СРБИЈУ БЛОКИРАЈУ НЕСТАЛИМ СРБИМА! Хрватски председник Милановић хоће да услови чланство Београда у ЕУ новим покретањем дежурног питања

Д. МИЛИНКОВИЋ - Ј. КЕРБЛЕР

15. 04. 2021. у 09:00

У ВЕЋ познатом маниру политике провокација према Београду, из Загреба поново стижу претње да ће нас Хрватска блокирати на путу ка Европској унији. Овога пута палицу је преузео хрватски председник Зоран Милановић, који је из "казана услова" извукао - питање несталих особа.

СРБИЈУ БЛОКИРАЈУ НЕСТАЛИМ СРБИМА! Хрватски председник Милановић хоће да услови чланство Београда у ЕУ новим покретањем дежурног питања

Многи Срби страдали током "Олује"

Милановић је тако током сусрета са хрватским ветеранима поручио да ће овај проблем Србија морати да реши пре него што добије улазницу за бриселско друштво. Није пропустио ни да помене још два питања са дугачке листе захтева којом нам Хрватска већ годинама прети - тужбе хрватских логораша против наше земље, као и могућност да се од Србије добије ратна одштета.

- Знамо да наши суседи знају и морају да знају пуно више о несталима него што чине и показују - казао је Милановић.

Пропустио је, међутим, да каже нешто што и у Хрватској врло добро знају, а на шта је у више наврата указивао и председник Србије Александар Вучић: да на попису несталих има можда и више Срба него Хрвата!

Наиме, према доступним подацима, непозната је судбина 1.468 особа, као и место укопа 401, што је укупно 1.869 нерешених случајева. Хрвати тврде и да је међу несталима 1.093 хрватске националности (428 хрватских бранитеља и 665 цивила).

Милановић је, изгледа, заборавио и све иницијативе које су Србија и председник Вучић покренули последњих година, а како би се поправили односи двеју земаља и полажаји Срба и Хрвата, од декларације о помирењу до обнове куће бана Јелачића у Новом Саду.

Последњи иступ Милановића у Загребу се посматра и у сенци сталних сукоба које има са премијером Андрејом Пленковићем, али и приближавања шефа државе десном политичком спектру. Одлуку о могућој блокади Србије на путу ка ЕУ не доноси шеф државе, већ влада, па се тако и тумаче најаве Милановића да ће Хрватска закочити Србију. Пленковић то није најавио, свестан да ће одлуку о уласку Србије ионако донети водеће земље ЕУ, а не Хрвати.

Министарка за ЕУ Јадранка Јоксимовић каже, за "Новости", да смо од почетка приступног процеса имали фазе потезања различитих билатералних питања према Србији од стране појединих држава, између осталих и Хрватске, и указује да то није нека новина:

- Ипак, сматрам да је међу чланицама ЕУ преовладао став да се билатерална питања и њихово уношење у приступни процес не сматрају добром праксом, и да она треба да се решавају билатерално. Председник Вучић је знатну енергију и добру вољу уложио и показао у правцу чињења важних корака у овом смислу, и требало би да је то препознато у званичном Загребу. Такође су бројни пројекти за унапређење права хрватске заједнице у Србији учињени иницијативом председника Вучића. Истовремено, билатерална питања нису једнострана, већ се односе на сва питања од значаја за обе земље, и отуда је важан отворен и редован билатерални дијалог, уместо порука које се шаљу циљано домаћој јавности и додатно оптерећују ионако сложен и захтеван процес европских интеграција.

Аналитичар Огњен Карановић, из Центра за друштвену стабилност, подсећа да је Србија у протеклих 10 година на пољу регионалне политике радила искључиво на помирењу између балканских народа, а посебно је та активност била усмерена према званичном Загребу:

- Нажалост, помирљиви тонови и иницијативе Београда у Загребу су наишли на зид. Њихов једини одговор на све то је једна веома активна политика непрестаних провокација усмерених ка Београду, а у томе се највише користе механизми условљавања нашег чланства у ЕУ.

ТАЧКЕ СПОРЕЊА

* Државне границе на Дунаву (Хрвати траже Вуковарску и Шаренградску аду)

* Повратак културног блага

* Загреб тражи приступ војним архивама и прети тужбама логораша

* Захтев Хрвата за ратну одштету

* Жале се на статус хрватске мањине

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (3)

cecko

15.04.2021. 10:22

Камо те среће да су Срби у Хрватској угрожени, као што су Хрвати у Србији. Питао бих Тадића како нам Хрватска помаже на путу за ЕУ: Мада нам то и не треба.

Milan

15.04.2021. 10:26

Komentar ce biti vrlo kratak : - Skupstini Republike Srbije nikada nije donela obavezujucu revoluciju o karakteru ratova devedesetih, koji bi obuhvatili i sve prekrsaj relevantne rezolucije SB - nakon priznanja Kosova je trebalo povuci priznanja svih ex jugoslovenskih republika - po medjunardnim konvencijama davanje dozvole teritorije (nebo) agresoru je direktno ucesce u agresiji. u agresiji