ЂУЗЕПЕ ЗБОГ ЉУБАВИ ПРЕМА ДАРИНКИ ПОСТАО ДРАГОЉУБ: Сведочење истраживача о "обичним" странцима који су задужили Шумадију

ИМА "обичних" људи, великих заслужника из далеког света, који су својим радом, чашћу и човечношћу задужили Шумадију, чије животописе јавност мало зна.

Наташа Поломац Петковић, Фото М. Бошњак

Такав је био и Ђузепе Албано, рођен у градићу Наро на Сицилији, који је пола свог животног века проживео као душа Горњег Милановца, његов истински заљубљеник и доброчинитељ.

Истраживањима о људима који странци беху само пореклом, бави се Наташа Поломац Петковић, кустос, етнолог-антрополог Музеја Рудничко-таковског краја. Приповест о Ђузепеу Албану, заклетом Рудничанину са Сицилије, надовезује се на њено трагање за виртуозима старих, ретких, изумрлих заната.

Мајка Саверија, Фото Приватна архива

- Са девет година Албано се са породицом исељава у Њујорк, у Бруклин, где је од оца научио обућарски занат. Када је Италија 1915. ушла у Први светски рат, млади Ђузепе постаје добровољац. У борби на реци Пјави, између Аустрије и Италије је заробљен. Аустријанци га као ратног заробљеника доводе у Горњи Милановац. Као учени обућар, заробљеничко време провео је радећи тај занат. Кад је пробијен Солунски фронт, аустријска војска се повлачи из Милановца, са собом води и заробљенике. Ђузепеу су се допали менталитет и живот тадашње вароши, али и лепа Даринка Стефановић. Зато у Лапову искаче из "ћире" и враћа се у Милановац, где остаје доживотно. Запослио се у обућарској радњи очуха своје љубави и будуће невесте Даринке - објашњава наша саговорница.

Милановац није имао католичку цркву, а питање је да ли би Даринка, као велика Српкиња, променила веру, па је Ђузепе 1919. прешао у православце. Крстио се у Цркви Свете Тројице.

Тако су он и Даринка крунисали своју љубав.

- Ђузепеа се већ тада ценили угледни Милановчани. Постао је пријатељ и Драгољуба Скубица, апотекара, каснијег председника општине, који прихвата да буде кум Албану, који име Ђузепе мења у Драгољуб. Кумство ових породица траје и данас. Уз помоћ кума, Драгољуб, отвара своју прву самосталну обућарску радњу у Милановцу, на месту данашњег хотела "Шумадија". Тадашњи млади Милановчани у њој су знатижељно слушали Албанове приче о Италији, Америци, "Метрополитен опери", вожњи трамвајем, сицилијанској мафији - каже Поломац.

ЉУБАВ Венчање Драгољуба и Даринке, Фото Породична архива

Четворо деце изродили су Даринка и Драгољуб Албано: Виктора, Александра, Јоланду и Ирму. Најмлађа Ирма сведочила је како су Албанови живели за време Другог светског рата, кад су Немци 1941. спалили готово цео Милановац. Кад су изгореле и његова кућа и радња, Драгољуб Албано само је мирно рекао: "Боље што је и нама све изгорело"!

- За њега је било горе да га његови вољени Милановчани доживе као непријатеља, него да изгуби све што је стекао! И судбина њихових синова је посебна. Александра су партизани одвели у Босну, где 1944. са 22 године гине. Виктор је још као дечак отишао у Удине на школовање. Како су рођењем сва деца по оцу имала и италијанско држављанство, Виктора је италијанска војска регрутовала на служење војног рока. Пребегао је у Енглеску, до краја рата био у њеној ваздухопловној јединици, и то под мајчиним девојачким презименом Стефановић. Ту је дочекао крај рата, запослио се, оженио, добио двоје деце. Погинуо је деведесетих година у саобраћајној несрећи. Викторов дар милановачкој цркви стоји у порти: клупа, посвећена успомени на родитеље и погинулог брата Александра.

ЗАСЛУЖНИК Драгољуб Албано, сликан у Лондону, Фото Породична архива

Женски курс за шивење

- УЛОГА Драгољуба Албана у развоју Милановца је велика. Прве "сингер" машине стигле су у град захваљујући њему, у међуратном времену основао је женски курс за шивење и вез.

Жене из града и села, кад су се удавале, обувале су Албанове ципеле. У време свог настанка, фабрика "Таково" куповала је у Италији машине за алву и бомбоне. Албано је био преводилац у преговорима, преводио и документацију за машине, тако је "Таково" добило лиценцу - истиче Наташа Поломац.

Камен

ЧЕСТИТИ Драгољуб Албано је преминуо 1964. и сахрањен са Даринком на градском гробљу у Милановцу. Њихов унук, Зоран Греговић је посетио градић Неро на Сицилији, из њега донео камен који је ставио на дедин гроб, где и данас стоји.

Запратите Нпортал на Фејсбук страници

Препоручујемо

Србија

0 0

СВАКО СЕОЦЕ ДОБИЛО ИМЕ: У рудничко-таковском крају утврђени називи улица и насељених места

22. 09. 2021. у 07:30

Друштво

1 6

ТРАЖЕ НАСЛЕДНИКЕ НА ДРУГОЈ СТРАНИ ПЛАНЕТЕ: Фамилија под Рудником деценијама покушава да испуни аманет Ђорђа Јелића

19. 09. 2021. у 14:00

Србија

0 0

У “БРЕЗИ” ТЕРЕТАНА: ОД Петка у Горњем Милановцу нова сала

29. 09. 2021. у 17:29

Познати

0 0

СИЛВАНА ЈАВНО О ПРЕЉУБИ: Сударила се колима са Радмилом и претукла његову љубавницу

01. 10. 2021. у 15:43

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације