СУСРЕТ С ИСТОРИЈОМ: МАРКС И ЕНГЕЛС: Срби су нужно закржљан народ, како су творци научног социјализма делили народе Европе на две врсте

Иван Миладиновић

23. 08. 2020. у 17:00

СУСРЕТ С ИСТОРИЈОМ: МАРКС И ЕНГЕЛС: Срби су нужно закржљан народ, како су творци научног социјализма делили народе Европе на две врсте

Фото архива

ПОЧЕТАК деведесетих година прошлог века обележен је неславним завршетком марксистичког експеримента стварања новог света и нових људи, срећног, хуманог и праведног друштва, и ваљда као реакција на тај слом, у складу са нашим менталитетом, завладала је једна чудна појава, такорећи мода.

Бивши партијски и синдикални активисти и функционери, да ли из револта или из разочарања, почели су темељито да чисте своје канцеларије, чак и библиотеке, бацајући на сметлиште силне томове марксистичке литературе.

Разбацани примерци "Капитала", "Беде филозофије", "Теза о Фојербаху", "Анти-Диринга", "Комунистичког манифеста", сви лепо очувани, пошто их вероватно нико није ни читао.

Прави мали комунистички рај за папир-сервис. Све то се нашло на сметлишту ("ропотарници хисторије")! А "сметлиште историје" било је омиљени термин твораца марксизма. На њега су често бацали свакојаки људски шљам и отпад. Духовни, уметнички, научни, идеолошки, политички... Чак и етнички отпад! Читава племена и народе, међу којима смо и ми Срби имали значајно место.

Маркс и Енгелс имали су међу Србима статус полубогова, у небеса су их узносили и они који их никада нису читали. Певало се: "Не верујем у небеса но у Маркса и Енгелса." А оно што су они писали о Србима гурано је под тепих. Просто је несхватљиво да Срби тако некритички "заволе" оне који су отворено писали о њима с омаловажавањем и пакошћу.

ПОРОДИЦА Енгелс са Марксом и његовим ћеркама, Фото архива

У ПИСМУ од 20. маја 1863. године Енгелс обавештава Маркса да марљиво учи српски и чита "сабране песме Вука Стеф. Караџића", те да му је српски лакши од било ког другог словенског језика. Читање тих истих српских народних песама подстакло је чувеног немачког писца Хердера на закључке о великој вредности народне културе и народног духа који је у њима садржан и изазвало одушевљење великог Гетеа и славне браће Грим. То одушевљење пренело се и на сав културни свет и за Србе и српску ствар придобило европско јавно мњење. Међутим, код Енгелса - ништа од свега тога.

Иако је добро познавао српску историју и знао колико Срби упорно чувају своју историјску свест, он је у свему томе видео, готово исто као и данашња немарксистичка Европа, само продужену руску руку и ништа више. Зато ће, заједно са Марксом, Србе убрајати у мале, закржљале, "нужно контрареволуционарне" народе, без историје и историјске свести, чија је једина историјска мисија да нестану у олуји светске револуције, коју су њих двојица проповедала.

ИДОЛОПОКЛОНСТВО Милован Ђилас и Владимир Дедијер на Марксовом гробу, Фото архива

ГОТОВО сва своја учења, и филозофска, и историјска, и социолошка, и етнолошка, утеривали су у одређене круте, црно-беле шеме, којих су се потом упорно држали. По једној од њих, оној етнолошкој, европске народе делили су на две врсте. На једној страни били су велики, просвећени, културни народи, носиоци историјског, цивилизацијског и привредног напретка и, наводно, револуционарног духа. Ту су спадали сви келтско-романско-германски (Енглези, Французи, Немци...), народи Западне Европе, а од Словена једино Пољаци. Другу врсту чинили су мање-више варварски отпаци народа, а "то су Гели у Шкотској, Бретонци у Француској, Баски у Шпанији, Румуни и Грци, затим сви Јужни Словени", којима ће Маркс и Енгелс придодати и Чехе и Словаке. Положај Руса у тој подели био је нејасан, али специфичан. Они су, по потреби, били и тамо и онамо, или ни тамо ни онамо.

СУДБИНА већине ових народа у претпрошлом веку је зависила од решења такозваног Источног питања, односно од опстанка или пропасти великог Турског царства. Када је о том проблему говорио или писао друг Маркс, готово увек је почињао од Црногораца. Када су у ноћи између 23. и 24. новембра 1852. године, Црногорци ослободили истурену турску тврђаву Жабљак на Скадарском језеру, стару престоницу Ивана Црнојевића, на помолу је био нови турско-црногорски рат. У Лондону, већ 6. децембра, у Дому лордова, овим поводом долази до препирке између, како пише Маркс, две клике међу посланицима. Лидер опозиционих конзервативаца, лорд Стенли, тражио је од владе одговор на врло занимљиво питање, и са данашње тачке поимања Европе:

"Да ли је у последње време дошло до било каквих промена у политичким односима са оном дивљом земљом која се граничи са Албанијом и чије је име Црна Гора?"

ОДГОВОР, такође, занимљив, дао је министар спољних послова, истакнути торијевац, лорд Малмзбери.

- Мислим да у погледу политичких односа (са Црном Гором) није било никакве промене - рекао је министар. - Шеф те земље има две титуле. Он је поглавар православне цркве у тој земљи, а у исто време је и световни владар. Због свог црквеног положаја он је под надлежношћу руског цара, који се сматра поглаваром целе православне цркве. Поглавар Црне Горе је навикао (као и сви његови преци, мислим) да му руски цар потврђује и признаје све његове црквене надлежности и титуле. Што се тиче независности те земље, без обзира  на то шта разни људи могу да мисле о предности таквог положаја, чињеница је да је Црна Гора независна земља већ око 150 година, и мада је Порта чинила разне покушаје да је покори, ти покушаји су пропадали једни за другим и земља се налази у истом положају сад у каквом је била и пре 200 година.

Фото архива

НА СЦЕНУ сад ступа друг Карло, који у "Њујорк дејли трибјуну", годину дана касније, коментарише ову реплику у Дому лордова. Пун је озлојеђености и увредљивих речи.

"У овом говору лорд Малмзбери, тадашњи торијевски секретар за спољне послове", пише Маркс, "мирно сецира Османско царство, одвајајући од њега земљу (Црну Гору) која му је увек припадала, признајући у исто време духовне претензије руског цара над поданицима Порте. Шта ми да кажемо о овим двема олигархијским кликама, изузев да се такмиче у глупости?" Он у том текст Турке проглашава "Законитим господарима Црногорца".

КНЕЗА Михаила, Маркс и Енгелс презриво су називали "обичном руском креатуром"; књаз Милош за њих је био "стари штићеник аустријских реакционара"; Срби су спадали у народе које је "ток историје немилосрдно згазио", били су за њих пре "отпадак народа" него права нација; Црногорци су "хомеровски варвари" слични "тријерским остарелим клипанима", српска војска ће после пораза од Турске морати да крене "марш назад у своју хајдучку јазбину"; на Балкану треба "пустити крв", да би, најзад, Енгелс ускликнуо да са Словенима (који су издали револуцију) треба да буде "неумољива борба на живот и смрт" и то борба "до истраге" која подразумева и "безобзирни тероризам". Енгелсов позив на "безобзирни тероризам" тако ће претходити Хитлеровој наредби "сто за једног"!

ТАМНА СТРАНА МАРКСОВОГ ЖИВОТА

ПРОФЕСОРКА Смиља Аврамов је о Карлу Марксу, у књизи "Трилатерална комисија", изнела нека занимљива открића. Он је у својим студентским данима припадао тајној секти сатаниста, која је у то време била у великој моди, па је чак и значајан број британске елите припадао тим круговима. Под утицајем тих идеја, написао је неколико песама и мало познату драму "Оуланем", у којој описује уништење света - "уништити да не остане никаквог трага". Његова поема "Играч" читана је на почетку ритуала сатанистичког реда. Током студија Маркс је еволуирао у својим схватањима, и како каже у једној својој каснијој песми: "Открио сам најдубље мисли медитирањем."

Није без значаја ни околност да је Марксова ћерка Елеонора била удата за познатог активисту сатаниста Едварда Евелина и да су заједно извршили самоубиство. И друга његова ћерка Лаура такође је извршила самоубиство. Тамна страна Марксовог живота и његови породични односи вешто су прикривани, а његови текстови у прештампавању чишћени од шокантних детаља. Његова интелектуална заоставштина никад у целини није објављена. Познати француски књижевник Ками умесно је приметио да би се, када би се сва његова дела у оригиналу објавила, пред светом појавио један нови Маркс.

За време српско-турског рата 1878. у далеком Манчестеру, "наш" Фридрих Енгелс 25. јула, док су Турци улазили у Књажевац, ликује:

"Колапс Срба је фамозан!", писао је тога дана, с великим узбуђењем, Марксу у Лондон. "Кампања је била срачуната на то да се запали цела Турска, а гориво је свуда мокро - Црна Гора је издаје за приватне сврхе, Босна поготову неће да диже устанак откако Србија хоће да је ослободи, а ваљани Бугари не мичу ни прстом. Српска ослободилачка војска мора да живи на свој властити рачун и после разметљиве офанзиве, а да није нигде озбиљно тучена, натраг у своју хајдучку јазбину! То ће и Румуне научити памети, а онда од руских планова ништа."

Крајем августа исте године Енгелс се жалио Марксу:

"Либерална провинцијска штампа сад такође удара у тромпете и пошто се стари Дизи (Дизраели) повукао у Горњи дом, либерални дрекавци ће свакако идуће сесије водити главну реч у Доњем дому. О инфамијама Црногораца и Херцеговаца, наравно, сви ћуте. Срећом, и Срби ће добити батина."

Баш лепа марксистичка претња одмаздом, можда и пророчанство:

Срећом, и Срби ће добити батина! Срећом!

Додуше, није рекао кад: у Првом, Другом светском рату, или крајем двадесетог века.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (8)

Milan Lekić

23.08.2020. 17:39

Двојица изданака немачког филозофског и историјског (Енгелс) наука, били су савременици носилаца хрватског национал-романтизма Штросмајера, Гаја и Фрање Рачког. Зато су славодобитно поздравили одлуке Берлинског конгреса којима је разбијен српски древни историјски, етнички и државни простор на четири целине (Далмацију, БиХ, Црну Гору и Србију), како би хабсбуршко-римске фантазије о примарном праву на Балкан у наредних 120 година, кроз ратове и геноцид над православним Србима, могле бити лакше остварене. То су разлози због којих су обојица инсистирали на непостојећим етничким разликама између Херцеговаца, Црногараца, Србијанаца. Зато су и могли писати историјске неистине о тобожњем постојању "независне Црној Гори у 17 и 18 стољећу (игноришући чињеницу о харачу који је Цетиње плаћало Турској све до 1878). Слично и са "Светом Српском црквом у Црној Гори" (назив СПЦ у доба књажевине и краљевине Црне Горе), прећуткују да су црногорске митрополите хиротонисали српски патријарси (Пећ, Сремски Карловци), осим у случају Његоша. То је 19 век, време када су писане лажне историје средњевјековних непостојећих католичких држава, као алиби за претензије на источну обалу српског Јадрана.

vladimir

23.08.2020. 17:51

Ovo je zlurado anatemisanje socijalizma kao ideologije i društvenog poretka, koji na globalnom nivou donosi boljitak za sve "obespravljene" radnike širom sveta! Vidim, uključili ste se sa agitacijom kapitalističkog "trusta" da srpskom nacionu ogadite "marksizam", i da ionako neobaveštenoj omladini pomognete u njihovom neznanju! I taj /germanski/ detalj, uvek prisutan, nije imao tu konotaciju da ponizi /polupismene/ Srbe već da probudi intelektualnu "elitu" tog vremena da poradi, spram mogućnosti, na opismenjavanju naroda, koji je bio u neskladu sa genetskom snagom i ponosom! Inače, radi i zbog vaše DANAŠNJE nepismenosti, i feudalnih odnosa u kući, socijalizam /komunizam/ NEMINOVNO dolazi na GLOBALNOM nivou, i tu ni vaša Amerika neće ništa moći! I još nešto, počnite da čitate "Večernje priče" od Branka Ćopića! Trebalo bi "na vreme" krenuti!

NIJE MALA NIJE MALA

23.08.2020. 18:50

@vladimir - Јасно је само једно: социјализам је лажна идеологија једнакости и права. Сетите се ви старији како смо у социјализму, у којем смо сви били једнаки и имали иста права, неки радили као стока и живели у уџерицама (са све дипломама на зиду, поносни), а неки имали виле и куће на мору, скупе аутомобиле и обилазили свет. Бранити социјализам и Маркса је лицемерно и залудно, једнако као што је и социјализам лицемеран и залудан... Черчил је рекао да је капитализам најгоре друштвено уређење, али да од њега за сада бољег нема. Надам се и верујем да ће једног дана човечанство доћи до нирване комунизма, али познавајући људе, не липши магарче до зелене траве.

Zarko Milosevic

23.08.2020. 17:57

Ovo pisanje na temu:Srba, navodno od Marjsa i Engelsa nema bas nikakvu vrednost za nauku jer nisu navedeni pisani izvori.Prema tome to je desnicarski propagandisticki cin.Naprotiv ja pisedujem pismo K.Marksa o Srbima u kome on naprotiv napisa toliko lepih reci o Srbima, ali blizi detalji nisu za interNEt.

aljosha

24.08.2020. 11:19

@Zarko Milosevic - pa da sirotinja iz planina i daljina imala je moguchnost da decu shkoluje na uglednom svetskom univerzitetu. A bilo je i zdravstvene zashtite za sve i penzija za vechinu. E ta mala razlika ih je silno zuljala a i zemlja je bila ponajlepsha i dosta mochna. Trebalo je to izmrviti kao i sve ostale pravoslavne drzave i Ceshku malo prepoloviti. Pa isisati sve shto je valjalo. Nemci, Amri, sav taj pravedni svet.

Ja sam

23.08.2020. 19:22

Гле чуда! Католичке земље и народи хваљени као центри културе, а православни сматрани варварима. Трагови им смрде на Ватикан.

Nada Kordić

24.08.2020. 12:05

Marx je bio mladohegelijanac i sa Engelsom nadobudni hrišćanin iako su obojica jevrejskog podrekla. Ali, od prevelikog dijalektičkog determinizma nastupilo je osvešćivanje i pobuna, ne može sve da završava germanskim carstvom kao u Hegelovoj filozofiji istorije, Marx je odlučio sve napustiti i opozvati osim Kapitala i Nacrta kritici političke ekonomije i vratio se na jevrejstvo. Zapao je u tešku depresiju i krizu i jedna od kćeri je i umrla od gladi. Engels je čak i bez njegove saglasnosti objavljivao njegove radove da bi ga prehranio. Interesantno je, kako vođama revolucija nije imponovao Marx kao ekonomista nego Marx kao filiosof i revolucioner. Marx ekonomista živi i dalje u svojim aksiomima radne teorije viška vrednosti, kružnom toku kapitala, kritici količinske teorije novca, finansijalizaciji kapitala, globalizaciji i Schumpetteru, Keynesu I dr. ekonomistima na Zapadu.. .