ЗАГРЕБ СЕ БУНИ СВАКИ ЧАС: Од Хрвата три ноте за три месеца, хоће да ојачају подршку својих бирача

Д. Р. Ђорђевић

16. 03. 2021. у 09:00

ОД почетка године Хрватска је Србији упутила две ноте забринутости и једну протестну. Иако неслагања по неким питањима могу да се изразе и на друге начине, Загреб се определио да јавно негодује, што ће, несумњиво, ионако крхке односе двеју земаља учинити још лабавијим.

ЗАГРЕБ СЕ БУНИ СВАКИ ЧАС: Од Хрвата три ноте за три месеца, хоће да ојачају подршку својих бирача

Загреб / Архива

Зашто су се у Хрватској машили баш за ноте, а не за неке друге видове дипломатске комуникације који могу да се обаве и мимо очију јавности? Према мишљењу наших саговорника, тежња је била освајање поена на унутрашњем плану.

Искусни дипломата, некадашњи амбасадор у Берлину, Бечу и при ОЕБС-у Милован Божиновић каже, за "Новости", да је нота Загреба која се тиче буњевачког језика тешко коме прихватљива, а да би у сличним ситуацијама друге државе пре изабрале неки други начин да изразе свој став.

- Код земаља код којих постоји дубљи ниво међусобног поверења довољно је да дипломата оде у министарство државе домаћина и да скрене пажњу на то да постоји неко незадовољство. Ово није било први пут да Хрватска негира да Буњевци имају право на буњевачки језик и логичније је да су свој став образложили путем нон-пејпера. У њему су могли да наведу позицију према том питању и то би било довољно. Нота је била претеран гест, тим пре што је прво најављена у јавности, па послата, али је то, очигледно, било потребно због њихових унутрашњих проблема и како би се хрватској јавности показало да влада пази на Хрвате у суседству - наводи наш саговорник.

Овако срачунат гест Загреба, сматра Божиновић, оставиће нови ожиљак у односима Србије и Хрватске јер ће та нота остати чињеница која не може да се изгуби из вида у наредним месецима.

Сликовито говорећи, Божиновић ову ситуацију пореди са фудбалском утакмицом у којој неко намерно падне да би се противнику свирао фаул.

Иако је ранијих година размена протестних нота између Загреба и Београда била учестала пракса, у 2020. години из Хрватске није стигла ниједна, током 2019. су биле две, а рецимо, 2016. у само две недеље размењено је десет протеста.

ЗАМЕРКЕ ИЗ ХРВАТСКЕ

* 11. март 2021. - због претњи припадницима хрватске националне мањине, тражење хитне истраге

* 2. март 2021. - због предлога да се уведе буњевачки језик као службени и захтевa да се преиспита та одлука

* 28. јануар 2021. - због инцидента на Книнској тврђави

* 8. новембар 2019. - поводом подизања спомен-плоче мајору Младену Братићу

* 9. септембар 2019. - због "покушаја незаконитог уласка припадника Војске Србије у Хрватску". Наша амбасадорка одбила да прими ноту

Историчар из Центра за друштвену стабилност Огњен Карановић каже, за "Новости", да су хрватске власти злопупотребиле статус буњевачке заједнице за остваривање дневнополитичких интереса и зарад задржавања позиција код хрватског бирачког тела.

- Отуда претерани гест у виду ноте који није проистекао ни из каквих реалних оквира и који ни на шта не обавезује Србију. Мотиви су чисто политикантски јер је антисрпска фобија погодно средство за мобилисање политичких маса. Буњевачка заједница је стара, има свој језик и уколико жели да га стандардизује, на то има апсолутно право, а што је и у складу са свим законима Србије и њеним Уставом. Буњевци и Срби живе већ вековима једни са другима, с тим што су тој заједници 1945. комунистичке власти одузеле сва права, али им је Србија пре неколико година вратила статус који су имали до 1945. - наводи Карановић.

На другој страни, како указује, хрватска заједница ужива свако право у Србији, док би Београд, с правом, могао сваког дана да пише протестне ноте Загребу везане за положај Срба у Хрватској.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (5)

dr Milan Lekić

16.03.2021. 10:17

Када је Хрватска у питању, не треба очекивати другачије понашање. То је млада држава, без вековне државно-правне традиције какву баштини српски народ. Темељ те државе има само две папирнате тачке ослонца, које је у форми чувених синтагми "хрватско државно и историјско право" и "трoјединица" измислио Фрањо Рачки (1860), а на које је Угарска пристала, јер је тиме обезбедила "легимитет" својих историјских "права" на Далмацију ( до 1860. под "угарским приморјем" и "аустријским приморјем" подразумеван је простор од Ријеке до Сења). Како су те исте 1860. први пут у угарском хрватско-славонском сабору увели свој "хорвацко-кајкавски" језик (до тада немачки, угарски), први кораци присвајања српске Далмације били су прихватање српског језика и књижевности, и преузимање штокавско-икавског буњевачког изговора у Војводини и српско-штокавске дубровачке књижевности. Континуирана претеривања сваке врсте која данас стижу из Загреба имају за циљ да Срби забораве Далмацију (одакле потичу Буњевци, Неретва) и оближњи Дубровник. Једини делотворан дипломатски одговор српске стране на овакве и сличне ноте јесте свакоднево јавно упућивање Загребу четири захтева: 1 - враћање најстаријег иловичког текста Законоправила Светог Саве који хрватским језикословцима већ 150 година служи за кроатизацију најстаријег слоја старосрпске народне лексике, 2 - враћање најстаријих ћириличних текстова Дубровачког, Которског, Стонског и Пољичког статута, 3 - враћање најстаријих дубровачких српских повеља и писма (XI-XII век) и најстаријег фонда Дубровачког архива за исти период, 4 – враћање оригиналног текста Његошевог „Горског вијенца“. Прва грмљавина ових српских захтева над Европом тренутно би утишала храватску завист и "јал" на вишевјековну српску државно-правну и културну традицију и трајно позитивно ресетовала хрватску дипломатију.

buki

16.03.2021. 11:09

Dobro je da su se konačno Hrvati umesto za noževe mašili za note i ne verujem da će ikada preći na neke normalnije vidove diplomatske komunikacije. Nismo iznenađeni, jer se već 30 godina radi uspeha na svakim izborima takmiče u pljuvanju po Srbima. Bez obzira što znamo da ove note služe da pridobiju svoje glasačko telo, treba im na svaku uredno odgovoriti istinitim činjenicama, kako bi i na papiru ostalo zabeleženo realno stanje stvari, u kojem smo po svim tačkama daleko ispred njih i gde oni treba još dugo da rade da bi nam se približili u poštovanju ljudskih prava nacionalnih manjina.

Miki Zg

16.03.2021. 17:15

Hrvatska se u odnosu na Srbiju ponaša kao Kalimero .Što snažnija Srbija ovi tzv. EU državnici šalju više protesnih nota ,notica jer su od komuniste od 45. god. Josipa Broza naučili : Što slabija Srbija ,jača Yugoslavija ( ovi čitaju Hrvatska ) !