САМЕ ТРАЖЕ ПАШУ И ВОДУ, БЕЖЕ ОД ВУКА: Неколико деценија сточари подно Суве планине гаје 600 дивљих крава на несвакидашњи начин

Далиборка Алихоџић

18. 10. 2020. у 22:00

САМЕ ТРАЖЕ ПАШУ И ВОДУ, БЕЖЕ ОД ВУКА: Неколико деценија сточари подно Суве планине гаје 600 дивљих крава на несвакидашњи начин

Фото Д. Алихоџић

ПРОСТРАНСТВИМА Суве планине од пролећа до зиме без пастира лута скоро 600 крава које својим присуством не дају да ова опустела планина буде потпуно без живота. Називају их дивљим, али оне то нису.

Све имају власнике, који су их препустили ћудима планине на више од хиљаду метара надморске висине, јер је то једини начин да сточарство не замре у овим крајевима. Краве живе својим животом, размножавају се, прелазе километре да би дошле до боље паше и воде, а онда их "врате кући" заједно са потомством.

При блиском сусрету делују нарогушено и опасно, али не беже од људи. Напротив, крену ка вама, али не треба да се бојите, неће вам ништа. Мисле да им носите со, јер то њихови власници редовно раде. Скоро сваког дана неко их обиђе и ако примете да вране злосутно круже око неког места, знају да имају "губитак", односно да су курјаци имали гозбу.

Сир за тита

На једном од врхова Три локве некада је радила млекара где се правио качкаваљ достојан Титове трпезе. Млекара је деценијама пуста и сви покушаји да она оживи увек су се завршавали само на плановима.

- Што преживи, то је наше. Ове године изгубили смо два телета, биле су кише и ми нисмо могли доћи до планине. Дешавају се такве ствари, а иначе се ове краве саме теле и брину о потомству - прича нам Никола Манојловић (27) из Малог Крчимира, чија породица има на планини 40 крава. Иначе, ово село има највише крава на планини, чак 300, а власници осталих су из околних села, па чак и из околине Беле Паланке и Лесковца.

Фото Д. Алихоџић

- Систем чувања је "крава-теле", не муземо их већ продајемо месо. Људи и не знају која је привилегија јести ово месо, јер оне не знају шта је концентрат. За зиму им спремимо код куће силажу, тако да сејемо кукуруз на пет хектара. Не желимо да откривамо тачне локације где се краве окупљају, јер има и недобронамерних... - вели овај младић који коњем обилази Суву планину и надзире стадо. - Било је крађа и ту смо немоћни. Сада нас је више, па можемо да се боље и организујемо и "пратимо ситуацију".

Фото Д. Алихоџић

Горштаци се присећају како су се краве преселиле у планину.

- Веровали или не, то је било једино решење да их задрже. Када су наши дедови набавили механизацију краве им више нису биле потребне да обрађују њиве, а производити млеко није било исплативо. Да их не би продали, пустили су их у планину и ето, ми њихови унуци чекамо хоће ли доћи боља времена за наше краве. Треба нам сигуран и поштен откуп млека и све би било другачије - појашњава нам Стефан (24), који је остао на селу, јер не жели да неком буде "слуга" у граду.

Воду довозе камионима

Није случајно планина названа Сувом јер не обилује изворима иако "лежи" на језеру. Активна су три већа извора и то Љуберађа, Душник и Студена која служе за водоснабдевање Нишлија... Краве пију воду из кречњачких увала где се накупи после топљења снега. Међутим, лета знају бити све сувља тако да те резерве пресуше.

- Приморани смо да плаћамо општини да нам камионима одвезе воду на планину да напојимо краве. Пут је пре неколико година поправљен, тако да нам барем то олакшава живот - каже Никола.

Дежурство Стефан Манојловић, Фото Д. Алихоџић

Али, живот подно Суве планине је тежак и пун изазова.

- Прича ми друг који је отишао у Аустрију да су тамо откуп и цена млека загарантовани. Зашто то не може и код нас? Зар треба да нас неко уцењује и "поједе" нашу муку? Нека их краве у планини, тако је изгледа свима лакше а шта држава губи није моје, да се питам, премлад сам за то - зналачки нас упућује Стефан у (не)прилике.

ТЕЛАД УМИРАЛА, ПЛАКАО САМ КАО ДЕТЕ

Ивици Потићу из Копривштице за свега неколико дана у месту Занога, у Завојском атару угинуло је 9 телади, једна крава и јуница.

Штету од око милион динара неће моћи да надокнади, а поставља се и питање даљег опстанка овог сточара који је на планини од 1994. године. Уколико не добије неку помоћ тешко да ће уопште моћи да се бави овим тешким послом.

Фото В. Ћирић

- Скоро три деценије чувам краве и ово ми се никад није десило. У неколико дана сам изгубио комплетну зараду за целу годину. Гледао сам како су једно за другим угинули, а нисам могао да им помогнем. Плакао сам као мало дете, гледајући јата гавранова који круже над кравама, чекајући лешину. Код телади се прво појавила пена на устима, онда су почела да се гуше... када се појавио оток око вратног дела, већ је све било готово. Исто се десило и са кравом и јуницом. Гледао сам стоку како се мучи а нисам могао да помогнем. До ветеринара је 40 километара - прича Ивица.

Фото В. Ћирић

После неколико дана болест се притајила, али проблеми су остали.

- Стока је била уматичена и вакцинисана. Анализом узорака испоставило се да је реч о пастерели, болести од које нема спаса. Први пут се на Старој планини јавила пре десетак година, на Гостушком говедарнику и од тада је није било. Никоме се није десило да изгуби 11 грла - присећа се овај сточар.

Пастерела настаје управо код стоке на слободној испаши и то у данима када се често мењају кише и тропске температуре, односно кад стока легне на влажну подлогу.

- Немам појма како ћу даље. Зима се приближава ја још увек спремам храну за стоку. Сваке године тражим од осигуравача да ми осигурају краве, али они то не желе јер је стока на такозваној слободној испаши. Преко потребна ми је помоћ да пребродим предстојећу зиму. Уколико не успем да очувам преостале краве, не остаје ми ништа друго него да одем у град и тражим социјалну помоћ - каже овај сточар који живи сам.

Уколико не добије помоћ и не сачува своје краве, од Ивичиних планова за проширење сточарства и увећања број грла на Старој планини, сасвим сигурно неће бити ништа. До сада је у неколико наврата имао штете од вукова, али од болести никада.  В. Ћирић

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)