ПРАШИНА КОЈА ЖИВОТ ЗНАЧИ: Откриће светских научника, које предводи астрофизичар др Дарко Доневски

Д. МАТОВИЋ

18. 02. 2021. у 14:00

ПРАШИНА КОЈА ЖИВОТ ЗНАЧИ: Откриће светских научника, које предводи астрофизичар др Дарко Доневски

Фото приватна архива

МЕЂУНАРОДНИ тим, који предводи др Дарко Доневски, научник из Србије, развио је иновативну методу за проучавање великих, масивних галаксија испуњених прашином.

Тај тим стручњака из више европских и америчких институција недавно је открио двоструко порекло космичке прашине. Ово откриће баца сасвим ново светло на физичке процесе који се одвијају при стварању прашине у овим галаксијама.

Студија је објављена у часопису Astronomy & Astrophysics и нуди нови приступ истраживању еволутивног развоја ових масивних објеката.

- Сматрало се све до недавно да прашине нема пуно у галаксијама - каже Доневски за "Новости".

- На пример, наш Млечни пут је једна сасвим типична галаксија која нема пуно прашине и која годишње произведе свега једну нову звезду. Међутим, у свемиру су недавно откривене џиновске галаксије које током годину дана произведу на хиљаде младих звезда и у којима се количина прашине мери у милијардама маса нашег Сунца.

Прашина је позната као основни градивни елемент планета, а одговорна је и за порекло воде на Земљи. У галаксијама је кључна у процесу настанка нових звезда, а служи и као маркер за налажење молекула водоника у свемиру.

- Како је прашина невидљива голим оком, изграђена од ситних честица угљеника и силиката, једини начин да се уочи је преко инфрацрвеног зрачења које емитује - објашњава Доневски.

- Мој тим и ја смо анализирали то зрачење у неким од најудаљенијих галаксија у свемиру помоћу телескопа АЛМА и понудили објашњење за њено порекло. Наиме, обично се сматра да је сва прашина продукт материјала који се кондензује након експлозије звезда. Међутим, ми смо схватили да тако пуно материје није могло бити створено искључиво у звездама.

Закључили смо да честице прашине могу да расту и у простору између звезда, у областима познатим као молекулски облаци. Што је температура у тим облацима нижа, а гас гушћи, то зрнца прашине брже расту и све интензивније зраче. Откриће овог новог механизма настанка прашине може да има важне консеквенце на услове и за стварање органских једињења у свемиру, самим тим и на порекло живота.

Истраживање је трајало нешто више од годину дана. У тиму су били научници из више светских института, највише из Европе, али и Канаде, САД и Јужне Африке. Проучавање егзотичних објеката омогућено је захваљујући ALMA (Atacama Large Millimeter/submillimeter Array) интерферометру.

- АЛМА је најмоћнији телескоп на Земљи, налази се у пустињи Атакама у Чилеу - објашњава Доневски.

ЗНАЊЕ Др Дарко Доневски, Фото приватна архива

- Замислите антену која је површине шест квадратних километара. Наравно, готово је немогуће направити једну антену толике величине, и зато је АЛМА посебан инструмент јер га чини 60 великих радио-антена које заједно имају снагу једне такве џиновске антене. Та техника се зове интерферометрија. АЛМА не детектује видљиво зрачење из галаксија, већ инфрацрвено зрачење које стварају гас и, погађате, прашина. Неке од тих галаксија су удаљене од нас више од 10 милијарди светлосних година. Другим речима, АЛМА нам пружа могућност да завиримо у само срце галаксија, иза густих облака прашине и гаса који блокирају видљивој светлости да дође до нас. То је и разлог зашто је АЛМА непроцењив инструмент за науку, пружа нам један потпуно нов прозор у свемир.

Познајемо 100 милијарди галаксија

ДОНЕВСКИ каже да само десет одсто галаксија има могућност да буде "домаћин" комплексном животу:

- И поред тако малих шанси, ја сам оптимиста. Видите, пре само 100 година ми нисмо знали ни за једну другу галаксију осим нашег Млечног пута, а данас знамо за 100 милијарди галаксија, и очекујемо да ћемо их наћи још. Повећавамо шансе.

Ове године НАСА ће у орбиту лансирати највећи свемирски телескоп икада направљен - "Џејм Веб". Доневски каже да ће с њим моћи директно да провере да ли њихово откриће о двоструком пореклу прашине важи само код неких посебних галаксија, или у општем случају за већину њих.

- Уколико се покаже да је ово друго тачно, то би потпуно променило наше разумевање развоја свемира и планета у њему. Пре свега, планете испуњене органским материјалом и водом можда не би биле толика реткост као што се сматра.

Доневски је тренутно пoстдокторски стипендиста на италијанском институту SISSA (Scuola Internazionale Superiore di Studi Avanzati). Недавно је са својим међународним тимом истраживача пронашао и најдаље младо протојато галаксија досад откривено.

Другачија трка

НА питање шта мисли ко ће на Месецу први да направи станиште, од великих сила, Доневски одговара:

- Недавно је НАСА је објавила званичан план да то изведе до 2030. године, док су у трци још Јапан и Кина. Мислим да ће САД то прве учинити, али свакако та "трка" ће бити потпуно другачија него она за време Хладног рата. Данас агенције морају много више међусобно да сарађују.

- Галаксије имају сличности са живим бићима - каже Доневски.

- То показује и њихов "социјални живот". Оне не воле да живе изоловано, већ често праве групе или чак јата. Ми смо нашли најдаље јато галаксија у свемиру. То откриће је било предвођено Универзитетом у Токију, а ја сам био део тима у теорији за формирање таквих система потребно бар неколико милијарди година, а ми смо их детектовали када су били неупоредиво млађи. То неочекивано откриће је била увертира за ову нашу потрагу о пореклу те енормне количине прашине чије смо зрачење уочили.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)