НЕМА ВИШЕ ТИТОВЕ И СЛОБИНЕ ВИЛЕ: Шта се заиста десило са некадашњим домом Брозових, али и Милошевића, у Ужичкој 15 на Дедињу

НЕ постоји значајнији светски државник друге половине 20. века, који је прошао кроз Београд, чије разговоре са Титом нису "упили" зидови његове приватне резиденције у Ужичкој 15.

Ужичка 15

Све важне одлуке за судбину земље, од 1947. доживотни председник СФРЈ донео је управо под кровом ове виле. Тих зидова и тог крова више - нема!

Да је некадашњи дом Јосипа Броза и његове супруге Јованке, срушен највероватније пре две године, комшије су сазнале тек пре извесног времена када су се појавили кранови, иако је здање тешко оштећено у НАТО бомбардовању наше земље (22. априла 1999. око 4 сата ујутро, са два пројектила) када су његови станари били тадашњи југословенски председник Слободан Милошевић и Мирјана Марковић. Одговор на питање шта се, уместо ове зграде, сада зида на државном плацу у оквиру резиденцијалног комплекса, до сада нисмо добили од Управе за заједничке послове републичких органа.

- Крајем 2018. позвали су нас да погледамо предмете који се налазе у резиденцији, јер се припрема тотално рушење виле у Ужичкој 15, што нас је изненадило и затекло, јер је став архитеката био да је здање статички стабилно и погодно за реконструкцију и рестаурацију - каже, за "Новости", Момо Цвијовић, музејски саветник Музеја Југославије, у пензији. - Када сам схватио да ће бити порушена, тог 23. новембра, направио сам неколико снимака резиденције. Реаговао сам и емотивно, јер сам ту радио од 1982, када је отворен Меморијални центар "Јосип Броз Тито", као музејски простор.

План обнове Ужичке 15, како су својевремено тврдили поједини високи функционери, постојао је, али не и новац. Зграда је после бомбардовања рашчишћена, а годинама су "зјапили" полусрушени зидови, док је кроз разваљене прозоре растао коров.

- У кући није остало много експоната, јер су они, још док је постојао Меморијални центар, смештени у металне касе, које су попадале за време бомбардовања - наставља Цвијовић. - Из њих смо извадили ломљиве предмете, који су пропали, а остало смо сачували и склонили. У разрушеној згради, пре две године, у горњим просторијама, затекли смо једино клавир. Ноге су му биле поломљене и био је у очајном стању.

Стручњаци из Музеја Југославије, предложили су да се инструмент не уништава и консултовали светске експерте, са питањем да ли га вреди реконструисати, или само конзервирати и тако сачувати.

- Јавио нам се један Енглез, који је рекао да се економски не исплати реконструкција, осим уколико клавир има неку "необичну вредност" - прича саговорник. - Једна од тих "необичајних вредности" је да је то био лични клавир Јосипа Броза Тита. Предложили смо рестауирање и заједно са Управом за заједничке послове, пренели смо га у зграду СИВ на Новом Београду, где су дошла и двојица познаваоца те врсте клавира. Са њима су настављени разговори о рестаурацији, али не знам каква је била његова даља судбина.

Кућа за коју саговорник тврди да има несумњиву историјску вредност, можда већу него уметничко-архитектонску, имала је током свог вишедеценијског, узбудљивог трајања, више станара. Цео плац од око 10.000 квадрата, на ком се данас налази и Музеј Југославије и "Кућа цвећа", припадао је пре Другог светског рата чувеном индустријалцу и градитељу Милошу Савчићу. Део плаца, на месту тадашње Румунске 15, Савчић је поклонио кћерки Јелици, која је са мужем, познатим грађевински инжењером, власником рудника и предузећа "Лабор" Александром Ацовићем, ту подигла вилу 1933-1934.

Foto: Ужичка 15

POGLEDAJ GALERIJU

- После рата први станар био је генерал Пеко Дапчевић - објашњава Цвијовић. - Лично ми је, као анегдоту, испричао како је Титу, који је тражио кућу у којој ће становати, предложио Ужичку 15, јер му је била велика. Рекао му је: "Шта ћу ту сам?", на шта му је Тито одговорио: "Оженићеш се и ти једног дана". Тако се Пеко преселио у једну мању кућу, дословно преко пута.

Према једном другом сведочењу, Титовог синовца Бранка Броза, врховни командант уселио се 23. октобра 1944. и одатле командовао завршним операцијама за Београд. Оперативни део Штаба Прве армијске групе био је у зградама 13-15, а у броју 11 били су Руси. Александру Ацовићу имовина је конфискована 1946, а у јануару 1948. године држава је понудила Милошу и Радосаву симболичну накнаду за њихову половину плаца. Тако се Ужичка 15 спаја са плацевима 11 и 13 у огроман комплекс, и временом постаје Титова резиденција. Срушени су кула, помоћни објекти и бункер који је зидао Лер, и изграђен је тунел који је повезивао 11-15, кино-сала, подземна кухиња. Изграђени су и билијарница, цвећара, ловачка кућа, многи објекти били су под земљом (укупне површине око 300 квадрата), као вила "Мир".

После Титове смрти, Јованка је из некадашње заједничке куће исељена на силу, преко ноћи, у јулу 1980. Две године потом основан је Меморијални центар "Јосип Броз Тито", који је обухватао све што се ту налазило, а када је он укинут 1996. године, Влада СР Југославије је преузела две трећине комплекса.

- Из Меморијалног центра, који је био музеј, за потребе репрезентације и државних служби, са свим садржајима изузете су резиденција у Ужичкој 15, ловачка кућа, билијарница, округла зграда, која је постала позната као вила "Мир", а од једне трећине где се налази Кућа цвећа, Стари музеј, уз Музеј "25. мај", направљен је Музеј историје Југославије - сећа се Цвијовић. - За музеј су оставили гробницу и депо направљен да би се ту одлагали предмети које је Тито добијао на путовањима. Нама је био велики проблем и то што је у Закону о оснивању Музеја историје Југославије, у једној тачки речено да музеј наслеђује уметничке предмете из претходне установе, а велики део тога је остао у резиденцијама. Тако да је то све било врло компликовано.

Због таквог положаја, кустоси и запослени у МИЈ су се бунили, организовали разне трибине, са учешћем наших најугледнијих музејских стручњака и интелектуалаца, а саговорник се, са тих скупова, присетио и речи Јована Ћирилова: "Док у свету дворове претварају у музеје, ми музеје претварамо у дворове".

На адреси Ужичка 15, више нема ни музеја, ни двора.

РЕСТИТУЦИЈА

ДА је поднет захтев за повраћај одузетог плаца у Ужичкој 15, за "Новости" је потврђено у Агенцији за реституцију. Како нам је речено, захтев је поднет за имовину која је подржављена. Реч је о идеалној половини куће и земљишта, одузетој 1946. од Александра Ацовића, будући да су његови синови своју половину 1948. отуђили. Овај поступак је у току и тек ће се утврдити колики део је конфискован, као и да ли постоје услови за његово враћање или обештећење. Реституцију су тражили Ацовићеви потомци, односно један син, који је у међувремену преминуо, и унуци.

Препоручујемо

Друштво

6 90

ЈУРИШ ПАРТИЈАЦА НА ДЕДИЊСКЕ ВИЛЕ: Шта се у Србији дешавало октобра 1944. када су стигле пролетерске јединице

01. 11. 2020. у 18:32

Политика

0 4

РЕКОНСТРУИСАНО 750 КВАДРАТА: Јованкина вила чека премијера (ФОТО)

28. 08. 2020. у 11:00

Друштво

28 102

ЛАЖИ СРУШИЛЕ ОБЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ: И краљу Александру и Титу одговарало да сакрију истину о злочинима Хрвата над Србима

03. 01. 2021. у 17:09

Политика

3 7

УЦЕНА САСТАВЉЕНА 6 МЕСЕЦИ ПРЕ БОМБИ: Како је уочи почетка бомбардовања Вашингтон припремао ултиматум председнику СРЈ

13. 10. 2020. у 09:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације