ТРАЖИО САМО ПИШТОЉ И ЗАТРОВАНЕ МЕТКЕ: Списи тајних служби откривају мотив Благоја Јововића за атентат на Павелића

Борис СУБАШИЋ

недеља, 02. 08. 2020. у 11:00

ТРАЖИО САМО ПИШТОЉ И ЗАТРОВАНЕ МЕТКЕ: Списи тајних служби откривају мотив Благоја Јововића за атентат на Павелића

Фото архива

БЛАГОЈЕ Јововић, атентатор на усташког поглавника Анту Павелића, до данас је био мистериозна личност.

О њему нема историјских података. Све информације о Јововићу и његовом подухвату потичу из друге руке, из публицистичких књига.

Захваљујући академику Василију Крестићу, директору Архива САНУ, сада је све другачије. Угледни историчар, највећи познавалац српско-хрватских односа, уступио је "Новостима" аутентично сведочанство о Јововићу које је написао Слободан Борисављевић, један од челних људи југословенских тајних служби.

Каријеру је започео у Озни, а затим је био један од оснивача и шефова дипломатске тајне службе СИД (Служба за информације и документацију) у Министарству иностраних послова. Борисављевић је био један од водећех експерата за стварање обавештајних веза и мрежа широм света које су пратиле рад емиграције.

- Како се ових дана, поводом намере да се изврши преименовање београдских улица, потегла прича и о Благоју Јововићу, атентатору на усташког поглавника Анту Павелића, слободан сам да вам доставим сведочење човека који је по службеној дужности имао проверене податке о том атентатору и о самом атентату. Реч је о покојном Слободану Борисављевићу, човеку који је више година био у дипломатским службама, а ја сам га упознао у време када је у Будимпешти био први саветник наше амбасаде. Наше вишегодишње познанство претворило се и у пријатељство. Једном приликом, у пријатељском разговору, испричао ми је до појединости и податке који су се тицали атентата и атентатора на Павелића - прича, за "Новости", академик Крестић.

Фото архива

Прва страница сведочанство Слободана Борисављевића

Он је Борисављевића убедио да прича о атентату на Павелића не сме да буде изгубљена за историју.

- Како је његово казивање било засновано на прворазредним провереним подацима, мени се, као историчару, учинило то веома значајним и нисам хтео да дозволим да све речено падне у заборав. Замолио сам га да све што ми је испричао стави на папир и да то буде сачувамо у Архиву САНУ. Он је без устезања удовољио мојој молби. Сматрам да ће у овом тренутку, када је предложено да се по Јововићу назове једна градска улица, наша јавност сазнати пуну истину о атентату и атентатору и о томе да ли он заслужује да се једна улица означи његовим именом - каже академик Крестић.

Борисављевић је у време атентата био резидент југословенске службе у амбасади у Берну. По повратку из Швајцарске октобра 1957. постао је заменик начелника 3. Одељења у Координационом одељењу ДСИП које је било задужено за емиграцију, стране обавештајне службе и терористичке организације.

- Било ми је познато да је лично Александар Ранковић строго забрањивао организовање убистава југословенских емиграната у иностранству: "Треба их контролисати, спречавати њихове активности, али не треба их убијати, јер то може да баци лошу слику на нашу земљу". Једино је било одобрено да се изврши акција на Анту Павелића, за кога се знало да живи у Аргентини. Требало га је отети и допремити у Југославију ради суђења, или, ако то није могуће, убити - записао је Борисављевић.

ЗАШТО ЈЕ ПРОПАЛА ОТМИЦА

РАНКОВИЋЕВА идеја о отмици Анте Павелића пропала је због неодлучности службеника југословенске амбасаде у Аргентини.

- Наређење Александра Ранковића да се Павелић покуша киднаповати и допремити у Југославију ради суђења није припремано професионално нити одлучно. Амбасадор Југославије у Буенос Ајресу (Србин), није био одушевљен идејом да се овом акцијом изазове озбиљна криза у односима са том земљом (што би аутоматски значило његов повратак кући). Шеф обавештајног центра у Амбасади био је један доста ограничени Словенац (није се одликовао ни храброшћу), тако да је контакт са Благојем Јововићем одржавао један службеник конзуларног одељења Амбасаде, Црногорац (без икаквог солиднијег искуства у обавештајном раду)- забележио је Борисављевић.

Југословенске власти знале су да је Павелић 1948. пребачен у Аргентину из Италије ватиканским "пацовским каналима" за спасавање нациста и њихових сарадника. На југословенске захтеве да Павелића изруче Југославији ради суђења, аргентинске власти су одговарале да њихове службе не знају где се он налази.

- Павелића је очигледно штитио и сам Перон, а посебно Ватикан. Било је информација да су усташе сарађивале са Пероном у такозваним одредима смрти, при ликвидацији политичких противника. И нове аргентинске власти, после пада Перона, крајем 1955. "нису успевале" да пронађу Павелића. Очигледно нису хтели да се замере моћној и утицајној Католичкој цркви. Павелић је под именом Пабло Араноис мирно живео у предграђу Буенос Аиреса - Лома де Паломар. Новцем и златом које је донео из Хрватске основао је грађевинско преузеће и добро живео - бележи Борисављевић.

Александар Ранковић је као председник Одбора за унутрашњу политику и безбедност одлучио да Југославија предузме тајну операцију отмице Павелића. Усташки поглавник је после киднаповања требало да буде пребачен на југословенски теретни брод. Међутим, службеници амбасаде планирани да организују отмицу оглушили су се о Ранковићево наређење.

Фото архива

Академик Василије Крестић у Архиву САНУ

- Брод је дошао, али није ни покушана акција. У таквој ситуацији дошло је до контакта на релацији Амбасада - Благоје Јововић и то на иницијативу самог Јововића. Он је, ступивши у контакт са нашим представницима, понудио да изврши атентат на Павелића - забележио је Борисављевић.

Он за Јововића каже да је "интересантна личност" и да је 1941. био у партизанима, али да није био члан КПЈ како је говорио службеницима амбасаде, већ СКОЈ. Јововићевој причи да је 1942. прешао у четнике јер су му "партизани стрељали неког из фамилије" Борисављевић супротставља информацију да је петокраку заменио кокардом на наговор брата Јакова Јововића, једног од истакнутијих четничких команданата.

- У четницима је Благоје Јововић постао командант батаљона и по завршетку рата проглашен је за ратног злочинца. Бежао је из Југославије са четницима Павла Ђуришића, али је успео, за разлику од многих од њих, да се докопа Италије. Касније је стигао у Аргентину. Није био запажен у активностима непријатељски расположене емиграције - записао је Борисављевић.

Фото архива

Благоје Јововић у Требињу 1998. године

Подаци југословенске тајне службе су се разликовали од оних које је Јововић много касније испричао у аутобиографској исповести, па су службеници амбасаде у Буенос Ајресу били резервисани и према његовој понуди да изврши атентат.

- Наши представници су се плашили да није у питању нека провокација емиграције или аргентинске полиције, али су контакт прихватили. Јововић је тражио да му помогну тиме што ће му обезбедити пиштољ калибра 9 мм или му набавити затроване метке за његов пиштољ калибра 7,65 мм. Наши представници, плашећи се провокације, нису то хтели да учине. Током тих разговора упитали су Јововића шта га мотивише да покуша да убије Павелића. Он је одговорио да је 1941. био партизан и члан КПЈ, а да је после прешао у четнике јер му је од стране партизана убијен неко од рођака. "Можда овим желим и сам пред собом да се искупим", говорио је том приликом Јововић. Пре тога је рекао да му мајка живи у Црној Гори и то веома тешко јер му је сва имовина као народном непријатељу одузета. "Вратите јој имовину или бар део", замолио је - записао је Борисављевић.

Фото архива

Ватикан је организовао бег усташких крвника

Он сведочи да службеници амбасаде нису били спремни да одлучније сарађују с Јововићем, па је он сам кренуо у акцију 10. априла 1957, на дан прославе НДХ.

- Сачекао је око 9 увече Анту Павелића ... и у близини његове куће испалио му шест метака у леђа. Два метка су погодила Павелића, један у саму кичму, а један у плећку... Јововић је побегао, а Павелића су одмах пребацили у болницу коју је држала Католичка црква. Потом, концем јула 1957, Павелића су пребацили преко Чилеа у Шпанију. Тамо је 28. децембра 1959. умро од последица рањавања у Буенос Аиресу. Наиме, Павелић је био рањен у кичму и доњи део тела му је остао одузет, а поред тога, њему као дијабетичару, рана није никад зарасла. Јововић није много крио да је он пуцао на Павелића, а аргентинска полиција, која је по свему судећи све знала, није против њега ништа предузимала. Аргентинским властима, после пада Перона, било је стало да се што пре ослободе незгодног и компромитованог госта Павелића - записао је Борисављевић.

Фото архива

ЗАШТИТА ПОСЛЕ ПАВЕЛИЋЕВЕ СМРТИ

СЛОБОДАН Борисављевић је после Павелићеве смрти контактирао са југословенсом амбасадом у Буенос Ајресу ради информације шта се дешава са атентатором Благојем Јововићем и да ли комуницирају са њим.

- Одговорили су ми да Јововић сада ради у компанији Aer Linias Argentinas и да је често ван земље. Наши у Буенос Ајресу били су уверени да је Јововић ово урадио у договору са неким из аргентинске федералне полиције, која га сада штити и против њега ништа не предузима. После повратка у Београд предложио сам да се мајци Благоја Јововића врати имовина - записао је Борисављевић.

 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (14)

bata

02.08.2020. 11:12

Хвала професору Крестићу за ове информације,подржавам промену улице у Београду,треба поштовати наше заслужне грађане.

Dokumentovani istoričar Šumadinac

02.08.2020. 15:02

@Šumadinac - - Bilo mi je poznato da je lično Aleksandar Ranković strogo zabranjivao organizovanje ubistava jugoslovenskih emigranata u inostranstvu: "Treba ih kontrolisati, sprečavati njihove aktivnosti, ali ne treba ih ubijati, jer to može da baci lošu sliku na našu zemlju". Jedino je bilo odobreno da se izvrši akcija na Antu Pavelića, za koga se znalo da živi u Argentini. Trebalo ga je oteti i dopremiti u Jugoslaviju radi suđenja, ili, ako to nije moguće, ubiti - zapisao je Borisavljević

Tralala

02.08.2020. 20:27

@Dokumentovani istoričar Šumadinac - Удби верујем колико и Ватикану... А знајући како су и децу емиграције убијали ове њихове бајке и присвајање заслуга ме ни мало не чуди.

Veroljub Radovanović

02.08.2020. 13:10

Herojsko delo Jovovica bez obzira dali je cetnik ili partizan treba nagradit medaljom za hrabrost. On je pre svega Srbin i likvidacijom Pavelica zdovoljio je pravdu.Ovim pozivam sve Srbe da se pridruze ovoj inicijativi kako bi se oduzili ovom hrabrom Srbinu. Zivela Srbija.

31 KOMEHTAP

02.08.2020. 13:17

Господин Благоје Јововић још један српски херој, слава му и хвала!!! Читаш ли ово ти некакав Милошевићу Србине иначе члану данашње крватске власти!!! Будеш ли отиш'о тамо где планираш биће око тебе на десетине убица српског народа као и твоје баке Српкиње која ће ти се, Бог јој душу простио, окретати у гробу због тебе!!!

BEOGRAĐANIN pita

02.08.2020. 14:58

Kada će se smeti progovoriti i pisati o GENOCIDU nad nama Srbima,koji se popularno zove: ,,Privatizacija vlasništva i kapitala"? Za sada je to zabranjeno, što dokazuje i činjenica da ovo pitanje Administrator NEĆE SMETI OBJAVITI !

Miro

02.08.2020. 15:27

ОЗНА, ко верује у њихове бајке? Вероватно би убили Јововића да су знали. Амбасадор у Аргентини је био Јозрф Пирц ( бивши комадант усташке авијације на Стаљинграду а потом Брозов генерал). Који четник би у емиграцији сарађивао са Удбом и још отишао у амбасаду?