КУЋА ВРХУНСКИХ УМЕТНИЧКИХ ДЕЛА: Ентеријер здања САНУ краси вредна збирка скулптура и слика академика

СВА симболика мисије највише институције знања у Србији језгровито је приказана на скулптури "Две музе", која заузима централно место у главном холу Палате САНУ у београдској Кнез Михаиловој улици.

Фигура "Две музе" / Фото Д. Миловановић

Вајар и академик Ђорђе Јовановић оваплотио је своју уметничку визију куће чији је био члан кроз фигуре двеју грација, које у рукама држе књигу и сликарску палету и заједно симболизују две области стваралаштва које Академија под једним кривом обједињује - науку и уметност.

Ефектна и импресивна скулптура у подножју двоструког степеништа којим се излази на више спратове здања само је делић уметничког блага које баштини, чува и повремено излаже Српска академија наука и уметности. Велики број дела највећих српских стваралаца краси њене просторије, што зграду САНУ чини јединственом уметничком ризницом нашег народа.

Шетња кроз ходнике, канцеларије и ауле Палате САНУ сведочи и богатство дела њених чланова. Међу најимпресивнијим делима која красе Академију сигурно су витражи и фреске Свечане сале Академије.

Мотиви науке и уметности поново се срећу изнад улазних врата пленарне сале, али у форми монументалних фресака великих димензија, чији су аутори Мило Милуновић и Петар Лубарда. Ова дела настала су педесетих година 20. века, када је Управа САНУ од двојице чланова наручила израду уметничких решења за репрезентативне површине највеће просторије Палате.

Мештровићев "Његош" / Фото Д. Миловановић

По сличном моделу, пола века касније, наручени су и витражи за прозоре исте просторије. По нацртима Младена Србиновића 2004. и 2005. године постављена су репрезентативна витражна дела: "Путовање између лука и љубичице", "Софија - логос", и "Растко". Исти уметник неколико година раније осмислио је и витраже за седам прозора просторије на другом спрату, из које се улази у Свечану салу. Ту су своје место нашла дела "Братство језика", "Грађење", "Народна уметност", "Плодови са змијом и ускршњим јајима", "Учитељ"... Тиме је на најбољи начин настављена традиција постављања витража у САНУ, коју је започео још послератних година уметник Бранко Миљуш, својим делима која красе приземље и улазни хол зграде САНУ.

Сакупљање уметничких дела прати Академију од њених прапочетака. Као прва кућа националног знања јужно од Саве још Друштво србске словесности бавило се између осталог и сакупљањем уметничких дела. Ова пракса пробуђена је најпре стварањем збирке старина - рукописа, новца и докумената, да би потом била настављена сликама и скулптурама.

 

Србиновићев витраж "Растко" / Фото Д. Миловановић

Уметничка дела су, као и библиотека и архивска грађа, полако улазила у посед Друштва србске словесности и Српског ученог друштва, који су претходила Српској краљевској академији основаној 1886. године "под заштитом краља Србије" Милана Обреновића. Академија је наслеђивала и сакупљене фондове Друштва, али и подстицала рад својих чланова уметника.

Друштво је 1868. формулисало и писану препоруку да се набављају уметничка дела, организују изложбе, као и да се подигне споменик гуслару Филипу Вишњићу. Сликар Стева Тодоровић добио је задатак да попише слике у јавним збиркама у Музеју и збирци кнеза Милоша у Топчидеру.

У депоима националне куће науке и уметности од тада до данас нашле су се десетине слика, графика, цртежа и скулптура највећих српских уметника, који су од послератног доба заведени у посебну Уметничку збирку САНУ. Радови сликара и вајара, понекад наменски набављани за поједине просторе зграде САНУ, изложени су у ентеријерима где се одржавају састанци и остварују научни и уметнички пројекти.

Улазни хол краси биста Јована Стерије Поповића, једног од оснивача Друштва србске словесности, рад Риста Стијовића, а свечану салу попрсје првог председника Српске краљевске академије Јосифа Панчића, рад Ђоке Јовановића. У предворју Свечане сале, налазе се скулптуре српских просветитеља и књижевника - Доситеја, рад Петра Убавкића, Вука (рад Ђоке Јовановића) и Његоша (рад Ивана Мештровића). У сали Председништва изложени су портрети истакнутих академика и добротвора Академије - рељефи Ђоке Јовановића и Петра Убавкића, као и Пупинов портрет, дело Стевана Алексића.

 

Фреска "Наука" Петра Лубарде / Фото Д. Миловановић

Одељење медицинских наука САНУ прикупило је најпотпунију галерију портрета својих чланова, а Одељење ликовне и музичке уметности поседује читав мали музеј репрезентативних радова његових чланова. Радови академика су и у салону Академијиног клуба, а здање САНУ чува и комплетан легат Олге Јеврић.

Јединствена ризница слика чији су аутори академици, а о којој и данас бригу води САНУ, 2011. године приређена је изузетно посећена изложба. Пред љубитеље уметности тада је изложен низ дела која нису често излагана, а чији аутори чине крем српског сликарства 19. и 20. века.

У овом фонду се налазе изузетно успеле скулптуре "Напуштена", Ђорђа Јовановића из 1907, као и "Скулптор" Томе Росандића из 1930. године, али и препознатљиво попрсје Јосипа Броза Тита, рад Антуна Аугустинчића.

Квалитет и углед колекције слика САНУ показују уља Паје Јовановића "Мачевање", слика која је у свим монографијама посвећеним овом уметнику. Ту је и "Поглед са балкона - Карабурма" Уроша Предића, портрет Тинке Ковачић Марка Мурата, "Мртва природа са глобусом" Ђорђа Андрејевића Куна и "Море" Мила Милуновића.

Академија чува и дела Сретена Стојановића, Александра Дерока, Марка Челебоновића, Петра Лубарде, Владе Величковића, Јована Бјелића, Недељка Гвозденовића, Стојана Аралице...

ЦЕНТАР КУЛТУРЕ РУСКИХ ЕМИГРАНАТА

НЕДОВОЉНО је познато да је двадесетих година 20. века зграда САНУ била и снажан центар руске културе и уметности у емиграцији. Државна комисија Краљевине СХС за руске избеглице, на чијем челу је био академик Александар Белић, бесплатно је уступила део приземља руским организацијама. Овај простор био је адреса Руске државне комисије, а до 1933. и пресељења у новоподигнути "Руски дом" ту је деловао и Руски научни институт, својеврсна руска академија наука у емиграцији, коју су у Београду 1928. формирали врхунски руски интелектуалци.

Серијал финансијски подржало Министарство културе и информисања Републике Србије

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Препоручујемо

Друштво

0 0

САНУ ПОЗВАЛА ГРАЂАНЕ НА ВАКЦИНАЦИЈУ: Апел на грађане и да се придржавају превентивних мера

18. 10. 2021. у 13:03

Култура

0 3

ЋОПИЋЕВ СВЕТ У КНЕЗ МИХАИЛОВОЈ: Чувања српске културе и идентитета

08. 10. 2021. у 08:40

Култура

0 1

ДУЧИЋ УЗВИСИО ЉУБАВ И СРЕЋУ: У Српској академији наука и уметности обележен век и по од рођења великог српског песника

07. 10. 2021. у 08:14

Култура

0 3

АЗБУЧНИК СРПСКОГ ПАМЋЕЊА: У свечаној сали САНУ представљен 21. том Речника српскохрватског књижевног и народног језика

06. 10. 2021. у 09:11

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације