ХРАМ НАУКЕ И ЛЕПОТЕ ЉУДСКОГ ЛИЦА: "Новости" у спомен-кући великог Милутина Миланковића, у Даљу, коју су обновиле Србија и Хрватска

Милена МАРКОВИЋ

14. 06. 2021. у 16:59

ДАЉ је место уз границу Србије и Хрватске. И, овде су све даљине ближе. Зближава их Милутин Миланковић, велики. Спаја, као велики Дунав поред кога је потекао и на чију се обалу наслања древно имање научника. НАСА га је сврстала међу десет горостаса наше, али и светске науке.

ХРАМ НАУКЕ И ЛЕПОТЕ ЉУДСКОГ ЛИЦА: Новости у спомен-кући великог Милутина Миланковића, у Даљу,  коју су обновиле Србија и Хрватска

Фото Жељко Кнежевић

Човек ренесансне ширине који је и после смрти, од које је прошло више од шест деценија, успео да споји располућени народ завичајне и националне припадности и уздигне га на пиједестал помирења. Пробуди им свест из кога је проистекао и заједнички напор да му у Даљу, у Источној Славонији, Србија којој по души припада, и Хрватска, у којој почива, обнове кућу. Храм науке и лепоте људског лица.

- Када су се, овде, срели председник Вучић и председница Колинда Грабар Китаровић, дочекао их је бронзани Миланковић - подсећа наш домаћин Ђорђе Нешић, посвећеник овом дому и делу великог научника. - Лепа је порука одавде послата. И мислио сам да је ту стављена тачка на сва спорења.

Ових дана, међутим, један хрватски лист преноси да "Американци пишу о Хрвату којег слави цијели свијет, а код нас је заборављен", у коме се наводи да је Миланковић "хрватски знанственик". Наводи које преносимо уследили су после посете репортера "Новости" храму науке у Миланковићевом Даљу. И, зато их потискујемо... Бележимо само да смо почаствовани што нам је очинска кућа Миланковића отворена у време када су врата иначе затворена због вируса. Из приче која следи и одговор је - коме народу припада велики Милутин.

Наш домаћин Ђорђе Нешић, директор Културног и научног центра "Милутин Миланковић" у Даљу, који је из најчистије љубави према научнику и његовом делу, овога пута преузео и улогу водича. Полазимо од прочеља овог храма до излазних двери, и, то траје читав сат док нас он проводи кроз овај храм.

Пред нама су, најпре, дечачки дани великог научника. Његових десет година, време када се са Дунава отиснуо у осјечку гимназију. Понео је из Даља слике неба и Дунава, са чије се обале улазило управо у двориште у коме стојимо. У дворишту се извија црни бор. Чини се, као да додирује само небо.

- Бор је Милутинов вршњак, засађен 1879. године, када се огласило звоно даљске цркве да су Миланковићи добили још једног сина - уводи нас у причу Ђорђе Нешић. А, Дунав? Он је био његова инспирација и покретач. Читав живот је крстарио уз Дунав и низ Дунав. У Бечу је студирао. У Будимпешти је почетком Великог рата био заробљен. У кућном притвору било му је лакше уз његову реку. После је, по ослобођењу, у Београду, из Капетан Мишиног здања гледао у ту моћну реку. Писао је: "Мој живот је протекао поред Дунава".

Башта је и данас, као некад, раскошна. Зелена. Дирљиво је колико су се потрудили наши домаћини да је уреде. Да сваки лист са стазе уклоне, када им је Душан Велимировић, заљубљеник у дело Миланковића јавио да долазимо. Затичемо их у журби да све буде под конац. Овде се поштују гости. Намерници и случајни посетиоци који ће са ове зауставне тачке кренути другачији. Можда бољи, покренути снагом Миланковићевог дела.

Биографска соба...

Овде је породично стабло Миланковића. Велики научник бележи корене три века дубоке. Од Миланка, родоначелника, до сина Василија, који се скућио у Аустралији. У овој, биографској соби, са разгранатим стаблом, успомене су из школских и студентских дана ненадмашног генија. Фотографије родитеља, браће, икона Светог Ђорђа, заштитника. Ту је родни лист и сведочанства, краснописом исписана, први "алат" његове научне каријере: шибер, оловка и папир, уз које је направио велику светску причу. И, један документ о завршној години гимназије у Осијеку: међу петицама из свих предмета, само је из математике - четворка. Касније ће човек ренесансне ширине: астроном, математичар, геофизичар, климатолог, инжењер проналазач, професор универзитета, директор астрономске опсерваторије у Београду, писац и књижевник - демантовати и ту четворку.

Ђорђе Нешић преноси нам оно што је у својим мемоарима записао Миланковић:

- Из ове куће, после повратка из Београда, када је други рат био известан, није ништа желео да понесе. Говорио је: желим да се вратим и у мом Даљу да завршим живот. После ослобођења, ништа није затекао. Све је било разнето и уништено. Чак и рамови прозора.

Идемо у свемирску собу, место где је симболички планетаријум, сцене које показују готово опипљиви космос. Све су планете ту, место као изазов за будуће студенте астрономије. Недалеко одавде је и холограмски приказ који показује Земљине дуготрајне климатске промене узроковане астрономским менама њеног положаја у односу на Сунце. Оне објашњавају појаве леденог доба током геолошке прошлости Земље, као и климатске промене на нашој пленети које се могу очекивати у будућности.

- Миланковићеву теорију о планетарној климатологији светска наука је потврдила деценију и по после његове смрти - слушамо Нешића и признајемо да смо потпуно неспремни ушли у ову грандиозну научну причу.

Време је потребно да се кроз очинску кућу, како је волео за родни дом да каже велики Миланковић, сагледа све оно што је, овде, иза њега остало. Као сведочанство. Као порука. И, призив да, овде, упркос свему, врата има ко да отвори.

ДУГО ЧЕКАНА ОБНОВА

- ОБНОВА Миланковићеве куће је потрајала - подсећа Ђорђе Нешић.

- Најпре је било планирано пре последњег рата, па је рат све зауставио. Потом, 2006. године, после бројних неуспешних покушаја, на нашу иницијативу обновљена је заједничким средствима влада Србије и Хрватске. И Општина Ердут из скромних буџетских средстава издвојила је извесну суму. Не бих желео да лицитирам колико је ко издвојио, важно је да смо се сви ујединили око овог заједничког храма науке и културе.

ЗА ПОДСТРЕК НАУЦИ

У СПОМЕН-кући Милутина Миланковића има места за све који желе да на грандиозном делу великог научника надограде своја знања. Овде су само током пандемије, прекинути семинари и бројна научна окупљања. Али, и књижевне вечери и други садржаји у славу речи, мисли и песме која надахњује и узвисује обично и просечно. Захвални смо домаћину Ђорђу Нешићу и Душану Велимировићу који су нас даровали овом посетом.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)