. Дошли му скоро пријатељи из војске да виде како је, да помогну. А он ми виче "да бегамо мајка у Јелакце". У том селу ми живи брат, па Мија хоће да нађемо склониште. Није те добре људе ни познао. Ко зна шта му је у глави. Нико то не зна.

Под скромним кровом који прокишњава живе сами, Видосава и њен Мија. Има зима када је њихова кућица завејана на крају села, поред блатњавог пута. Има зима када немају за дрва. Ове су горела ретко. Тек толико да се скува супа. То само једе некадашњи припадник херојске 125. моторизоване бригаде, који се, како сведоче његови саборци, бар шест месеци борио у косметским рововима, спасавајући људе из заседе, ослобађајући села.

- А сећам се када је полагао заклетву, пре него оде за Пећ, леп ми је био син ко лутка, па каже тамо неки командант, "оставићемо га десетар да нам буде", а ја се мислим "ако, ако, даће Бог" - говори кроз сузе Видосава, док милује свог сина од 43 године који више ништа не може да разуме.

Вели да му је већ било лоше на одсуству. Требало је тада да се лечи, али није.

Трошна кућа Ђидића / Фото С. Бабовић

- Вратио се доле. У међувремену умре ми муж, Мија остане без оца. По коначном повратку из војске све је било лоше. По мразу, без пара, позајмљујем за карту да будем поред сина на психијатрији. Лечио се у Београду, Крушевцу. Бдим тако поред њега када се може. Онда се склоним у село, да одморим душу. А не може мајка без сина, па се вратим.

Дуго је Мија био и без здравствене књижице. Три пута је Видосава излазила са његовом документацијом "пред комисију". Коначно су га прогласили радно неспособним.

- Ја га бријем, купам, храним, водим са собом, он тако иде, не зна куд смо пошли, што смо дошли, ал’ иде, шта ће. Питам га неки пут, да л’ си био ноћу на стражи. Некад каже - да је био, а некад каже што се нисам оженио. Сине му та мисао. Онда и ја заплачем. Е сине, што...

Ђидићи су тешко живели и раније, али је Видосава надничила, гледала кућу. Онда је оболела, оперисали су је два пута. Тешко не може да подиже.

- Кад ћу у Крагујевац, на комисију. На комисију да идем, на комисију да идем - пита нас Мија.

Исти човек је у војничкој униформи брижно и одважно писао Видосави Ђидић да је утеши и охрабри после смрти главе куће.

- Мајко, немој да се секираш, тата је био болестан, шта да радимо, нека иде по реду. Напиши ми једно писмо - твој син Мија, адреса Војна пошта 8365/19, 38.306 Бели Дрим, Пећ, Косово.

СТИЖЕ ПОМОЋ СА СВИХ СТРАНА

У АКЦИЈУ помоћи породици Ђидић укључили су се Удружење "На бранику отаџбине", хуманитарна иницијатива "Ми помажемо, прикључи се и ти", Удружење бораца Брус, као и општина Брус. Валентина Милосављевић, председница општине, предочава за "Новости" да су преузели комплетну Мијину медицинску документацију како би остварио статус ратног инвалида, по новом закону о борачком праву, што је, како наводи, сада далеко лакше него по претходној регулативи. Како нам је пренео Бобан Остојић, водник прве класе у пензији, рањеник с Кошара, покреће се и заједничка акција са општином да се Ђидићима подигне нови дом.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)

Verticallimit

25.03.2021. 11:52

Кад је требало бранити државу био је добар,кад држава треба мало да се захвали и помогне нема ништа...Туга до неба...